КРАТКА КЊИЖЕВНА ФОРМА
Кратка књижевна форма је можда и најприлагодљивији облик писменог изражаја у ово, данашње време.
Неке, битне, карактеристика овог времена, поред, наравно, и других, јесу управо- кратко и брзо.
То, свакако, не значи да садржаји кратких књижевних форми не могу бити велика, безвремена дела, и то свакако није нека законитост, већ представља само један мој утисак.
На крају крајева, битно је да се пише…
А битно је и да се добро пише…
Иако сам по занимању дипл.правник, понекад сам сведочио, да сама форма, па и савршена, зна послужити искључиво у сврху прикривања праве истине.
А да се правници не наљуте на мене, потврђујем постојање и обрнутих примера, примера супермације форме у односу на садржај.
Искрен да Вам будем, ни сам не знам што се у овом писмену закачих, за не баш једноставан однос садржаја и форме, вероватно зато што и сам наслов садржи реч форма, па ме то одвело, тамо…где ме одвело…
И сада имам осећај да пишем јурцајући, кратко и брзо, као што већ негде и рекох…
Иначе, гледам по некад фудбалске утакмице енглеске лиге.
Не, нисам отишао с теме…
Стрпљења молим…
Дакле, гледам и помислим, Боже па овде сви трче и јуре, и то на све стране.
Тактика опште трке и јурњаве, често заиста да резултат.
Противник се мало уплаши, збуни и док не дође себи…готово, изгубио је меч.
Међутим, на једној утакмици било је супротно.
У свој тој трци и јурњави, један тим је једном стао на лопту и дао гол.
Потом је други пут стао на лопту, дао још један гол и победио са 2:0.
Но, било како било,
Живеле кратке књижевне форме !
И да,
Живели кратки књижевни садржаји !
Синиша Милић