Skip to main content

KRATKO O KRATKOJ PRIČI

 

Kao pisac kratkih priča mogu samo izraziti žaljenje što nemamo više pisaca ovog književnog žanra generalno na našim prostorima, mada  kratka priča spada u jednu od najstarijih književnih formi, iako  je moderna kratka priča nastala tek početkom 19 veka.

Na sajtovima koji promovišu književnost i dalje ćete uglavnom naići na naslove novih romana.

U kratku priču sam se zaljubio posle čitanja knjige „Prodavnica tajni“ italijanskog pisca Dina Bucatija. Tada sam shvatio veliku zabludu- da je jedino roman prava književnost, literatura …

Naprotiv, smestiti na jednu ili, čak, pola stranice priču koja može biti roman u malom, je vrhunac književnog talenta i umeća.

Radeći za izdavačku kuću BTSA iz Šefilda(VB), prisetio sam se nekadašnje BIGZ-ove edicije „Džepna knjiga“, koja se zaista mogla nositi u džepu, čitati u autobusu, čitaonici, na klupi u parku…

Tako sam predložio svojoj urednici da napravimo nešto slično u našoj izdavačkoj kući, s tim što sam  bio za što manje izdanje po formatu i sadržaju, u kojem bi bilo odštampano najviše desetak što kraćih priča.

Ovakva praksa do tada nije postojala u Britaniji i naišla je na odličan prijem, tako da se u startu prijavio veliki broj pisaca, koji su uplatili da im se odštampaju ovakve „Književne sveske“, koje bi se štampale u velikom tiražu, bile jeftine i svakom dostupne ..

Ako ćemo argumentovano biti na strani kratke priče, svakako moramo reći da je vrhunac spisateljske umetnosti, sa što manje reči reći što više, a tu je kratka priča zaista pravi favorit među književnim žanrovima.

Osim časnog izuzetka Daniila Harmsa, ruskog avangardnog pisca kratkih formi, satiričara rane sovjetske ere na čije je stvaralaštvo uticao nadrealizam, apsurd i zaumno pisanje, i čije su spisateljske minijature prkosile tadašnjoj ruskoj klasičnoj književnosti i njihovim autorima, teško da je moguće pronaći više pisaca sličnog formata, i autorske samosvojnosti.

Naravno, ovde smo za primer uzeli ekstremni slučaj (Harms) pisca, jer kao što je u globalu jako teško jasno definisati sam pojam kratke priče, tako je isto teško nabrojati  sve njene zapadne, i autore sa svih kontinenata, pa ćemo ovde zastati, jer je sam Harms dovoljno veliki i osoben, da se može uzeti za najpoznatijeg pisca apsurdnih kratkih priča i crtica.

Mogu reći da mnogi pisci nisu shvatili suštinu kratke priče, koja je, može se slobodno reći pravi biser među mnoštvom književnih formi.

Za kratku priču se može reći da je prava esencija književne estetike, često puta minijaturni scenario, kao kratki film koji se jednako odvija u glavi pisca i čitaoca.

Ne, kratka priča nije priča, pripovetka, novella … To je KRATKA PRIČA!

Kutija šibica u koju će vešt šibicar uvek uterati kuglicu od staniola, stvorivši iluziju u očima i glavi posmatrača, misteriju koju niko nikad nije uspeo da razreši.

Kratka priča je umetničko delo, mali komad nakita, filigran kojem se možeš večito diviti, a da ti ne dosadi.

U britanskim časopisima, čiji urednici su željno iščekivali da im pošaljem prevod neke svoje kratke priče, one su okarakterisane različitim nazivima: Flash Fiction, Flash Surreal, Dreamscapes … Što je najbolji dokaz da je za kratku priču neophodna fikcija, maštoviti talenat koji može jednu stranicu, ili pola nje, napuniti sadržajem koji pleni.

Na kraju krajeva, kratka priča može biti čista poezija, napisana tako da čitalac uživa u svakoj rečenici.

Suvoparni gramatički pristup kratkoj priči ubija emocije i more (dobrih) bakterija…

i..čini je sterilnom.

A to kratku priču više ne čini kratkom pričom.

 

Slavko Mali