KRATKA FORMA NIJE SAMO TREND
Konferencija na temu savremenih književnih formi u organizaciji INAKU iz Skoplja, bila je veoma poučna, inspirativna ali se dotakla i nekih, po mom mišljenju, veoma zanimljivih pitanja. Pitanja koja čine veliku slagalicu i samih odgovora, a svaki učesnik je svojim doživljajem ove tematike pridodao jedan neprocenjiv deo u sklapanju celokupne slike.
Kao autor koji se ne bavi isključivo kratkim književnim formama, već piše i poeme, duže priče, a trenutno, možda pomalo hrabro, eksperimentiše i sa par nezavršenih romana, za mene je kratka forma sasvim slučajna, spontana i iskrena tvorevina nekog trenutka koji je nadahnuće. Pišem iskreno, izražavam samo ono što imam da izrazim kroz svoja dela, ništa manje i ništa više. Tek na kraju tog emotivnog i kreativnog procesa, koji se ponekad svede na par stihova, a ponekad i na par strana, forma je već određena idejom.
Dakle, smatram da kratka književna forma ne bi trebalo da bude sama sebi cilj kao takva, već spontano izražavanje celovitih književnih sadržaja.
Na to bi se mogao nadovezati i odgovor na pitanje zašto ih pišem. Jednostavno, nekada je najsloženija fabula smeštena u nekoliko stihova ili redova, i to tako da i ono neizrečeno dolazi do čitalaca dovoljno jasno, a u njima se pak širi na neverovatne načine individualnih tumačenja.
Kratka forma nije, ili bar ne bi trebalo da postane, neka vrsta savremenog književnog trenda, mada se stiče utisak da se upravo to dešava u vidu pretenzija da se piše na jedan određen način. Činjenica je da naše pisanje odražava vreme u kojem živimo, to je neminovnost protiv koje se ne treba boriti prilikom stvaranja, stoga niko ne može stilski podražavati Dostojevskog, Ficdžeralda ili čak Remarka. Mi baštinimo naše vreme u kojem živimo i stvaramo, ali ne treba zaboraviti ni druge forme koje su imale uticaj na naše stvaralaštvo, inspiraciju i formirale nas kao autore na određen način.
U tom smislu savremena kratka književna forma nije konkurencija klasičnom romanu i drugim dužim književnim formama, već sam mišljenja da bi trebalo da ravnopravno koegzistiraju, svaka ispunjavajući svoju svrhu.
Jelena Trajanovski Stanković