Милица Бакрач – дјевојачко презиме Ненезић, рођена 06. марта 1977. године у Никшићу. Дипломирала је на Филозофском факултету у Никшићу, на Одсјеку за српски језик и књижевност.
Објавила је књиге поезије:
,,Нек ме птице криком буде“ (1996);
„Жиг“ (1998);
„Сонети и писма“ (1999);
„Од злата јабука“ (2004);
„Азбучник“, посвећен одбрани имена српског језика у Црној Гори, (2007), друго издање ,,Азбучника“ (2010);
,,Арсеније Чарнојевић по други пут међу Србима“ (2010);
,,Жена“ (2012);
,,Одбрана Азбучника“, (2012 са препјевом на руски језик и прилозима књижевне критике о Азбучнику);
Приредила је избор из поезије Петра Другог Петровића Његоша „Благо томе ко довијек живи“, поезије Матије Бећковића „Имао се рашта и родити“ и поезије Десанке Максимовић „Верујем“ – Витез, Београд, 2016. Приређивач је Антологије добитника Награде Марко Миљанов УКЦГ, 2017.
Заступљена је у више антологија поезије за одрасле и дјецу на српском говорном подручју.
Награде и признања:
I награда „Ратковићевих вечери поезије“ 1999. године за младе пјеснике;
Повеља СВЕТИ САВА – за књижевна дјела посвећена српском народу – Источно Сарајево;
I награда на конкурсу за љубавну поезију за ,,Дан љубљених“ у Мркоњић Граду;
Награда УКЦГ ,,Марко Миљанов“ за књигу поезије ,,Жена“;
,,Златна значка и плакета“ Културно-просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе;
,,Песничка повеља“ Соколица, Бањска, 2013.
Витезова награда за животно дело, Београд;
Награда „Душко Трифуновић” Пале;
Награда „Растко Петровић“ за књигу „Јав из Горе Црне“;
„Светосавско БЛАГОДАРЈЕ“, признање Удружења књижевника Србије за истакнути рад у култури;
„Печат кнеза Лазара“ (Пожега);
Награду града Суботице за изузетан допринос српској култури;
Први оскар Србије за књижевност, (Београд);
„Еуридикин венац“, (Костолац).
Члан је Управног одбора Удружења књижевника Црне Горе, члан је Удружења књижевника Србије, Књижевног друштва српских писаца Косова и Метохије и Књижевног друштва„Његош“ из Црне Горе.
Позната руска македонистка и преведувачка, поетеса, сликарка, популаризатор на македонската култура во Русија.
Студирала на Филолошкиот факултет на Московскиот државен универзитет “Ломоносов” (1975-1980) каде што дипломирала со одличен успех по струка: филолог, стручњак за словенски јазици и литератури. Била на подолго стажирање на МАНУ. Дипломската теза ја подготвила со научно менторство на акад. Блаже Конески. 1985-1987 – главен уредник и преведувач во Државниот комитет на Русија за радио-телевизија. 1994-2011 – преведувач во Амбасадата на Република Македонија во Руската Федерација. 2007-2011 – предава македонски јазик на Меѓународниот словенски институт и на Академијата за словенски култури во Москва. Ја води рубриката за Македонија во литературно-уметничкото списание “Меценат и свет” што се издава во Москва.
Стожер на нејзината целокупна богата професионална активност исцело посветена на популаризацијата на македонската книжевност и култура во Руската Федерација претставува ангажманот на Олга Панкина во работата и дејноста на невладината организација “РОО Македонски културен центар” во Москва, формирана по нејзина иницијатива пред 11 година, со цел запознавање на граѓаните на Русија со културата, историјата, јазикот, уметноста и современиот живот во Македонија. Таа како долгогодишен претседател на овој центар, мошне активно и успешно ги презентира македонските културни вредности во Руската Федерација.
Истовремено, Панкина е член на Московската градска организација на Друштвото на писателите на Русија, член на Сојузот на преведувачите на Русија, член на Друштвото на писателите на Северна Македонија и на Сојузот на литературните преведувачи. Член на Друштвото на ликовните уметници на Русија, член на Координационениот Совет на Руските сонародници во земјата.
Олга Панкина е добитник на голем број награди и признанија во Руската Федерација и во нашата земја: медал “Державин” (Русија, 2009), “Кристално перо” (Русија, 2010); “Златно перо” (Македонија, 2010); медал “Чехов” (Русија, 2011), “Григор Прличев” (Македонија, 2011), медал “Грибоедов” (Русија, 2012), медал “Блаже Конески” (Македонија, 2012), “Гоцевата мисла” (Македонија, 2014), “Арт Феникс” (Македонија, 2014), “Почесно Рациново признание” (Македонија, 2015), “Sвезден македониум” (Македонија, 2015), “Арт Глобал” (Хрватска, 2015, 2016), Златна диплома од Меѓународниот форум на словенските култури “Златен витез” за популаризациjа на македонската литература во Русиjа (Русиjа, 2018), државна награда Медал за заслуги за Македониjа (Македонија, 2019), литературна премија “Jугра» (Русија, 2020), “Златен витез” (Русија, 2021) и др. Едновремено Панкина е добитник на благодарници од низа руски и македонски јавни и општествени установи и институции.
Има над 100 објавени трудови: преводи на руски од македонски и од други словенски јазици, како и од руски на македонски. За повеќето автори напишала и белешки во изданијата.Панкина е автор на повеќе статии за Македонија во разни руски списанија.
Нејзиниот научен интерес лежи во доменот на современиот македонски јазик, лексикографијата, теоријата и практиката на преведување од и на словенски јазици.
Олга Панкина е автор на преводите на над 60 книги од македонски писатели, како и на преводите на творби (поетски, прозни, драмски, критичко-есеистички) од 270 македонски писатели, презентирани во рамките на антологиски избори, панорами и одделни објави.
Автор на проектот “Библиотека на литературата на Македонија” – таа приреди, преведе и обезбеди средства за печатање на антологиите: “Македонски раскази” (2009, застапени 50 македонски раскажувачи), “Современа македонска драма” (2010, застапени 8 драматурзи), “Современа македонска поезија” (2011, застапени 64 поети) – досега најрепрезентативни изданија на македонската книжевност на руски јазик
Панкина е автор на значајниот проект “Македонскиот роман на 21 век” (едиција од 10-12 книги) што се реализира во соработка со Серуската државна библиотека за странска литература “Рудомино”. Првите пет романи од едицијата: “Храпешко” од Ермис Лафазановски, “Водената пирамида” (“Патот на јагулите”) од Луан Старова, “Дваесет и првиот. Книга на фантазми” од Томислав Османли, “Азбука за непослушните” од Венко Андоновски и “Маџун” од Влада Урошевиќ се објавени (2014-2019) во Москва во нејзин превод. Наскоро ќе излезе од печат и шестиот роман “Фантомско стапало” од Блаже Миневски.
Преведувач на руски на антологиите од проектот “135 тома македонска книжевност” (вкупно осум книги): Македонскиот расказ, Поезија, Драма и Роман I, II, Литература за деца, Македонската критика и Македонскиот есеј.
Благодарение на нејзиниот зафат Русија се вклучи во меѓународниот проект “Сто словенски романи”. Во превод на Панкина се објавени романите: “Вежби за ибн Пајко” од Оливера Николова, “Азбука за непослушните” од Венко Андоновски, “Разговор со Спиноза” од Гоце Смилевски, “Дива лига” од Влада Урошевиќ, “Недела” од Ермис Лафазановски.
Покраj горенаведените дела меѓу поважните преводи од македонски на руски се:
Проза: “Големата вода” од Живко Чинго, “Пиреј” од Петре М. Андреевски, “Времето на козите” од Луан Старова, “Омраза длабоко” и “Друга мајка” од Драгица Најческа, “Папокот на светот” од Венко Андоновски, “Невестата на змејот” од Влада Урошевиќ, “10 македонски романи на 21 век” (во извадоци), “Аквамарин” од Тања Урошевиќ, “Собирачи на пепел” од Давор Стоjановски, “Доилката”од Лиљана Пандева, раскази од македонски автори во списанието “Великорос” и во списанието “Иностранаја литература”.
Поезија (посебни книги): “Историја на болеста” од Ристо Лазаров, “Мајчин јазик” од Славе Ѓорѓо Димоски, “Храм, сепак храм” од Ристо Василевски, Антологија на современата македонска поезија “Гласови крај водата” (застапени се 65 автори), “Балканска меланхолија” од Ристо Василевски, “Сончев круг” од Матеја Матевски, “Забранета книга” од Веле Смилевски, “Врв” од Санде Стојчевски, “Препеви на Олга Панкина од словенската поезија”, “Моја длабочина” од Славе Ѓорѓо Димоски, “Кога ни гореше под нозете” од Катица Ќулавкова, “Послание” и “Сто песни” од Блаже Конески, “Пејач во кулата” од Влада Урошевиќ, “Македонски монолог” од Гане Тодоровски и др.
Трудови од областа на македонистиката:
Мал македонско-руски речник, Мал руско-македонски речник, Граматички содржини – помагало за почетници, Македонско-руски разговорник, Руско-македонски разговорник, над 50 научни реферати и статии од областа на македонистиката.
Панкина е автор на поетските збирки: “Предзимје” (2013), “Паралелни светови” (2015), “Плисок” (2018) и други.
Александар Чотрић рођен је 25. септембра 1966. у Лозници, у Србији.
Од 1984. године објављује афоризме и приче у новинама и часописима. Објавио је књиге афоризама „Даћемо ми вама демократију”, „Пета колона”, „Недозвољене мисли”, „Кратки резови”, „Гола истина”, „Померање памети”, „Тешке мисли” и „Мисли у покрету“ (сатирични афоризми); „Играње главом” и „Све је у игри” (афоризми о спорту); „Својеглава књига”, „Дечја посла”, „О љубави с љубављу”, „Књига против брига” и „Свет смеха” (афоризми за децу); „Добре вибрације” и „Љубав на речима” (афоризми о женама и мушкарцима); књиге сатиричних прича „Обележене приче”, „Приче пред буђење”, „Причињавање” и „Друге приче” и књигу кратких прича за децу „Озбиљно смешна књига”.
Афоризми за децу Александра Чотрића уврштени су у читанке које се користе од првог до четвртог разреда у основним школама у Србији.
Књиге Чотрићевих афоризама или прича публиковане су у Румунији, Северној Македонији, Словенији, Пољској, Мађарској, Бугарској и Албанији.
Приредио је Антологију српског афоризма за децу „Раздељак”, Зборник афоризама о спорту „Дриблинг духа”, Антологију савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању и Зборник српског хумора и сатире у региону и дијаспори „Смех није грех”.
Превео је и приредио књигу изабраних афоризама словеначког писца Жарка Петана „Историја будућности”, Антологију савременог руског афоризма „Велико у малом”, књигу изабраних афоризама руског писца Аркадија Давидовича „Аркаде духа”, Антологију бугарског афоризма „Трн и ружа”, Антологију пољског афоризма „Пољски пут”, Антологију румунског афоризма „Мед и отров”, Антологију чешког афоризма „Кнедла у грлу”, књигу изабраних афоризама руског писца Константина Мелихана „Модрица на папиру”, Антологију словачког афоризма „Муње и громови”, Антологију украјинског афоризма „Смех народа” и питања и одговоре Радио Јеревана „Запорожац на врху Арарата“.
Заступљен је у антологијама које су објављене у САД, Русији, Немачкој, Шпанији, Италији, Аустрији, Бугарској, Северној Македонији, Пољској, Словенији, Шведској, Црној Гори и другим државама.
Александар Чотрић добитник је, између осталог, и признања: „Excellence Award” на Међународном фестивалу сатире „Златна јабука” у Бистрици, у Румунији, „Алеко” у Бугарској, „Типар” у Црној Гори, Плакета Међународног фестивала карикатуре, хумора и сатире „Лалошки шешир” у Темишвару, „Златна кацига”, „Радоје Домановић”, „Браћа Ормаи”, „Владимир Булатовић Виб”, „Јован Хаџи-Костић”, „Драгиша Кашиковић”, „Стеван Сремац”, „Ђорђе Фишер”, „Раде Јовановић”, „Михаило Ћуповић”, Интернационалне академије „Иво Андрић”, „Златна значка”, „Златни беочуг”, „Витезово пролеће”, „Велика грамата” Друштва књижевника Косова и Метохије, „Велемајстор сатире” и „Доситејево перо” (награда ученика београдских школа). Лауреат је и књижевних признања у Италији, Северној Македонији, БиХ и Либану.
Приче и афоризми Александра Чотрића превођени су на енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, руски, белоруски, албански, словачки, чешки, шведски, грчки, бугарски, русински, италијански, португалски, јерменски, каталонски, баскијски, турски, свахили, ромски и арапски језик.
Чотрић је члан Удружења књижевника Србије, Београдског афористичарског круга, Удружења писаца „Седмица” из Франкфурта и Московског клуба афористике. Почасни је члан Друштва књижевника Косова и Метохије.
Дипломирани је правник. Посланик је у Скупштини Србије. Био је заменик министра за дијаспору у Влади Србије и члан Градске владе Београда за информисање.
Лабуд Н. Лончар, рођен је 1964.год. у Иванграду, данашње Беране.
Пјесник, прозни писац и колумниста. Бави се писањем поезије и прозе. Организатор многих културних манифестација и промоција. Оснивач и предсједник међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ из Бара.
Члан је Удружења књижевника Србије и међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ из Бара, као и многих других Удружења књижевника путем друштвених мрежа. Почасни члан Удружења „Поезија Стенка“, „Сцене Црњански“ и Друштва књижевника Београда.
Заступљен је у тридесетак домаћих и страних антологија и зборника.
Добитник је многих међународних и домаћих награда и признања.
Пјесме су му преведене на енглески, француски, њемачки, пољски, руски, русински, македонски и бугарски језик.
Објавио је пет књига поезије: „Рођење сузе“, „Остављања“, „На полеђини сна“, „Ако прећутим пјесму“, “Сидро ноћи” и књигу кратких прича „Свако остави неки траг“.
Оснивач је и уредник часописа за културу и умјетност „Неказано“, као и часописа за хаику „Неказано“ уједно је и оснивач и главни уредник портала за културу иумјетност „Неказано“.
Оснивач је и директор Међународног фестивала љубавне поезије „Пјесник – Светионик“.
Poète, essayiste, auteur de fiction, traductrice et critique d’art, elle a contribué à plusieurs revues littéraires et d’art internationales. Nina ŽIVANČEVIĆ a publié son premier ouvrage “Les Poèmes” en 1982 pour lequel elle obtenu le prix Branko Radicevic, récompense qui est décernée à Belgrade pour le premier meilleur livre de l’année. Elle a également été la lauréate de trois autres prix littéraires: le Z-Press, le Prix de la traduction à New York et à Novi Sad. Elle a publié quinze livres de poésie en serbe, ainsi qu’en anglais et en français. Puis trois livres de nouvelles et deux romans publiés à Paris, New York et Belgrade. Elle a participé à de nombreuses anthologies de la poésie contemporaine et internationale.
Nina ŽIVANČEVIĆ faisait partie du comité éditorial de nombreuses revues littéraires: Delo, Knjizevne Novine, New York Arts Magazine, American Book Review, East Village Eye, République de lettres. Récemment, elle était dans les comités éditorial de la revue Au Sud de l’Est et la revue Intempestives publié par l’Harmattan. L’ensemble de son œuvre a été largement diffusé sous forme d’émissions radiophoniques à Belgrade, Londres et Paris.
Elle a travaillé avec le Living Theater et le Wooster Group à New York et puis, elle a enseigné ‘Le Théâtre d’Avant-garde’ à l’Université Paris 8 ainsi que dans les nombreuses laboratoires théâtrales en Europe et les USA.
Poet, essayist, fiction writer, playwright, art critic, translator and contributing editor to NY ARTS magazine from Paris, Serbian-born Nina Zivancevic published 12 books of poetry. She has also written three books of short stories, two novels and a book of essay on Milosh Crnjanski (her doctoral thesis) published in Paris, New York and Belgrade. The recipient of three literary awards, a former assistant and secretary to Allen Ginsberg, she has also edited and participated in numerous anthologies of contemporary world poetry.
As editor and correspondent she has contributed to New York Arts Magazine, Modern Painters, American Book Review, East Village Eye, Republique de lettres. She has lectured at Naropa University, New York University, the Harriman Institute and St.John’s University in the U.S., she has taught English language and literature at La Sorbonne ( Paris I and V) and the History of Avant-garde Theatre at Paris 8 University in France and at numerous universities and colleges in Europe.
She has actively worked for theatre and radio: 4 of her plays were performed and emitted in the U.S. and Great Britain.
In New York she had worked with the “Living Theatre” and the members of the “Wooster Group”.
She lives and works in Paris. She’s a contributing editor to Minor Literature(s).
2001: Doctorat en Langues et Littératures Comparées
Spécialité : La littérature moderniste du 20ème siècle et la théorie littéraire contemporaine
1982-1984 : M.A. « Masters » en Littérature Comparée
Temple University, Pennsylvania, USA
Bourse d’Etudes Supérieures dans le cadre du programme « Work Study »
Département de la Littérature Anglaise et Comparée.
Assistante de Dr.Douglas Messerli, fondateur du mouvement littéraire
L.A.N.G.U.A.G.E. aux Etats-Unis
Rédactrice Adjointe de Journal of Modern Literature
(Rédacteur en chef : Dr. Maurice Béabe)
Expériences Professionnelles :
2012 : « When Writing is Dangerous », un cours dont les objectifs furent l’exploration de l’impact de la censure en Europe de l’Est et l’étude des genres littéraires hybrides, conçu et présenté dans le cadre du « Summer Program », Naropa University, Colorado, USA.
2002 – 2019 : Enseignante d’anglais à l’Université La Sorbonne, Paris X (Nanterre), et du théâtre l’Université Paris 8, St. Denis, La Sorbonne Nouvelle (Avant-garde British Cinema)
2015- 16 : enseignante chargée de travaux dirigés Film d’avant-gardes Britanniques et Américaines, Sorbonne Nouvelle –Paris 3
1996– présent : Collaboratrice de Modern Painters , Prestup, NY Arts magazine(USA).
1990 –1993 : Journaliste « freelance » pour Politika, El Pais, L’Unita.
Collaboratrice de Woman (Espagne) and Nexus (Université de Ohio , USA)
1986 –1984 : Rédactrice Littéraire de East Village Eye et Theater X (New York )
1980- 1981 : Assistante de Allen Ginsberg, Naropa Institute (Colorado, USA)
2016 : Poètes pour la Paix, présentation à la Maison de l’Amérique Latine, Paris
2016 : Récital poétique, Shag in Library, London
2015: Présentation/hommage aux œuvres littéraires de Nina Zivancevic, l’Institut français de Serbie, Belgrade, avec Jelena Novakovic et Nada Popovic-Perisic
2015 : Présentation du livre « Sonnets en Avion »accompagnée du récital poétique au
Centre Culturel de la Serbie, dessins : Nathalie Perrault, musique : Antoine Guilleur.
2014: Performance auFestival International de la Poésie, Amsterdam
2014: Présentation du livre « Letters to Myself »accompagnée du récital poétique au (Cabaret du Neant), la Cantada, Paris
2013: Life is just the same everywhere, performance lyrique , Gallery 12 HUB, Belgrade, avec Pierre Merejkowski (film), musique: Sinister, Bernard Xolotl, Poki, Poyata
2013: Présentation du livre« L’Amour n’est qu’un Mot », L’Espace l’Harmattan à Paris, janvier 2013.
2012: In defence of the Pussy Riot Girls- performance with Penny Arcade, at the Old Vic, London, U.K.
2012: La Cantada, Paris: Cenaque de Signe, group performance
2011 :« Summer Marigolds » : Une heure d’émission radiophonique consacrée à sa poésie par Radio Joy à Londres et réalisé par Johnny Brown.
2011 : « The Death of a legend » : Une heure d’émission radiophonique consacrée à la poésie de Ira Cohen et Jonny Cola par Radio Joy, Londres.
2011 : Présentation de son livre« 11 Femmes Artistes , Nomades et slaves » à la galerie Les Singuliers, Paris.
2011: Performance avec Louise Landes-Levy à Le Carosse, Paris
2010: La soirée poétique avec Judith Malina à the TheaterLab, New York
2010 :L’organisation de la soirée poétique dans le cadre du festival« Printemps desPoètes », CICEP, l’Université Paris 8, Mise-en-scène et la création « Mandala de la poésie » (pièce du théâtre poétique avec 4 poètes et les musiciens), Théâtre Epée de Bois, la Cartoucherie, Paris
2009 : Présentation de son livre« Sous le Signe de Cyber-Cybèle », l’Espace de l’Harmattan à Paris et à la galerie Les Singuliers, mai-juin 2009.
2009 : Présentation de la revue Au Sud de l’Est no.5 et la lecture de sa poésie dans le cadre du festival le Printemps de Paris, La Maison d’Europe et d’Orient
2008 : Colloque / L’atelier Art en Anglais (SAES), « William Blake et résurgence », sous la présidence de Laurent Chatel, Université de Orléans
2008 : Lecture de sa poésie dans le cadre de la présentation de l’Association pour l’Etude du Surréalisme, avec la participation de Jean-Pierre Faye, Françoise Py et Henri Behar, Musée de l’Erotisme et la Maison de l’Amérique latine
2008 : Lecture de sa poésie dans le cadre de la présentation de Wolf Magazine au « Troubadour », Londres
2007 : Présentation de son livre« Milosh Crnjanski, la Serbie, l’exil et le retour»,
L’Espace de l’Harmattan à Paris et au Centre Culturel Serbe.
2006 : L’adaptation radiophonique de sa pièce « All the Queen’s Addictions » Radio
Résonance, Londres, réalisé par Johnny Brown et les comédiens du « Globe » théâtre
2006 : Une heure d’émission radiophonique consacrée à sa poésie par Radio Résonance, Londres réalisé par Johnny Brown pour son programme « Mining for Gold »
2006 : Journaliste de Guerre, Journaliste du Cœur (adaptation théâtrale de ses textes
Poétiques réalisés par Sava Andjelkovic), Université Paris IV-Sorbonne, Paris
2005 : Une heure d’émission radiophonique consacrée à sa prose par Radio Résonance, Londres réalisé par Johnny Brown pour son programme « Mining for Gold »
2005 : Table Ronde et Présentation consacrées à sa propre expérience poétique
avec le poète et sa traductrice Geneviève Huttin, La Maison des Ecrivains, Paris.
2005 : Présentation du livre « Lettre P »accompagnée du récital poétique au
Centre Culturel de la Serbie et Monténégro.
2005 : Présentation du son livre« J’ai été cette journaliste de guerre en Egypte »,
L’Espace l’Harmattan à Paris, janvier 2005.
2005 : Organisation de la soirée poétique dans le cadre du festival« Printemps des
Poètes »,l’Université Paris VIII, Paris
2004 : Participation auFestival International de la Poésie, Amsterdam et Ruisgoord.
2004 : Participation au festival « Rencontres Internationales des Ecrivains », Belgrade.
2003: Participation auFestival International de la Poésie » Poets One », Heidelberg
2002 : Lecture de sa poésie au St. Mark’s Poetry Project, New York
1999 :Lecture de sa poésie dans le cadre de rencontres « Revues parlées » à Centre Georges
Pompidou, Paris
1999 : L’adaptation théâtrale de sa poésie par Naïma Taleb et Compagnie Résonances dans le cadre du festival« Printemps desPoètes » (Le Café Littéraire « Le Petit Ney »), Paris
1997 : Operation Brain Storm, soirée poétique dans le cadre du débat « Media & Drugs »
Avec Hans Plomp, Simon Vinkenoog et Eddie Woods, Melkweg, Amsterdam.
1997 : Performance dans le cadre du débats et performances Des Femmes à l’initiative de
la revue l’Evidence à la Galerie J& J Donguy, Paris.
1995 : Lecture de sa poésie avec Gérard Malanga à Village Voice librairie , Paris
1992 : Lecture de sa prose (avec Gisèle Prassinos) à la Bibliothèque municipale à Angers
1992 : Participation au festival : Fête du Livre de Figeac dans le cadre de la « Poésie
Sans frontières »
1990 : Lecture de sa poésie à Knitting Factory, New York
1988 -90 :Travail avec « the Living Theater » en tant que comédienne, auteur et
Vocaliste, New York
1986-87 : Travail avec the « Alchemical Theater » en tant que comédienne et l’organisatrice
2019: Conference: Novi Horizonti Kulture, FDU Beograd
2018: Conference: Rage Against Algorithm, Prague
2018: Conference: EASTEP, Decentering the vision(s)of Europe, Paris
2018: Conference: EBSN, Kaddish for Ira Cohen, Vienna
2018 : Congress : IFTR, Theatre and Migrants, Belgrade (University of Cambridge)
2018 : Conference: Revolution(s), Université de Nanterre, Paris
2017 : Conference: ART and EDUCATION( Umetnost i Obrazovanje), Museum of Contemporary Art, Novi Sad
2016 : Conférence : Autobiography as a performance, North American avant-garde
Performance from Spalding Gray and Karen Finley to Penny Arcade and Ethyl Eichelberger, Belgrade, dans le cadre de 50 Ans du BITEF
2015: Art, Thought and Literature in contemporary Iran: Work of Simon F. Oliai, Daryush Shauyegan, Nahal Tajadod and Sadegh Hedayat, Conference at la Generale, Paris and for Paris 8 Radio (in March, 2016)
2015 : Mallarmé, l’art de l’impalpable, le son de Debussy (Le Symbolisme en son temps et aujourd’hui), Colloque International, Faculté de Philologie, Belgrade
2015 : Tadeusz Kantor and his role in the « Minimalist Performance », and his role in
Overcoming censorship in Art”, Kantor conference, La Sorbonne and Polish Institute in Paris, April, 2015
2012 : Présentation de « Contemporary Serbian Poetry Before and Now: a Bridge Over the Gap-2012». Table ronde organisée dans le cadre la réunion annuelle de «Association of The American Society for the Advancementof Slavic Studies”(AAASS), New Orleans, U.S.A.
2011: Participation auFestival International de la Poésie, « Fiery Tongues », Amsterdam
2011: Participation auFestival de la Poésiede Balkan dans le cadre du festival le Printemps de Paris, Centre Culturel de la Serbie, Paris.
2010 : Colloque : Les écritures balkaniques, « Milos Crnjanski : La langue en exil », sous la présidence de J.P.Champseix, l’INALCO, Paris
2010 : Colloque « Créolisation linguistique et phénomène identitaire », l’intervention « Le langage de l’exil », Université de Paris 8-Vincennes, Laboratoire de recherches de la philosophie en collaboration avec le Centre de Recherche en Littérature Comparée de Paris IV
2010 : Commissaire d’exposition « Femmes Artistes, Nomades Slaves en Exil », Musée de Montparnasse, Paris, juin 2010
2009: Creation collective « The Living Theater’s Green Space » realisé avec Gary Brackett en Orvieto, Italie
2009 : Participation au festival : William Burroughs – 50 years of Naked Lunch realisé par l’Université de Londres à Paris
2009 : Participation auFestival International de la Poésie, Amsterdam et Ruigoord
2009 : Participation auFestival International de la Poésie « Treci Trg » à Belgrade.
2004 : Violentes Femmes, présentation et conférence en collaboration avec la galerie
« Les Singuliers » prononcée, Centre Culturel de Perpignan, juin 2004, Perpignan.
2004 : Language of Exile, conférence prononcée à London University, School of
Slavic Languages, novembre 2004, Londres.
2003 : Organisation du festival de jeune poésie américaine à la librairie Shakespeare &
Company, à la galerie « Les Singuliers » et à Ruisgoord Church, Le Pays Bas
2003 : Organisation de « The Language of Exile », Table ronde organisée dans le cadre
la reunion annuelle de «Association of The American Society for the
2003 : «Image de la Femme Perturbée à travers l’Histoire de l’Art Occidental »,
Projet de recherche pluridisciplinaire présenté au CNRS et qui fut aussi
L’objetd’une conférence prononcée à « Parson’s School of Design », Paris.
2003 : « Eastern European Writers in Exile », conférence prononcée en février 2003 au cours
de la réunion annuelle de « Modern Languages Association » à Baltimore, U.S.A.
2002 : Présidente de Séance dans le cadre de « Milos Crnjanski » Colloque organisé par le
Centre Culturel Yougoslave, Novembre 2002, Paris
2002 : « Fiction and Faith », Séminaire Doctoral organisé avec le concours d’Erasmus
Institute à St. John’s University, New York, U.S.A.
2002 :« When Writing is Dangerous », un cours dont les objectifs furent
L’exploration des impacts de la censure en Europe de l’Est et l’étude critique
des genres littéraires hybrides, conçu et présenté dans le cadre de
« Summer Program » Naropa University, Colorado, USA.
2000 :«Women and War » Colloque International, Conférence et Présentation à
Barnard College, Columbia University, New York, USA , février 2000.
1998: Paris Roundtable, Table ronde organisée dans le cadre de l’enquête conduite pour
NY ARTS Magazine sur l’art contemporain en France
1998 : «Transition in Eastern Europe and New Voices in Literature », Présentation à
Novi Sad, Yougoslavie Avril 1998.
1991 : « Les Femmes Poètes de l’Europe d’Est : Héritage et l’influence » présentation dans le cadre de la Fête des Femmes à Suffolk Community College, New York
1991: Présentation et conférence sur les Femmes Poètes de la Serbie à la Maison de la
Poésie (Poets House) à New York
1988 : Organisation du festival de théâtre « May Theater Festival » avec Carlo Stephanos
à New York
Prix Littéraires, Bourses
2020 : Bourse Création du Centre Nationale du Livre, Paris
2016 :Bourse Création du Centre Nationale du Livre, Paris
2012 : Bourse Création : CNL, Paris
2004 : Bourse d’encouragement (de la Création Littéraire) du Centre Nationale du Livre, Paris.
1997 : Prix de Traduction de l’Association Belgradoise des Traducteurs pour la
traduction de « Other Voices », une anthologie de la poésie américaine
contemporaine, KOV, Vrsac, Serbie.
1992 : Prix Z Press pour la Poésie et Lettres Américaines, Vermont, USA.
1982 : Prix Brankova pour le Premier Livre de Poésie « Poems », Nolit, Belgrade.
Associations Professionnelles
2001- présent : Membre d’Union des écrivains, Paris, France
1996-présent : Membre de “American Association for the Advancement of Slavic
Studies”, Harvard University, MA, USA.
1996-présent: Membre de “Modern Languages Association” (MLA) New York, USA.
2002: Membre Associé du “Centre d’Etudes Balkaniques”, INALCO, Paris,
France
2002 : Collaboration avec le « Centre des Recherches sur le Surréalisme »,
Université Sorbonne III, dans le cadre des recherches en cours sur les
Surréalistes yougoslaves
Sélection Bibliographique
Livres de Poésie:
Poems, Belgrade, Nolit, 1983 (Prix de Poésie Brankova)
Growing Bridges, Belgrade, Nolit, 1984
Books of the Independent Publishers, Bgd., N. Knjiga, 1985
More or Less urgent, Minnesota, New Rivers Press, 1988
Duh renesanse, Prosveta, Beograd, 1989
I Was a War Reporter in Egypt, New York, Leaves Press, 1992
Poet’s Diwan, Zrenjanin, Branicevo, 1995
Minotaur and the Maze, Vršac, KOV, 1996
Death of New York City (Sélection des Poèmes, préface de Charles Simic),
Cool Grove, New York, 2002
J’ai été cette journaliste de guerre en Egypte »(poésie, préface de Jean-Pierre Faye),
L’Harmatan, Paris, 2004
La Lettre P, (journal poétique), Beogradska Manufaktura Snova, Belgrade, 2004
Krajem Veka (poésie) Beogradska Manufaktura Snova, Belgrade, 2006
Sous le Signe de Cyber Cybèle (poésie), l’Harmattan, Paris, 2009
Isceljenje, Mali Nemo, Pancevo, 2011
L’amour n’est qu’un mot, L’Harmatan, Paris 2014
Umetnost hvatanja bumeranga, Povelja, Kraljevo 2013
Letters to Myself, Barncott, London, 2014
Sonnets en Avion, NON LIEU, Paris, 2015
Epitalamium , Agawa, Warsaw, 2016
Notes en Patins à Roulette, (poésie), Le Harmattan, Paris, 2020
Rollerskating Notes, Coolgrove Press, New York, 2021
Livres de Prose et essays :
Searching for Philippe Sollers, Paris, Noel Blandin (nouvelles en français) 1992
Inside and Out of Byzantium, (nouvelles), New York, Semiotexte, 1994
Byzantine stories (en serbo-croate), Beograd,Vreme Knjige, 1995
Vendors of Dreams, roman, Narodna Knjiga, Belgrade, 2000
As I Said Before, roman, Prosveta, Belgrade, 2002
Le Retour d’Orphée (nouvelles), Prosveta, Belgrade, 2003
Crnjanski, de la Serbie à l’exil et retour (monographie), le Harmattan, Paris, 2007
Сунчица Денић рођена је 1956. год. у Угљару код Приштине. Дипломирала, магистрирала и докторирала је на приштинском Филолошком/Филозофском факултету. Пише поезију, прозу, књижевну критику и есеје. Награђивана је и превођена. Живи у Врању, ради као редовни професор Педагошког факултета у Врању, Универзитета у Нишу.
– Сунчица Денић, Поетички модели између традиције и савременог у српској књижевности, Педагошки факултет у Врању, Врање, 2019.
Награде:
– Повеља и Плакета Бранко Миљковић за поезију,
– Перо деспота Стефана Лазаревића,
– Вук Филиповић за књижевну критику,
– Мајсторско писмо, за изузетан допринос српској књижевности,
– Сима Цуцић, награда за најбољу књигу из области науке о књижевности за децу,
– Ана Франк, међународна награда за изузетна остварења у књижевности за децу коју додељује издавачка кућа „Феникс“ и „Македонија презент“ из Скопља,
– Григорије Божовић, награда за књижевно стваралаштво,
– Милица Стојадиновић Српкиња, награда за књигу песама Невреме,
– Јефимијин вез, награда за књигу песама Матица.
Сунчица Денић покретач је и први уредник Годишњака Учитељског факултета у Врању (сада Педагошког), часописа од националног значаја. Уредник је већег броја тематских зборника са научних скупова. Члан је редакције неколиких иностраних часописа и зборника (у Русији, Украјини, Македонији и Бугарској).
Приредила је више десетина књига од којих се посебно издвајају оне које су везане за књижевну, историјску и просветну специфичност југа Србије и Косова и Метохије. Део приређених издања:
Отац Јустин Поповић, живот и дело, зборник радова са научног скупа, Православна епархија врањска, Врање, 2010.
Борисав Станковић, Нечиста крв, Учитељски факултет у Врању, Врање, 2010, фототипско издање првог издања из 1910. године.
„Нечиста крв“ Борисава Станковића сто година после (1910-2010), зборник радова са научног скупа, Учитељски факултет у Врању, Врање, 2011.
Борисав Станковић, Коштана, Учитељски факултет у Врању, Врање, 2012, фототипско издање првог издања из 1902. године.
Борисав Станковић, Коштана, Учитељски факултет у Врању, Врање, 2012, фототипско издање коначне верзије из 1913. године.
Свети Јустин Поповић, Он међу њима, изабрани текстови, Српска књижевна задруга, Београд, 2020.
Јованка Стојчиновић Николић, пјесник, прозаиста, есејиста и културни посленик, рођена је 1952. у Ритешићу код Добоја (Бих). До 1998. године радила у Средњошколском центру и Гимназији у Добоју, као професор. Од 1998-2010. била је директор Центра за културу и образовање у Добоју.
Потом радила у општини Добој као Савјетник за образовање, науку и културу у кабинету начелника.
До сада је објавила 16 књига поезије :
Звијезда скитача, Библиотека „Паралеле“, Добој (1975),
Тијесно небо, „Глас српски“, Бања Лука (1994),
Самоћа руже, „Глас српски“, Бања Лука (1995),
Голо сунце, Народна библиотека „Вук Караџић“, Нови Београд (1996),
Камен моје крви, „Апостроф“, Београд (1996),
Босо биље, Еуропоинт, Букурешт и Свети Сава, Београд (1997),
Из века у век (Поезија словенског народа 20-21.вијека), С. Н. Главјук, И. М. Числов, Москва, 2003.
Antologia Festivalului International
Noptile de Poezie de la Curtea de Arges (Dumitru M.Ion I Carolina Ilica), EAI “Orient-Occident, Bukurest, Rumunija
Насукани на лист лирике (Антолог. српског пјесништва у БиХ, друге половине двадесетог вијека), Живко Малешевић, Анђелко Анушић, „Завод за уџбенике и наставна средства“ И. Сарајево, 2006. године.
Кад срце засветлуца (од Љ.Ршумовића до Ј.Марјановић), Перо Зубац, Српска књига, Рума – 2009. године.
Чувари Вертограда, Антологија српске поезије Југоисточне Европе, Темишвар, 2012/2013; Издавач: Савез срба у Румунији; (Славомир Гвозденовић и Миодраг Јакшић).
Антологија српске поезије, двојезично (српски-њемачки), Johan Lavundi: ОД А ДО Ш, (Осам векова српске поезије), VON A BIS Z (Acht Jahruhunderte serischer), Банатски културни центар.
Ријека и њена трећа обала (Реката и третијат и брјаг) – Антологија савремених словенских пјесника, „Славјанска и литературна и артичистнаја академија“, Варна 2018. (Приређивач: Елка Њаголова)…
Антологија српске поезије Републике Српске (БиХ) Wspotczesna poezija serbska, biblioteka KaMPe 45, London (prevod na poljski jezik), 2018. godine str. 49-58. (Приређивач: Aleksey Wrobel).
Хљеб наш насушни (Хлеб наш насушћиј) – Антологија савремених словенских пјесника (превод на бугарски), Славјанска литературна и артистична академија, Варна 2019. (Приређивач: Елка Њаголова).
Награде: Награда Удружења књижевника РС (Бањалучка подружница) и град Бања Лука,(за најбољу књигу у 2009. год), Награда Удружења књижевника Романијско-сарајевско-дринске подружнице (за необјављен рукопис, 2002. године) Кочићево перо, Шушњар, Шумадијске метафоре, Вински бал, К.З. Јован Дучић, Кључ Добор града, Рудничка врела, Милан Лалић, Кондир косовке девојке, Годишња награда УК Републике Српске за 2014. годину, Хаџи Драган, Златни орфеј – УП Седмица (Франкфурт), Међународна књижевна награда Златен прстен (Скопље),
Специјална награда Савеза писаца Бугарске, 2018.
Златна значка – Културно просветне заједнице Србије,
Признање Министарства просвјете и културе РС (за допринос развоју културе…) Амблем града Добоја (за допринос културном стваралаштву)…
Повељу Удружења грађана града Добоја (за допринос развоју културе…)
Сарађује и објављује поезију, прозу, књижевну критику и есејистику у часописима и књижевној периодици : Књижевник – Бања Лука, Путеви – Бања Лука, Српска вила – Бијељина, Сарајевске свеске – Сарајево,Нова стварност – Бања ЛукаЛетопис Матице српске, Нови Сад, Кровови – Сремски Карловци, Знаци – Варна (Бугарска), Браничево – Пожаревац, Подглад – Варшава (Пољска), Газета културална (Пољска), Савременик – Београд, Бдење – Сврљиг, Траг – Врбас, Нова зора – Билећа–Београд, Луча – Суботица, Баштинар –Брчко, Исток – Књажевац, Стремљења – Приштина-Косовска Митровица- Београд, Свеске – Панчево, Крајина – Бања Лука, Значења – Добој, Ријеч – Брчко, Даница, (Вукова задужбина),Београд, Књижевне новине – Удруж.књижевн. Београд, Градина – Ниш, Босанска Вила – Сарајево, Липар – Крагујевац, Књижевни преглед –Београд, Кораци–Крагујевац, Мајдан – Костолац, Приједорски потпис – Приједор, Акт – Ваљево, Сусретања– Брчко, Стварање – Никшић, Новоје времја – Рига… те Вечерње новости – Београд…
Поезија јој је преведена на више страних језика (руски, италијански, њемачки, румунски, бугарски, македонски, енглески, јерменски, словеначки, украјински, пољски, арапски, словачки, мађарски…).
Књига Тамно око улице уврштена је у најужи избор за награду Јефимијин вез и Скендер Куленовић,(2010).
Књига Тринаести степеник уврштена је у шири избор за награду „Васко Попа“ за 2015. годину.
Књига Одабрани час (Избор из поезије), уврштена је у најужи избор за награду Јефимијин вез за 2016. Годину.
Оснивач је те више од деценију Директор и селектор позоришног фестивала у Добоју „Театар фест“- Добој.
По позиву организатора, као сардник учествује скоро на свим престижним фестивалима у Босни и Херцеговини и Србији.
Била је члан жирија „Фестивала малих сцена“ у Источном Новом Сарајеву, 2011, 2012. и 2013. године.
Оснивач је Ликовне радионице „Тврђава“, Добој и њен вишегодишњи селектор, као и концерта „Богојављењска ноћ“ ( одржава се од 1997. године).
Селектор је и координатор 1. и 2. Ликовне колоније „Крчмарица“- Околишта, Добој за 2018. и 2019. годину.
Проф. др Богомир Ђукић у Издавачкој кући Артпринт из Бање Луке, објавио је књигу Свјетлост над Стојчиновином, Пјеснички опус Јованке Стојчиновић Николић (2015).
Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, те Међународне асоцијације писаца (Рига, Летонија) и Poetas del mundo in Serbia.
Од 2019. године члан је Академије словенске књижевности и умјетности, са сједиштем у Варни у Бугарској.
Била је предсједник Удружења књижевника Републике Српске од 2012. до 2016. године.
Rodjen u Staroj Pazovi, 2. novembra 1948. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Staroj Pazovi. Upisao je, u septembru 1967., novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu ali je u novembru iste godine otišao u Bratislavu na studije žurnalistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta Jan Amos Komenski u Bratislavi (tada ČSSR, sada Slovačka republika). Petogodišnje studije završio je u junu 1972. godine (odbranivši diplomski rad o slovačkim novinama u Jugoslaviji od 1944. do 1970. godine). Već u toku studija je počeo da objavljuje pesme i pripovetke u časopisu za književnost i kulturu Novi život koji izlazi u Novom Sadu.
U Jugoslaviju se vraća u leto 1972. godine. Iako je prvi Slovak poreklom iz tadašnje Jugoslavije sa završenim studijama novinarstva na slovačkom jeziku, nije dobio redovno zaposlenje pa je radio honorarno u redakciji nedeljnih novina na slovačkom jeziku Hlas ljudu (Hlas ľudu). Pošto ni posle povratka iz armije, za njega nije bilo redovno zaposlenje u slovačkim sredstvima informisanja u Novom Sadu, konkurisao je i bio primljen u beogradsku. Praktično istog trenutka, ne samo da mu je dozvoljeno da se zaposli, već mu je ponudjeno i mesto izvršnog urednika časopisa Novi život. U redakciji je tada glavni urednik bio Mihal Harpanj a član redakcije Vićazoslav Hronjec, obojica poznati kao književn ici i prevodioci.
Radeći u Novom životu, Demak je počeo da piše i za decu, tako da je uskoro postao i član redakcije slovačkog lista Pionjeri (Pionieri). Kada je postao glavni urednik Pionjera, povećao je obim časopisa, uveo podlistak za zabavištarce Mrav (Mravec. U vreme dok je Demak uredjivao Pionjere, ovaj list je bio proglašen za drugi najlepši u tadašnjoj Jugoslaviji (posle ljubljanskog Cicibana). Pred kraj svog šestogodišnjeg delovanja u Pionjerima, promenio je naziv ovog lista u Danicu (Zornička) – nastavivši tako tradiciju dva lista za mlade istoga imena. Prvu Zornjičku izdavao je Jozef Podhradski 1864 u Novom Sadu a drugu Ferdo Klaćik 1925/27 u Staroj Pazovi.
Od 1987 bio je v.d. a od 1988 – 1993 direktor tadašnjeg OOUR izdavačke delatnosti Tvorba u Novom Sadu. 1991 godine osnovao je izdavačku kuću ESA u Bratislavi. 1993. Se preselio u Bratislavu ali Staru Pazovu redovno posećuje. U Bratislavi se sve vreme bavio izdavačkom delatnošću u kućama ESA i TIGRA.
Od 2010.godine je u penziji i intenzivno se bavi prevodilaštvom.Samo u toku poslednje dve godine je preveo tri knjige srpske poezije i jedan roman na slovački i dve knjige slovačke poezije na srpski jezik.
Bibliografija: Poezija
Iz otvorenog dlana (Z otvorenej dlane), Novi Sad 1974.
Zodijak (Zverokruh), Novi Sad 1977. Knjiga je izašla u prevodu na rumunski 2018.godine
Prestavba Elsinoru (Pekonstrukcija Elsinora) Bački Petrovac 2008. Knjiga je 2016. Godine izašla u prevodu na makedonski jezik.
Kategorički imperativ / Kategorický imperatív (dvojezično izdanje: Smederevska pesnička jesen . Knjiga je izašla u prevodu na rumunski 2021.godine.
Knjige pripovedaka:
Švedske kućice (Švédske domky), Novi Sad 1980.
Kralj će postati onaj koji se vrati (Kráľom bude ten, ktorý sa vráti), Bački Petrovac 2001.
Jedna smrt u Beogradu, Novi Sad 2012.
Radio drama
Oslobadjanje (Vyslobodzovanie), Radio Novi Sad
Dokumentaristika, putopisi
Dugačke senke hurbanovske sudbine (Dlhé tiene hurbanovského osudu), Stara
Pazova 1995.
Magnolija sa Dijamantskih planina (Magnólia z Diamantovej hory), Bački Petrovac 2013.
Skoro pa nešto (Takmer niečo), Bratislava 2017
Koja reka nema izvor Novi Sad 2018
Poezija za decu
Hor tvorova (Tchorí chór), Novi Sad 1985.
Nepopoieraj netopiera (Ne poriči šišmiša), Bratislava 2021.
Proza za decu
Priše o tri umetnika (O troch umelcoch), Novi Sad 1977,
Troglavi zmaj Štefan (Trojhlavý drak Štefan, Novi sad 1979. prevedena na srpski (Stražilovo, Novi Sad 1985) i makedonski (Detska radost, Skoplje 1990.)
Husle (Violina) – više izdanja na slovačkom a po jedno na srpskomi nemačkom
Rozprávky o troch umelcoch (Priče o tri umetnika), Bratislava
Láskovičky (neprevodiv naslov nastao spajanje slovačkih reči za lastavice i ljubav)
Dramski komadi za decu
Cirkus, 1979
Saslušanje (Výsluch)
Tri umetnika i zmaj Samuel (Traja umelci a drak Samuel) – izdana u štampanom obliku u Bratislavi 1986. godine , igrana u pozorištu a izvedena i kao radio-drama i kao takva snimljena na gramofonsku ploču
Zastupljen je u trideset antologija poezije i osam antologija proze proze – na slovačkom, srpskom, slovenačkom, rumunskom, rusinskom, češkom, makedonskom, albanskom, ruskomi turskom jeziku
Književne nagrade:
Nagrada Akademije „Ivo Andrić“ za najbolju knjigu o Beogradu
Pečat varoši sremskokarlovačke – za poeziju
Neven – za knjigu Priče o tri umetnika
Simo Matavulj
Međunarodne nagrade Ana Frank za opus u književnosti za decu
Zlatni prsten
Nagrada časopisa Novi život za pripovetku Emilio
Nagrada časopisa Slovenské pohľady za najbolji prevod 2017.godine (za poeziju Jeremije Lazarevića i prozu Janka Vujinovića)
Dve nagrade na smotri dečjeg pozorišta Majske igre u Bečeju (1979. i 1986) za najbolji dramski tekst (Cirkus i Saslušanje)
više nagrada na konkursima za dečju književnost
Preveo je više od dvadset knjiga poezije sa srpskog na slovački i tri knjige poezije sa slovačkog na srpski.
Sastavio je i na srpski preveo antologiju slovačke dečje poezije 19. i 20. veka Ja posadih telefon (Zasadil som telefon), Novi Sad 1994. i tri antologije slovačke poezije.
Ана Багрјана е поет, прозаист, драматург, преведувач од Украина.
Родена е на 24 март 1981 година во Фастив, Киевска област. Завршила украински jазик и литература на Институтот за филологиjа на Киевскиот национален универзитет „Тарас Шевченко“. Работела како новинар на телевизиjа, радио и во печат. Од 2007 до 2009 година била секретар на Советот на Националниот соjуз на писателите на Украина за работа со млади автори и главен уредник на списанието „Гранословие“.
Член е на Националниот соjуз на писателите на Украина и на Асоцијациjата на украинските писатели.
Автор е на поетските книги „Соцветие од зборови“ (2000), „Сред виолетовите соништа“ (2002), „Меѓу боговите и нас“ (2005), „Прошетка по jаже“ (2008), „Другите линии“ (2009), „Баење од љубов“ (2011); романите „Етимологиjа на крвта“ (2008), „Толку необична љубов“ (2010), „Дошкуљака“ (2012); книгите со проза за деца „Животи на истакнати деца“ (2010), „Приказни од градскиот парк“ (2014), „Генја“ (2015), „Остварени мечти“ (2015); повеќе драмски дела, раскази и критички статии, обjавени во антологии, алманаси и литературни списаниjа. Изведени се претстави со пиеси и либрето на Ана Багрjана во Украина, САД и Македониjа.
Преведува од словенски jазици. Превела дела од македонски на украински јазик од Киро Донев („Весел зоо парк“, „Збркана сказна“, «Јамболиjа што лае»), Натали Спасова („Прва љубов во Розевата улица“, „Запалка“ и “Двете принцези”), Ристо Василевски („Храм, сепак храм“), Разме Кумбароски (“Стаклена гора”), Фросина Пармаковска („Вишнова хроника“), Владимир Костов (“Сватба на Мара”), Трајче Кацаров («Чалик-чамак»), Владо Димовски («И чоек и пес»), Душко Родев «Во очекување на Нобеловата награда», Стоjмир Симjаноски «Евангелието на трите самовили», Ана Стоjаноска «Jас и Лин, отпосле», Сашко Насев «Избрани драми», Бранко Прља «Апокалипса.мк», Драгана Евтимова и Владимир Лукаш «Се гледаме. Е.», Траjче Кацаров «Не паркираj – гаража», а во украински книжевни весници, списаниjа и саjтови обjавила голем број преводи на песни, раскази и драми од македонски автори, како и статии за современата македонска книжевност.
Составувач и преведувач е на „Антологиjата на современата поезиjа на Република Македониjа“ (2012) на украински jазик.
Наградена е со повеќе украински и меѓународни книжевни награди: „Рукомесло“, „Коронациjа на зборот“, „Смолоскип“, „Пантелеjмон Кулиш“, со меѓународната украинско-германска награда „Олес Гончар“, „Сребрено перо“ (Бугариjа), „Марусjа Бек“ (Канада), повелбата „Академија на Медитеранот“ (Струга, Р. Македониjа), „Qiriu i Naimit“ (Тетово-Приштина) и др.
Неjзини дела се преведени на полски, азербеjџански, бугарски, руски, македонски, француски, англиски, латвиски, ерменски, албански, српски, хрватски, беларуски и на други jазици. Книгите на Ана Багрjана се обjавени во Белгиjа, Полска, Азербаjџан, Бугариjа, Србија, а во Македониjа: „Толку необична љубов“ (2010) , „Пиеси“ (2011), „Ѓерѓеф“ (поезиjа, 2012), “Приказни од скопскиот парк” (2016).
Учествувала на сите поголеми и позначајни книжевни манифестации што се одржуваат во Република Македониjа: Струшките вечери на поезиjата, Рациновите средби, Карамановите средби, Хераклеjските поетски свечености, Книжевната колониjа во Галичник и др., а трипати учествувала и на Летната школа на Меѓународниот семинар за македонски јазик, литература и култура во Охрид. Од 2009 до 2015 година привремено живееше во Скопје.
