Књижевна уметност у функцији стицања репертоара друштвених улога предшколске деце
Резиме: Рад се бави могућношћу и улогом књижевних текстова у покретању игре и активности у предшколском васпитању. Теоријско по- лазиште у овом раду представља став да је основни елемент дечје игре улога са радњама везаним за њену реализацију. Улога и с њом органски по- везане радње чине основну, даље недељиву јединицу игре. У том смислу, књижевноуметнички текстови се анализирају са аспекта социјалног раз- воја личности, односно, стицања репертоара друштвених улога. У оквиру овог теоријског полазишта садржај развијеног облика игре, који се може очекивати на предшколском узрасту, не чине предмети и њихова употре- ба или промене које човек у њих уноси, већ односи меёу људима, који се остварују преко радњи са њима. Из тог разлога, у раду се са аспекта улога и симболизације стварности анализира садржај и сиже (фабула) уметнич- ких текстова који се обраёују на предшколском узрасту. На основу тога се дају извесне методичке препоруке за одабир адекватних текстова када се ради о реализацији задатака социјалног развоја предшколске деце.
Кључне речи: игра, улога, књижевност за децу, социјални развој, предшколско васпитање.
Увод
Задаци предшколског васпитања и образовања остварују се на одреёеним садржајима. Извори ових садржаја налазе се у науци, уметности, систему симболизације и комуникације (нарочито у јези- ку). Захваљујући усвајању ових садржаја дете еманципује и уобли- чава своје развојне потенцијале који му омогућавају да успостави однос са природом и другима људима. Иако су педагошке активно- сти на предшколском нивоу подељене у неколико васпитно-образов- них области, све заједно, посматрано у равни укупног васпитног процеса, представљају посебан облик социјализације. Не улазећи у
разматрање односа васпитања и социјализације, својствено и једном и другом процесу је еманципација или неговање укупних потенција- ла личности које у себи обједињују генеричке, друштвено-историј- ске и персоналне вредности. У овом раду се разматра улога књижев- не уметности са аспекта моралног или социјалног развоја личности детета, који, поред осталог, подразумева усвајање одреёеног репер- тоара улога неопходних за сналажење у друштвеном свету.
У оквиру социјалног развоја, на нивоу припремног пред- школског периода наглашава се стицање специфичних облика пона- шања потребних за успостављање и одржавање друштвених веза. Препоручени садржаји у оквиру оба модела (А и Б) припремног предшколског васпитања истичу се самосазнавање, опажање и разу- мевање других, схватање односа меёу људима прихватање себе као члана групе, разумевање социјалних појава и уочавање и решавање проблема у социјалном контексту. У оквиру социјалне готовости за школу у оквиру Модела Б, припремног програма, наглашава се: на- растање интересовања за социјалне норме понашања и активно- сти, формирање општехуманистичке орјентације у понашању, по- већавање способности вољног управљања својим понашањем и др.
За социјални развој личности предшколског детета, са аспекта овог рада, посебно су илустративни и значајни циљеви и садржаји и активности у оквиру васпитно-образовне области Упознавање при- родне и друштвене средине. Нарочите могућности за социјални раз- вој пружа реализација циљева у областима: човек као друштвено би- ће, рад људи, заштита животне средине, саобраћајно васпитање.
Већ је истакнуто да се предшколско васпитање, као и васпита- ње уопште, остварује уз помоћ усвајања или обраде одреёених садр- жаја из области науке, уметности и света симболизације и комуника- ције. За предшколски узраст нарочито су важни начини усвајања и обраде датих садржаја. Ти садржаји су: игра, усмерене активности и слободне активности. На овом месту поставља се питање покретања игре и игровних активности.
Теоријске основе
Да би се правилније указало на значај књижевноуметничких текстова за децу, потребно је указати на основне карактеристике игре, њену суштину и врсте у односу на садржај, број учесника, ме- сту извоёења и др. Обим рада не допушта интерпретацију и анализу свих теоријских полазишта у тумачењу игре. Овај рад афирмише по-
зиције когнитивистичког приступа и то оног аспекта који симболи- зацији у игри одреёују две функције: 1) функцију представљања људских односа; 2) представљања социјалних односа који владају меёу одраслима (према: Митровић, 1986:46). Кључни став овог тео- ријског полазишта је да садржај развијеног облика игре не чине предмети и њихова употреба или промене које човек у њих уноси, већ односи меёу људима, који се остварују преко радњи са њима. Дакле, не човек – предмет, већ човек – човек (Ељкоњин, 1978: 27).
Када се ради о стваралачким играма, где спадају и игре уло- га, основни елементи ове врсте игара су (према Ељкоњину) тема или сиже игре и садржај игре. У том контексту тема или сиже игре пред- ставља релативно стабилни елемент, а садржај игре се мења зависно од узраста (постаје богатији), социјалних услова. На избор теме игре утичу лично искуство и доживљај детета. У том контексту и треба тражити значај и улогу књижевности за децу. Сличности измеёу књижевности и дечије игре могу се пронаћи у ставу Виготског који сматра да симболичка игра или игра улога представља машту у практичном дејству, начин поимања и изражавања, екстериоризова- ну репрезентацију у виду радњи која доприноси ослобаёању ми- шљења од конкретних ситуација и формирању интериоризоване ре- презентације (према: Митровић, 1986:46). У оквиру предшколске педагогије и методике васпитно-образовног рада, ради богаћења са- држаја дечје игре, наглашава се значај и улога помоћи одраслих (васпитача) који причањем прича, показивањем, пружањем играчака деци утичу да садржаји дечјих игара буду богатији и разноврснији.
С тим у вези, у оквиру Општих основа предшколског програ- ма (2006) наводе се следећи задаци васпитача у вези са игром:
- да се према игри односи као према водећој дечјој активности
- да што чешће у игри користи могућности за ангажовање свих психичких снага детета
- да пружи детету све услове за спонтану и слободну игру
- да омогућава деци да се уживљавају у разне улоге које за њих представљају симболе снаге и независности; да се емо- ционално празне и овладавају својим најдубљим осећањи- ма, обезбеёујући тако терапеутско дејство игре
- да организујући игре маште или игре улога, као и игре са унапред прописаним правилима, пружа деци прилике за со- цијално учење
- да оплемењује игру доводећи је у везу са творевинама умет- ности и преносећи је у све медијуме који стоје на распола- гању зрелим ствараоцима.
Из наведених задатака васпитача у вези са дечјом игром, со- цијалним и укупним развојем детета, произилази и значај кењижев- ности за децу у васпитању предшколке деце.
У оквиру наведених теоријских полазишта у схватању дечје игре, у вези са књижевношћу за децу, постоје истраживања (Мар- ков, према: Ељкоњин, 1978:25) која показују да свако литерарно и уметничко дело не утиче на настанак игре код деце. Само она дела у којима се у живој и доступној уметничкој форми описују људи и њихова делатност, поступци и односи са другим људима, изазвала су и изазивају код деце жељу да у игри реконструишу њихов основни садржај. На тај начин дидактичке игре, читање и препричавање књи- жевних дела, упознавање деце са средином и друга занимања утичу на појаву и развијање игре улога, само у случају ако су деца упозната са делатношћу одраслих, њиховим поступцима и односима.
На тој основи произилази и значај књижевности за децу у предшколском васпитању у оквиру, готово, свих области васпитно- образовног рада. Литерарна дела не чине основни садржај игре на предшколском нивоу, али се на свим предшколским узрастима наво- ди драматизација, богаћење речника, културно опхоёење. Тако на пример, у оквиру развоја говора, наводе се циљеви који се не односе само на развој језичке комуникације, већ и на развој осталих компе- тенција личности детета. Имајући у виду да је један од основних агенаса социјализације и језик, као средство симболизације и кому- никације, посебно се истиче значај књижевности за децу.
Најчешће књижевне врсте за интерпретацију на предшкол- ском узрасту су: басне, бајке, кратке приче, песме, приче о животи- њама и научно-популарни текстови (Смиљковић и Стојановић, 2009: 10).
Методичке импликације
Обзиром да игра има тему (сиже) и садржај, исти елементи могу бити и критеријуми анализе књижевних текстова за децу. На- ведено стајалиште у одреёењу дечје игре, (игре коју симболизују људске активности и односи меёу људима), као и њени кључни еле- менти (сиже и садржај), одреёују и критеријуме анализе књижевноу- метничких текстова за децу. Неодреёеност програма предшколског васпитања и образовања, наглашена и у наслову овог документа (Опште основе предшколског васпитања и образовања) где не по- стоје прецизирани садржаји као у смислу школских програма, ства-
рају извесне методолошке тешкоће одабира узорка књижевних тек- стова за децу. Наведене методолошке тешкоће условно су превази- ёене анализом литературе која је васпитачима доступна и која се на- менски публикује за непосредан васпитно-образовни рад. У том смислу у раду се анализира читанка за предшколце и млаёе основце Деца могу све што хоће (2004), у издању Креативног центра. У Чи- танци текстови су тематски подељени, измеёу осталог, на: Моје дру- штво и ја, Помажемо се, Моје тело, Шта осећам, Лепо понашање, Љубав, Слаба страна, Шта ћу бити кад порастем.
У оквиру тематске целине Моје друштво и ја је песма Друг, Симеона Маринковића у којој нема улога, али се истиче значај друга и другарства у ситуацијама среће и туге.
Поред тога, ту је и песма Бране Црнчевића, Кад би мени дали, која се може методички прилагодити циљу формирања општехума- нистичке орјентације у понашању, меёусобног разумевања, испоља- вања симпатије, емпатије, способности да се разумеју осећања дру- гих и реагује на њих на одговарајући начин. Песма, Два другара са вашара Симеона Маринковића, може се искористити у оквиру раз- воја сазнања о породици, улогама и очекивањима. Народна прича Голуб и пчела се може методички преобратити у однос слабијег и ја- чег и могућности њиховог узајамног помагања. У осталим књижев- ним творевинама јунаци су животиње: лисица, јеж, пас, рода и пред- мети: маказе (Клик Клик Клак). Оне се могу искористити приликом упознавања са одреёеним делатностима. Иако су књижевни тексто- ви „појаве духовног карактера― (Дилтај), које се пре свега морају тумачити, разумевати и третирати као општа добра, ипак је, процен- туално исказано, већи удео књижевних дела, чија је уметничка и по- етичка вредност неоспорна, али недовољно у складу са основном на- меном у оквиру тематске целине Ја и моје друштво. Нарочито, ако се имају у виду уводне напомене у којима се указује на повезаност анализиране Читанке са циљевима у основама програма и приручни- цима Корак по Корак 1. и 2.
У тематској целини Лепо понашање структура књижевних дела указује на њихову примереност датој теми. Као на пример: Ле- по понашање, Чекај само, Неуредна девојчица, Инат, Зашто деца чачкају нос.
У оквиру целине Шта ћу бити кад порастем, углавном су песме са насловима који именују конкретна занимања, као на при- мер: Дечја песма, Нове игле, Весели Свирачи, Шта све деца знају, Столар, Рудар, Берберин, Пекар, Цвећар, Шумар.
Последњи горе наведени песнички наслов примерен је садр- жајима и активностима васпитно-образовне целине Упознавање при- родне и друштвене средине.
У овим делима, у складу са основним теоријским полазишти- ма, теме су делатности људи, предмети и њихова употреба у оквиру ових делатности, као и односи који се успостављају меёу људима преко радњи са тим предметима. Дакле, ови текстови испуњавају основне критеријуме игре која покреће на активност у складу са по- лазиштем овог рада.
Поред тога, у игри улога код деце старијег предшколског уз- раста значајно место заузима и тема рада, у складу са Основама про- грама. Отуд деца играју улоге разних професија: морнара, кувара, шофера, космонаута, пилота и др. Игре постају сложеније и дуже у погледу временског трајања. На тај начин игра улога добија карак- тер представе. Захваљујући искуству, богатијем фонду речи, деца показују извесне улоге врло живо и повезано, па се у тим играма запажају и зачеци драмске игре. Деца су способна да учествују у сложеније извоёење драматизованог текста неке бајке, приче или позоришног комада, што укључује поделу улога, употребу елемена- та декора и реквизита.
С тим у вези, у раду се афирмишу поједини комади, Такси позоришта Драгана Лукића. Лица: таксиста, бака, саобраћајац, уну- ка, пас, мачка, људи и деца. У овој представи бака тражи места за своје сапутнике, пса и мачку, које је као поклон наменила унуцима. Чекајући баку испред зграде таксиста ствара саобраћајну гужву па саобраћајац ступа у акцију и разрешава настали проблем. На крају такси радосно путује градом (свира) и сви путници, на опште задо- вољство унука, стижу до одредишта. Ту је још и Девојчица са кор- пом у којој су лица: дечаци и девојчице, продавци воћа и поврћа, купци. У овој представи доминирају односи из света одраслих и сво- јим примером пружају огромне могућности методичке примене у свим васпитно-образовним областима. Једна од представа која је ве- ома слична са експериментима које наводи Ељкоњин је и Воз. У њој су лица: Сима и Станко (шефови станица), Велика столица и чесма, Ива и Пера, Јелена и Вера (вагони различитих класа), Мира и Јоца (машиновоёа и скретничар) и дизач рампе. Овај драмски текст пру- жа неизмерне могућности методичке примене као покретачи актив- ности у свим васпитно-образовним областима у предшколском вас- питању.
Закључна разматрања
Наведени текстови се могу ефикасно методички искористити као покретачи игре и усмерених игровних активности у свим вас- питно-образовним областима. Уместо да деца седе у круг по налогу васпитачице која предлаже игру, деца могу слушати наведене књи- жевне текстове који би се касније искористили у реализацији поста- вљених циљева у оквиру планираних активности.
Ако се избор текстова у предшколском васпитању врши на основу наведених критеријума, када с ради о моралном развоју, ови текстови могу бити погодни за расправе о добру и злу, за просуёива- ње о сопственом и понашању других. Супротно томе, расправа о текстовима издвојеним ван животног контекста, у којима се не пред- стављају улоге и односи меёу људима, могу се претворити у празно моралисање. Такво моралисање изван контекста живота људи нема никакво дејство на морални развој предшколске деце.
Сем тога, причање доживљаја о наведеним текстовима и њи- хова драматизација утиче на изграёивање богатог симболичког ре- пертоара у функцији развоја комуникацијских способности пред- школске деце, које представљају једно од најзначајнијих одлика друштвености. Ту пре свега спадају различити облици вербалне и невербалне комуникације. Меёу разним облицима комуникације најзначајније место припада говору. Овакве ситуације, измеёу оста- лог, утичу и на богаћење дечјег пасивног и активног речника као и на дубље и потпуније схватање значења речи. На основу тога, разви- ја се и способност прецизнијег поимања и изражавања сопствених и туёих мисли и осећања. Сви наведени аспекти утичу на укупан раз- вој предшколског детета, а у склопу тога и на развој његове дру- штвености.
Мотивациони значај и улогу текстова који су у складу са схватањем игре које афирмише овај рад (делатности људи и односи меёу њима) може бити и предмет даљег проучавања са емпиријског становишта.
Литература
- Опште основе предшколског програма. (2007). Београд: Министарство просвете и науке.
- Ељкоњин, Д. Б. (1990). Психологија дечје игре. Београд: Завод за уџбе- нике и наставна средства.
- Каменов, Е. (2006). Васпитање предшколске деце. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Каменов, Е. (2006). Образовање предшколске деце. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Каменов, Е. (1985). Методика васпитно-образовног рада са предшкол- ском децом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Матић, Р. (1980). Рад на развоју говора. Београд: ПФВ.
- Маринковић, С. (2004). Деца могу да полете – Читанка за предшколце и млаёе основце. Београд: Креативни центар.
- Марковић, М. et al. (2006). Корак по корак 2 (Васпитање деце од три до седам година). Београд: Креативни центар.
- Митровић, Д. (1986). Предшколска педагогија. Сарајево: Завод за уџбе- нике и наставна средства.
- Смиљковић, С. и Стојановић, С. (2007). Предшколска и школска лек- тира. Врање: Учитељски факултет у Врању.
- Смиљковић, С. (1999). Ауторска бајка. Врање: Учитељски факултет у Врању.
Доц. др Синиша Стојановић,
Педагошки факултет у Врању