Јованка Стојчиновић Николић, пјесник, прозаиста, есејиста и културни посленик, рођена је 1952. у Ритешићу код Добоја (Бих). До 1998. године радила у Средњошколском центру и Гимназији у Добоју, као професор. Од 1998-2010. била је директор Центра за културу и образовање у Добоју.
Потом радила у општини Добој као Савјетник за образовање, науку и културу у кабинету начелника.
До сада је објавила 16 књига поезије :
Звијезда скитача, Библиотека „Паралеле“, Добој (1975),
Тијесно небо, „Глас српски“, Бања Лука (1994),
Самоћа руже, „Глас српски“, Бања Лука (1995),
Голо сунце, Народна библиотека „Вук Караџић“, Нови Београд (1996),
Камен моје крви, „Апостроф“, Београд (1996),
Босо биље, Еуропоинт, Букурешт и Свети Сава, Београд (1997),
Оскоруша, Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука-Београд; ИТП „Змај“, Нови Сад-Бања Лука (2000),
Горка свјетлост, „Бесједа“, Бања Лука; УКС-Подружница „Сарајево-романијско-дринска“, Соколац (2002),
Кључаоница-Изабране и нове пјесме, „Глас српски“, Бања Лука (2003),
Облик свјетлости, „Бесједа“, Бања Лука (2006),
Мрак од чистог злата, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Источно Сарајево (2006),
Тамно око улице, Удружење књижевника Српске, Подружница Бања Лука (2009. и 2011),
У првом лицу, „Art print“, Бања Лука (2011),
Тринаести степеник, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Источно Сарајево (2014),
Одабрани час (избор из поезије), „Art print“, Бања Лука; Удружење књижевника Србије, Београд (2015),
Тренутак који је измислио огледало (Изабрана и нова поезија), „Art print“, Бања Лука (2019)
Те књиге:
Упоредни путеви (Прикази, огледи, рецензије…), „Народна библиотека“, Добој; „Art print“, Бања Лука (2018).
Неко је позвонио-ПРИЧЕ, „Филип Вишњић“, Београд; „Art print“, Бања Лука (2019).
Уврштена је у више антологија:
Песме о мајци (антологија пјесама о мајци), Бранислав Бојић, “Агро еко“, Београд, 1998.
Велика тајна (Од Стевана Тонтића до Ђорђа Сладоја), Перо Зубац, БМГ. Београд, 1997.
Сањаш ли (Љубавна поезија), приредио: Ненад Новаковић, „Бесједа“, Бања Лука, 2003.
Из века у век (Поезија словенског народа 20-21.вијека), С. Н. Главјук, И. М. Числов, Москва, 2003.
Antologia Festivalului International
Noptile de Poezie de la Curtea de Arges (Dumitru M.Ion I Carolina Ilica), EAI “Orient-Occident, Bukurest, Rumunija
Насукани на лист лирике (Антолог. српског пјесништва у БиХ, друге половине двадесетог вијека), Живко Малешевић, Анђелко Анушић, „Завод за уџбенике и наставна средства“ И. Сарајево, 2006. године.
Кад срце засветлуца (од Љ.Ршумовића до Ј.Марјановић), Перо Зубац, Српска књига, Рума – 2009. године.
Чувари Вертограда, Антологија српске поезије Југоисточне Европе, Темишвар, 2012/2013; Издавач: Савез срба у Румунији; (Славомир Гвозденовић и Миодраг Јакшић).
Антологија српске поезије, двојезично (српски-њемачки), Johan Lavundi: ОД А ДО Ш, (Осам векова српске поезије), VON A BIS Z (Acht Jahruhunderte serischer), Банатски културни центар.
Славоприношение – Савремени славјански поети, „Славјанска литературна и артичистнаја академија“, Варна 2017. (Приредила: Елка Њаголова).
Ријека и њена трећа обала (Реката и третијат и брјаг) – Антологија савремених словенских пјесника, „Славјанска и литературна и артичистнаја академија“, Варна 2018. (Приређивач: Елка Њаголова)…
Антологија српске поезије Републике Српске (БиХ) Wspotczesna poezija serbska, biblioteka KaMPe 45, London (prevod na poljski jezik), 2018. godine str. 49-58. (Приређивач: Aleksey Wrobel).
Хљеб наш насушни (Хлеб наш насушћиј) – Антологија савремених словенских пјесника (превод на бугарски), Славјанска литературна и артистична академија, Варна 2019. (Приређивач: Елка Њаголова).
Награде: Награда Удружења књижевника РС (Бањалучка подружница) и град Бања Лука,(за најбољу књигу у 2009. год), Награда Удружења књижевника Романијско-сарајевско-дринске подружнице (за необјављен рукопис, 2002. године) Кочићево перо, Шушњар, Шумадијске метафоре, Вински бал, К.З. Јован Дучић, Кључ Добор града, Рудничка врела, Милан Лалић, Кондир косовке девојке, Годишња награда УК Републике Српске за 2014. годину, Хаџи Драган, Златни орфеј – УП Седмица (Франкфурт), Међународна књижевна награда Златен прстен (Скопље),
Специјална награда Савеза писаца Бугарске, 2018.
Златна значка – Културно просветне заједнице Србије,
Признање Министарства просвјете и културе РС (за допринос развоју културе…) Амблем града Добоја (за допринос културном стваралаштву)…
Повељу Удружења грађана града Добоја (за допринос развоју културе…)
Сарађује и објављује поезију, прозу, књижевну критику и есејистику у часописима и књижевној периодици : Књижевник – Бања Лука, Путеви – Бања Лука, Српска вила – Бијељина, Сарајевске свеске – Сарајево, Нова стварност – Бања Лука Летопис Матице српске, Нови Сад, Кровови – Сремски Карловци, Знаци – Варна (Бугарска), Браничево – Пожаревац, Подглад – Варшава (Пољска), Газета културална (Пољска), Савременик – Београд, Бдење – Сврљиг, Траг – Врбас, Нова зора – Билећа–Београд, Луча – Суботица, Баштинар – Брчко, Исток – Књажевац, Стремљења – Приштина-Косовска Митровица- Београд, Свеске – Панчево, Крајина – Бања Лука, Значења – Добој, Ријеч – Брчко, Даница, (Вукова задужбина),Београд, Књижевне новине – Удруж.књижевн. Београд, Градина – Ниш, Босанска Вила – Сарајево, Липар – Крагујевац, Књижевни преглед –Београд, Кораци – Крагујевац, Мајдан – Костолац, Приједорски потпис – Приједор, Акт – Ваљево, Сусретања– Брчко, Стварање – Никшић, Новоје времја – Рига… те Вечерње новости – Београд…
Поезија јој је преведена на више страних језика (руски, италијански, њемачки, румунски, бугарски, македонски, енглески, јерменски, словеначки, украјински, пољски, арапски, словачки, мађарски…).
Књига Тамно око улице уврштена је у најужи избор за награду Јефимијин вез и Скендер Куленовић,(2010).
Књига Тринаести степеник уврштена је у шири избор за награду „Васко Попа“ за 2015. годину.
Књига Одабрани час (Избор из поезије), уврштена је у најужи избор за награду Јефимијин вез за 2016. Годину.
Оснивач је те више од деценију Директор и селектор позоришног фестивала у Добоју „Театар фест“- Добој.
По позиву организатора, као сардник учествује скоро на свим престижним фестивалима у Босни и Херцеговини и Србији.
Била је члан жирија „Фестивала малих сцена“ у Источном Новом Сарајеву, 2011, 2012. и 2013. године.
Оснивач је Ликовне радионице „Тврђава“, Добој и њен вишегодишњи селектор, као и концерта „Богојављењска ноћ“ ( одржава се од 1997. године).
Селектор је и координатор 1. и 2. Ликовне колоније „Крчмарица“- Околишта, Добој за 2018. и 2019. годину.
Проф. др Богомир Ђукић у Издавачкој кући Артпринт из Бање Луке, објавио је књигу Свјетлост над Стојчиновином, Пјеснички опус Јованке Стојчиновић Николић (2015).
Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, те Међународне асоцијације писаца (Рига, Летонија) и Poetas del mundo in Serbia.
Од 2019. године члан је Академије словенске књижевности и умјетности, са сједиштем у Варни у Бугарској.
Била је предсједник Удружења књижевника Републике Српске од 2012. до 2016. године.