Miroslav Demak

 

Rodjen u Staroj Pazovi, 2. novembra 1948. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Staroj Pazovi. Upisao je, u septembru 1967.,  novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu ali je u novembru iste godine otišao u Bratislavu na studije žurnalistike na  Filozofskom fakultetu Univerziteta Jan Amos Komenski u Bratislavi (tada ČSSR, sada Slovačka republika). Petogodišnje studije  završio je u junu 1972. godine (odbranivši diplomski rad o slovačkim novinama u Jugoslaviji od 1944. do 1970. godine). Već u toku studija je počeo da objavljuje pesme i pripovetke u časopisu za književnost i kulturu Novi život koji izlazi u Novom Sadu.

U Jugoslaviju se vraća u leto 1972. godine. Iako je prvi Slovak poreklom iz tadašnje Jugoslavije sa završenim studijama novinarstva na slovačkom jeziku, nije dobio redovno zaposlenje pa je radio honorarno u redakciji nedeljnih novina na slovačkom jeziku Hlas ljudu (Hlas ľudu). Pošto ni posle povratka iz armije, za njega nije bilo redovno zaposlenje u slovačkim sredstvima informisanja u Novom Sadu, konkurisao je i  bio primljen u beogradsku. Praktično istog trenutka, ne samo da mu je dozvoljeno da se zaposli, već mu je ponudjeno i mesto izvršnog urednika časopisa Novi život. U  redakciji je tada glavni urednik bio Mihal Harpanj a član redakcije Vićazoslav Hronjec, obojica poznati kao književn ici i prevodioci.

Radeći u Novom životu, Demak je počeo da piše i za decu, tako da je uskoro postao i član redakcije slovačkog lista Pionjeri (Pionieri).  Kada je postao glavni urednik Pionjera, povećao  je obim časopisa, uveo podlistak za zabavištarce Mrav (Mravec. U vreme dok je Demak uredjivao Pionjere, ovaj list je bio proglašen za drugi najlepši u tadašnjoj Jugoslaviji (posle ljubljanskog Cicibana). Pred kraj svog šestogodišnjeg delovanja u Pionjerima, promenio je naziv ovog lista u Danicu (Zornička) – nastavivši tako tradiciju dva lista za mlade istoga imena. Prvu Zornjičku  izdavao je Jozef Podhradski 1864 u Novom Sadu  a drugu Ferdo Klaćik 1925/27 u Staroj Pazovi.

Od 1987 bio je v.d. a od 1988 – 1993 direktor tadašnjeg OOUR izdavačke delatnosti Tvorba u Novom Sadu.  1991 godine osnovao je izdavačku kuću ESA u Bratislavi.  1993. Se preselio u Bratislavu ali Staru Pazovu  redovno posećuje. U Bratislavi se sve vreme bavio izdavačkom delatnošću u kućama ESA i TIGRA.

Od 2010.godine je u penziji i intenzivno se bavi prevodilaštvom.Samo u toku poslednje dve godine je preveo tri knjige srpske poezije i jedan roman na slovački i dve knjige slovačke poezije na srpski jezik.

 

 

Bibliografija: Poezija

 

1. Iz otvorenog dlana  (Z otvorenej dlane), Novi Sad 1974.
2. Zodijak (Zverokruh), Novi Sad 1977. Knjiga je izašla u prevodu na rumunski 2018.godine
3. Prestavba Elsinoru (Pekonstrukcija Elsinora) Bački Petrovac 2008. Knjiga je 2016. Godine izašla u prevodu na makedonski jezik.

4. Kategorički imperativ / Kategorický imperatív (dvojezično izdanje: Smederevska pesnička jesen . Knjiga je izašla u prevodu na rumunski 2021.godine.

Knjige pripovedaka:

1. Švedske kućice (Švédske domky), Novi Sad 1980.
2. Kralj će postati onaj koji se vrati (Kráľom bude ten, ktorý sa vráti), Bački Petrovac 2001.
3. Jedna smrt u Beogradu, Novi Sad 2012.

 

Radio drama

Oslobadjanje (Vyslobodzovanie), Radio Novi Sad

 

Dokumentaristika, putopisi

1. Dugačke senke hurbanovske sudbine (Dlhé tiene hurbanovského osudu), Stara

Pazova 1995.

2. Magnolija sa Dijamantskih planina (Magnólia z Diamantovej hory), Bački Petrovac 2013.
3. Skoro pa nešto (Takmer niečo), Bratislava 2017
4. Koja reka nema izvor Novi Sad 2018

 

Poezija za decu

1. Hor tvorova (Tchorí chór), Novi Sad 1985.
2. Nepopoieraj netopiera (Ne poriči šišmiša), Bratislava 2021.

 

Proza za decu

1. Priše o tri umetnika (O troch umelcoch), Novi Sad 1977,
2. Troglavi zmaj Štefan (Trojhlavý drak Štefan, Novi sad 1979. prevedena na srpski (Stražilovo, Novi Sad 1985) i makedonski (Detska radost, Skoplje 1990.)
3. Husle (Violina) – više izdanja na slovačkom a po jedno na srpskomi nemačkom
4. Rozprávky o troch umelcoch (Priče o tri umetnika), Bratislava
5. Láskovičky (neprevodiv naslov nastao spajanje slovačkih reči za lastavice i ljubav)

 

Dramski  komadi za decu

1. Cirkus, 1979
2. Saslušanje (Výsluch)
3. Tri umetnika i zmaj Samuel (Traja umelci a drak Samuel) – izdana u štampanom obliku u Bratislavi 1986. godine , igrana  u pozorištu a izvedena i kao radio-drama i kao takva snimljena na gramofonsku ploču

 

Zastupljen je u trideset antologija poezije i osam antologija proze proze – na slovačkom, srpskom, slovenačkom, rumunskom, rusinskom, češkom, makedonskom, albanskom, ruskomi turskom jeziku

 

Književne nagrade:

1. Nagrada Akademije „Ivo Andrić“ za najbolju knjigu o Beogradu
2. Pečat varoši sremskokarlovačke – za poeziju
3. Neven – za knjigu Priče o tri umetnika
4. Simo Matavulj
5. Međunarodne nagrade Ana Frank za opus u književnosti za decu
6. Zlatni prsten
7. Nagrada časopisa Novi život za pripovetku Emilio
8. Nagrada časopisa Slovenské pohľady za najbolji prevod 2017.godine (za poeziju Jeremije Lazarevića i prozu Janka Vujinovića)
9. Dve nagrade na smotri dečjeg pozorišta Majske igre u Bečeju (1979. i 1986) za najbolji dramski tekst (Cirkus i Saslušanje)
10. više nagrada na konkursima za dečju književnost

 

Preveo je više od dvadset knjiga poezije sa srpskog na slovački i tri knjige poezije sa slovačkog na srpski.

Sastavio je i na srpski preveo antologiju slovačke dečje poezije 19. i 20. veka Ja posadih telefon (Zasadil som telefon), Novi Sad 1994. i tri antologije slovačke poezije.