Проф. др Стана СМИЉКОВИЋ
Учитељски факултет у Врању
ОСАВРЕМЕЊИВАЊЕ ШКОЛСКЕ ЛЕКТИРЕ УЧЕНИКА
МЛАЂИХ РАЗРЕДА ДЕЛИМА ПО СЛОБОДНОМ ИЗБОРУ*
Резиме: Аутор овог рада посебни значај придаје функцији књижевних врста које чине лектиру ученика основне школе. У циљу развијања
општег образовања, а посебно естетске културе ученика, битно је осавременити и богатити фонд одабраних дела лектире у предмету Српски
језик и књижевност. Циљ рада је да укаже на могућности приступа разноврсним жанровима којима ће се богатити машта, мисао, речник, тиме развијати укус и потребе за читањем. Савремени медији преузели су
функцију информисања, те је књига запала у кризу, што знатно утиче на
ученике основне школе, којима је од самог почетка упознавања са књижевним световима потребна организована помоћ на часовима интерпретације не само обавезних дела лектире већ и дела слободног избора у циљу
мотивисања за читање.
Кључне речи: лектира, ученик, час, интерпретација, слободни избор.
Књижевни текстови лектире ученика млаёих разреда основне
школе представљају духовну комуникацију реципијената са многим
значењима која се откривају читањем и разговором на часу уз помоћ
наставника. Савремена школа тежи развоју психофизичких карактеристика ученика, које се састоје у буёењу животне енергије код деце
како би се кроз низ мисаоних операција осветлила значења речи и
реченица и да се тако, путем фантазије, мисли у сликама. Започети
рад и разговор на часу неопходно је продужити у библиотеци читањем и претраживањем дела лектире којима ће ученици задовољити
своје интересовање, упознати се са продукцијом коју библиотека у
школи поседује, прегледати листове и часописе за децу јер се и у
њима налазе текстови које ученици у договору са наставником, и на
предлог библиотекара, могу изабрати. При избору књижевно-умет-
*
Рад је ураёен у оквиру пројекта Традиција, модернизација и национални идентитет у Србији и на Балкану у процесу европских интеграција (179074), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Годишњак Учитељског факултета у Врању, књига IV, 2013.
ничких текстова ученици неприметно изражавају свој став према лепом препознатом у песми, причи, бајци, басни или роману. Те лепоте које ће младо биће препознати читањем, разговором, препоруком
или предлогом допринеће да се код њега створи и изгради укус. Читалац осмогодишњак, поласком у школу, схвата да је први и основни извор сазнања, након савлаёивања читања и писања, књижевни
текст који му омогућава многа духовна задовољства. Хумор, безбрига, машта, дечји снови и игре нашли су своје место у текстовима
лектире.
Почетак увоёења ученика у разумевање лепота књижевног
дела највећи је корак којим се љубав према читању и мотивисању за
читање буди и развија. У томе велику улогу, поред учитеља, има библиотекар који разноврсним креативним активностима може увести
децу у библиотеку и омогућити им ужитак који пружају књиге-ризнице знања и значења. Читањем одабраних прича и песама, најпре,
а онда и сложенијих дела, сугестивно и мелодично, осим љубави
према лепој речи, код ученика ће се проширивати интересовања, те
се могу, у самој литерарној акцији, условно речено, препознати клице даровитости. Оваквим приступом ученик ће од почетка схватити
да се свакодневни говор разликује од говора песме, приче или друге
књижевне врсте, а речи и изрази имају другачију везу и симболичко
значење.
Читајући књижевне текстове лектире, ученици за трен прекидају истинске игре и крећу својим мислима у игру која је плод скривених жеља, плод ума и душе детета жељног знања. Наједном оживљавају слике игара у двориштима или скривеним одајама, а онда се
креће у сусрет песничкој игри створеној у песми или причи, бајци
или роману. Као што јунаци ових жанрова трагају за пријатељима и
одгонетањима тајни, тако и деца, млади читаоци, осмишљавају своје
фантастичне путеве и допиру до лепоте која ће их понети. Никада на
том истраживачком путу ученике не напушта текст писца, а учитељ
и, потом, библиотекар могу многобројним активностима, пре свега,
кроз дијалог и сцену, допринети да дограде и домаштају оно што их
је узбудило и понело загонетном свету. Речи књижевника и речи
учитеља, као споне измеёу писца и читалаца, омогућавају да се многе
загонетке назру и реше. То је моћ која се од најранијих дана школовања почиње формирати, као и током остваривања наставних садржаја,
уз примену облика рада који теже актуелном у настави и савременом
у приступу личности ученика. Неизоставно истичемо креативну улогу наставника и библиотекара, који могу бити иноватори не само у
смислу коришћења савремених облика рада већ и стварања новог односа према градиву књижевне лектире у основној школи.
За успешну рецепцију неопходна је машта читалаца којом се
откривају бројна значења дела. У том процесу рецепција је индивидуална, као и доживљај. Исти је случај и са радом у школској библиотеци: успостављањем комуникације на релацији писац – књижевно
дело – читалац, увек ће постојати могућност за ново читање и доживљавање симболике књижевног текста и његовог језика.
Значајно место у лектири ученика млаёих разреда заузима
народна и ауторска бајка српских и европских аутора. За успешност
разумевања естетских и осталих порука, неопходно је уочити и истаћи богатство тема, мотива, поетски језик осавремењен модерном
дечјом лексиком, необичне и чудесне догаёаје и јунаке, симболику
којом се поткрепљује фантазија и богати речник. Током читања, разговора о бајци, изналажења логичких целина, формулисања наслова,
уочавања особина јунака и разумевања њихових доживљаја везаних
за имагинарни свет, код ученика се буди стваралачки дух, те они покушавају да продуже или скрате бајку, опишу предео који је у бајци
приказан оригиналним језиком и стилом, или измисле догаёај који
ће, по њиховом мишљењу и схватању, одговорити разрешењу драме
или радње. Уколико стваралачка машта ученика доёе до изражаја,
наставник ће појачавати доживљај захтевом да се одвоје чудесни од
фантастичних и реалних елемената, да се објасне функције натприродних јунака (вештица, ала, дивова, вила, змајева) и њихово место
у развоју догаёаја бајке.
Претходна образложења применићемо на практичном примеру Бајке о белом коњу Стевана Раичковића са циљем да се завири у
светове знакова и значења и открије лепота чудесног. Изражајно читање може бити организовано и у библиотеци уколико се наставник
определи да на такав корак мотивише ученике за разумевање њене
алегорично-симболичне садржине и поетске димензије. Ученици ће
у тако створеној атмосфери доживети природу при чему ће уочити
функцију чудесног, разумети мисао главног јунака белог коња који
доживљава духовну и физичку метаморфозу. На тај начин богато
рухо бајке пренеће ученике у светове чуда и јединственим сањаријама испуниће њихове душе: „Бели коњ језди још увек пропланцима и
рубовима уме. Неки га и опазе, али му нико не може прићи, јер је
брз као муња и неухватљив као облак.―
Јединственим и непосредним доживљавањем природе, писац
гради поетичну слику о белом коњу који је у потрази за слободним
животом васкрснуо у младог белца: „Кад се једне ноћи појави на небу пун месец и као усред дана осветли пропланак, коњ осети у ноздрвама опојан мирис неког непознатог биља расутог по обронцима.
Пасао је целу ноћ, а пред зору наиёе и на извор, скривеног меёу три
сасвим близу, грабова стабла. Напоји се необичне, а питке воде, те
уёе дубоко у оближњу шуму. И следећих ноћи долазио је на исти
пропланак, пасао непознате траве и напајао се на извору измеёу три
граба. Преко дана, у сеновитој шуми прошараној сунцем, осећао је
како му се снага све више враћа, како му тело постаје обло, а ноге
гипкије.―
Визуелно-акустични доживљај подстиче ученике на размишљање. Стварањем атмосфере бајке они ће чути: топот и рзање белог коња, његов дах, жубор извора са којег ће се он напити воде. Видеће небо и пун месец који обасјава шумске пропланке, скривену
путању која води до тајанственог извора, сочну траву која враћа посусталу снагу… Једном речју, сјединиће се са природом и животом у
њој. За трен, само за један трен одвојиће се од реалности и светове
биљака и животиња посматраће својим духовним очима. Његови одговори и тумачења потврдиће колико су успели да тајне ове бајке
освоје дограёујући поједине сцене у својој машти, сједињујући свет
природе и детињства у својеврстан доживљај.
Специфична техника граёења ликова, сцена и чудесних догаёаја интерпретацију бајке чине непоновљивом. У тој фази емоционалног поистовећивања са јунацима, ученик постаје креатор, а то је
доказ да је он субјекат који књижевну реч и из других жанрова прима и она постаје део његовог личног преживљавања, његове изражајне моћи и сазнања. Аутономност књижевног текста, као и аутономност у тумачењу и примању симболике, хумора, дескриптивних
и лирских елемената, показује присуство стваралачког духа, који се
може продубити и читањем по слободном избору на сугестије учитеља и библиотекара. Притом ће осетити сву драж загонетки које ће
заголицати њихову душу и створити жељу да их брзо и вешто одгонетну и пронаёу животну истину у њима. Зажелеће да одглуме интересантан лик у сценским играма или опевају лирске стихове песника
који су добили мелодију.
Незаобилазну улогу у остваривању свих тих задатака који
произилазе из тумачења књижевних текстова има и библиотекар.
Пригодном изложбом књига лектире и читанки, као и организованим сусретима са школским писцима, он ће привући дечју пажњу.
Пресудна је улога књижевника у развијању љубави према читању,
доживљавању и разумевању прочитаног. Њихова жива реч може
подстаћи маштовитост и радозналост, а све то ће млада бића усмеравати ка проширивању сазнања о световима створеним у песничким
радионицама.
Наведимо још један пример којим ћемо истражити поетске
светове Душана Радовића у циклусу Причам ти причу. Песник Душан Радовић, чије су песме незаобилазне у лектири, поштује дете коме се обраћа, за које пише из једног новог угла откривајући притом
душу, страхове и враголије детета. Не само песмом већ и причом у
циклусу под називом Причам ти причу писац наративно-лирским тоном слика главне јунаке децу, животиње или предмете. Ништа у тим
причама није непознато деци, па ни Радовићева игра речи и кованица.
Необичним детаљима песник омогућава детету да сагледа свет око
себе и створи слику тога света у коме се радња приче догаёа. Није допуштено да се теме наметну. Зато је почетак приче бајковит. У свакој
је одреёено место збивања радње. Мисли у њима теку природно, неке
су наизглед бесмислене, али дете неосетно схвата њихова значења уз
помоћ звукова, узвика, питања, дијалога, изненадних преокрета, наивних објашњења ситуације. Као што писац причама оживљава и
подстиче дечји дух и показује пут приче, тако ће и наставник у одељењу, а библиотекар у библиотеци, проналазити путеве да се духовна и физичка енергија деце, као и немир одрастања искажу у свакодневним и једноставним ситуацијама.
Обрнути ред речи у причи или песми може представљати велику маштаоницу у којој ће ученик свакој ствари, појави или догаёају одредити право место. У дисхармонији текста проналази ред који
ће се заснивати на личном искуству и доживљају створеном језиком.
Путем хумора и ироније, кроз маштање и причање, деца неистину
схватају као праву истину. У томе им помажу необичне кованице,
стварање атмосфере страха, сугестивно причање, на крају
поента која представља изненадни преокрет у развоју приче или
лирском догаёају и која недореченошћу највише казује. Пред зачуёеном децом писац се не смеје, већ сасвим озбиљно наставља маштање у песми или причи и играма свога духа и речи доприноси
остваривању естетске функције текста. Полазио је од сазнања да је
дух сваке речи којом је створио игру, хумор, фантастику
шири од саме употребљене речи. Зато је Радовић радо читан песник.
Поред већ наведених дела лектире, која може бити по слободном избору, предлажемо збирку песама песника Радомира Мићуновића под називом Велики и мали, која садржи песме које одговарају дечјим интересовањима, песме о свету који је свима познат, а
опет радозналим читаоцима и слушаоцима пружа могућност уживања у мелодији, игри речи, хумору и машти. Снагом поетике имагинације песник води дете-читаоца, али и одраслог, кроз шаролики
свет посебном песничком тајном. Ту тајну не открива, само је про-
дужава из збирке у збирку, градећи поетску кулу детињства са много разнородних јунака, свакодневних и необичних догаёаја и појава.
Ништа обичном читаоцу у тој поезији није непознато иако је
нов песников однос према темама које опева, налазећи другачије излазе из песама које зачиње. Песник, својом способношћу да спонтано уведе дете у песму, неприметно ствара слику која га опчињава,
производи звук слагањем и бирањем речи риме како би музикалношћу стихова опио маштовито, и дете у развоју.
Богата је тематика коју песник бира из непосредне животне
стварности, самосвојно исказујући свој став према већ опеваним темама. По његовој стваралачкој поетици, бесконачно је све, па и игра
песничких речи. Од игре до маште, од јаве до сна, благим и ненасилним хумором, песник отвара капије кроз које дефилују деца, одрасли, животиње, биљке, откључава дворац космоса из којег проговарају космички јунаци. Узбуњује космос уз намеру да приближи деци
поетску географију и биологију уз стихове преплетене јавом, сном и
маштом.
Кратки стихови, најчешће у виду пословица, епиграма, загонетки, ребуса или поетских римованих слагалица, указују на песникова хтења да се чита вантекстуално, да се тумаче не само речи и
правописни знаци већ и гестови, покрети, паузе и поенте у којима
преовладава лични тон и став песника или лирских јунака.
Низови лирских прича о збивањима у школи, на одморима,
летовању, при сусретима, а нарочито при опевању занимања, указују на посебан дар – маштовитост која креативно делује на читаоце.
Подстакнути поетском сликом, реципијенти траже нове изворе и
изазове смеха у дограёивању песама, проналажењу смисла нонсенса, повезивању смисла и бесмисла, начину постављања питања:
„Зашто је сунце пуно пега?
Најбоље је да то питате њега.
Ја верујем, ако ме утисак не вара,
Зато што избегава козметичара.―
Контрастне лирске варијације тема доказују да песничко врело не пресушује, нарочито када се преплићу или „сударају сан и
јава―. Све је, наизглед, јава али и сан као оквир има својих магија.
Магичности стихова доприносе висине са небеским појавама које
песник доживљава у својој свести као свевидеће путнике који пале и
гасе небеска кандила, жаре својом топлотом и крепе живот. Узлет у
космос и свемир помаже песнику да пронаёе најбоље мердевине и
поведе дете у светове чудеса. На том путу стварања користи елемен-
те бајке, чудесности која посебну ноту добија у песми. Различите
„враголије― небеских тела стварају слику света који је виёен само у
географији, али поезијом се та слика продужава у фантазији.
Опчињен свакодневним збивањима у животињском и шароликом свету, песник те појаве огрће маштом, те су тако „медведи
звездани―, „кенгур писмоноша―, а разред „мало сазвежёе ёака―. Измишљеним везама и новосаграёеним речима открива се дечја разиграна свест. Сан као оквир крије истине и тајне космоса певањем о
летећем ћилиму, чудном дану, насмејаном мргуду и осунчаној Сунчици. Деца, лирски јунаци, кроз згоде и незгоде, стих и песму остварују
себе, хрле ка бескрајном игралишту, жуде да дохвате летећи тањир.
Поетско клупко се размотава, док песник тежи да открије немир
свемира и деце, разговоре ситних животиња чије животе песник
персонификује одабраним изразима и неочекиваним преокретима.
Све животиње овог света оживљавају испод песниковог пера. Он
им приписује хумане особине, независно од њихових ћуди. Све оне
имају живот који је само њихов јер припадају свету којим се крећу
на одреёеним животним меридијанима.
Песник Р. Мићуновић својом поезијом проналази нове начине приступа дечјем свету: и оно што је дечје, и оно што би требало
да буде дечје, сасвим једноставно, кроз питања, одговоре, тврёења,
загонетке и досетке осваја дечји свет. Песма често уводи у дилему
младог читаоца око тога шта је истинито, а шта измишљено. Подстиче га да мисли и сам проналази одговоре, онако како његов ментални склоп налаже. Преплитање неочекиваних догаёаја и сазнања
са оним што је видљиво, утиче на формирање свести о томе да и песма, поред осталог, учи животу. Нескривени оптимизам којим се
песник поноси у песмама говори о томе да и „успавана песма― и
„опасне игре―, као и „колико тачака има бубамара― и како решити
„новогодишњу једначину― имају своје дубље значење, осим поетске
дражи која држи песму у животу.
Поезија овога времена, испуњена детаљима, оживљавања детињства низом метафорично-симболичних слика, стиховима различите дужине, у први план ставља реч о свету који је деци занимљив
и својствен. Та реч, за чија се значења песник везује и ствара мелодичне стихове, засмејава дете. Засмејава га и кад му показује небеске путање, када описује занимања одраслих, стрепње заљубљених
и тиме разгорева искрице које прште кроз ову поетску читанку.
Истакнуто је да се у песмама песника преплићу кратке књижевне форме попут брзалица, бројалица, загонетки, питалица и пословица. Поетска скица басне када је реч о животињама, опевана је
кроз разноврсне језичке игре, са неочекиваним везама, тајанственим
звуком који деца ослушкују и коме се радују. Оживљено детињство
песника из тих једноставних, маштовитих стихова и строфа – катрена указује на то да су зрнца мудрости понета са детињег огњишта
нарастала као што су песме надолазиле као „крилата риба― или
„плачљиви сунёер―. Као резултат свега тога, попут подводне музике, песме разноврсне тематике, плене асоцијацијама, хуманизмом,
изнад свега, божанском љубави упућеној деци. И кад пева о стварима, појавама и животињама, у мислима су деца која ту поезију читају и примају захваљујући необичним маштовитим прелазима из једног – реалног света – у свет снова, тајни, дарова, магије, чудеса. Зато
деца с радошћу читају песме, уче их из читанки, илуструју, плешу уз
њихов ритам, певају и стварају нове, своје.
Закључак
Поред осталих циљева и задатака којима се остварују садржаји Наставног плана и програма, први циљ у читању и тумачењу
књижевно-уметничких текстова лектире је уочавање лепог, потом
доживљај лепог. Из самог доживљаја језика и стила књижевног дела
поступно се подстиче мисао, богати машта, а то су елементи којима
се развија укус и потреба за читањем вредних књижевних остварења. Умеће неговања језика, развијање осећања за лепо, добро и
истинито, за естетику живљења, највеће је човеково добро. Уколико
читањем и тумачењем лектире искорачимо из уобичајеног приступа
књижевним делима за децу, на путу смо да докажемо да „у сваком
труду има добитака― – како је забележено у Светом писму.
Литература
- Књижевност за децу и рад у дечјим библиотекама (1958). Београд:
Савет друштва за старање о деци и омладини Југославије.
- Марковић, С. Ж. (1970). Записи о књижевности за децу. Београд: Интерпрес.
- Мићуновић, Р. (2006). Велики и мали свет. Београд: „Аш дело―.
- Олујић, Г. (1982). Поетика бајке, Дечја књижевност у књижевној критици, Београд: Савремена администрација.
- Петровић, Т. (2002). Школски писци. Врање: Учитељски факултет у
Врању.
- Раичковић, С. (2005). Бајка о белом коњу, Читанка за III разред основне школе, прво издање. Београд: Креативни центар.
- Смиљковић, С. (1999). Ауторска бајка. Врање: Учитељски факултет у
Врању.
Stana Smiljkovic, Ph.D.
BRINGING REQUIRED READING OF LOWER GRADE PUPILS
UP TO DATE BY INTRODUCING WORKS OF FREE CHOICE
Abstract: The author of this work gives special importance to the function of literary genres that constitute the required reading of primary school students. In
the aim of developing general education, and especially aesthetic culture of students, it is important to modernize and enrich the corpus of selected works for
required reading for the subject Serbian language and literature. The aim of
this work is to draw attention to the possibilities of approaching various literary
genres, which will be used to enrich the imagination, thinking, and vocabulary
of students, thus developing literary taste and a need to read. Modern media have taken over the role of the main information source, and books are not as popular as they used to be, which greatly affects primary school students, who
need organized help during interpretation classes from the very beginning of
getting introduced to literary worlds, not only with required reading books, but
also with books of free choice, with the aim of motivating them to read.
Keywords: required reading, student, class, interpretation, free choice.