ФУНКЦИЈА ПОМАГАЧА У АУТОРСКОЈ БАЈЦИ
Бајка, по мишљењу Гроздане Олујић „помаже детету да стигне до своје скривене суштине, достигне зрелост и унутарњи мир везујући свој лични, појединачни идентитет с свеопштим, архетипским чији се корени налазе у основи сваке бајке, баш као што се у основи свакога живог бића налазе архетипске матрице чијега дејства човек најчешће није свестан, али које у кључним тренуцима избијају на површину и одређују не само његов следећи корак, већ и судбинуˮ (Олујић, 2011: 13). Ти кључни тренуци живота су тренуци када смо суочени са изазовима, не само са онима који су ван нас већ и са онима личним; тренуци када је потребно да учинимо напор за који нам се чини да превазилази и нашу снагу и наше могућности; тренуци у којима се суочавамо са злом и неправдом који не морају да угрозе директно нас, али је потребно да реагујемо у име људскости и човечности. Да, у таквим тренуцима, шта је друго човек него јунак бајке, јер „пред своје јунаке бајка поставља бројне запреке, баш као што то и живот чиниˮ (Олујић, 2011: 16). Запреке, изазови, проблеми, потребно их је савладати јер је победа добра на крају бајке увек заслужена. У борби са тешкоћама и изазовима јунак бајке није сам јер се јављају помагачи. Они помажу јунацима бајке да лакше дођу до циља. Помогачи могу припадати реалном свету, али и долазити из оноземаљског и хтонског света, попут помагача у бајци Браће Грим „Гушчарица крај извораˮ (Браћа Грим, 1966: 75–84). У овој бајци помагач је хтонско биће – чаробница, која је била прерушена у стару баку. Она помаже царевој кћери јер је била вредна и послушна, одржавала је и чистила њену кућу. И сам начин опхођења девојке према старици у оквирима је патријархалних образаца понашања, девојка старицу ословљава са „мајкоˮ, и односи се према њој са поштовањем и бригом. Видимо да помоћ чаробнице заправо представља вид испољавања захвалности, односно узвраћање за доброчинство и поштовање које је према њој испољила главна јунакиња.
У бајкама помоћ пружају и животиње, али и предмети који магична својства. Међутим, поред предмета, у савременим ауторским бајкама јављају се и цртежи чија је функција апотропејска и магијска, попут, на пример, шаре на длану, која у истоименој бајци Миомира Милинковића (Милинковић, 2016: 41–51), омогућава девојчици да испуни личне и колективне жеље. Девојчица је шару на десном длану добила од старице којој је помогла да устане након што је пала низ степенице и покупила јој јабуке које су се приликом пада расуле из торбице. Иако је радња ове бајке ситуирана у модерно доба, што показују многи од проблема са којима се суочава главна јунакиња, попут тога да она одраста са баком која је пензионерка, дели бригу својих вршњака да им тајкун не одузме школско двориште, иде у школу и похађа разред са дечаком насилником, који „своје преступе заснива на ауторитету моћнога оцаˮ (Стакић, 2016: 7), девојчица је дар са заштитничким и магијским моћима добила због тога што се са поштовањем и пажњом односила према старијој особи. Тиме је и поновљен традиционални образац мотива даровања, јер чудесно у овој бајци представља „резултат узвраћеног доброчинстваˮ (Стакић, 2016: 7) и средство да се младом читаоцу упути васпитна порука.
Уочава се да ауторске бајке, попут народних, имају изражену васпитну функцију и да је једна од важних порука које упућују савременом детету у духу народне мудрости да се добро добрим враћа.
Извори и литература
Браћа Грим (1966). Бајке [избор и превод Бранимир Живојиновић]. Београд: Просвета.
Милинковић, Миомир (2016). Шара на длану. Чачак: Легенда.
Олујић, Гроздана (2011). Поетика бајке. У: Гроздана Олујић Сабране бајке [приредила Зорана Опачић] (11–24). Београд: Учитељски факултет Универзитета у Београду.
Стакић, Мирјана (2016). Предговор. У: Миомир Милинковић, Шара на длану (стр. 5–15). Чачак: Легенда.
Мирјана Стакић
Педагошки факултет у Ужицу
Универзитет у Крагујевцу