ПОЕЗИЈА ЈЕ НАЈСТАРИЈИ ОБЛИК КЊИЖЕВНОСТИ
Као културни посланик, песник и причеказац , своју мисију сам започела у раним данима детињства, када сам све што се дешава око мене бележила у дневник. Необични догађаји који су обележили детињство, навели су ме касније да те управо кратке форме са страница дневника преобразим у форму поезије.
Приступ поезији изједначавам са парфемом који свако од нас користи, где есенцијална вредност упакована у бочици поезије нуди петско-поручни план,тако да читаоца наведе да осети мирис душе. У многим песмама надахнута сам вером, љубави , миром, мотивским подручјем, стаништем , топонимима којих нема на картама(а који се затире и заборавом полако брише) .
Вођена поетско-духовном кованицом „небосклон“ (и као небеско станиште и као тежња небу ) , кроз смисао хоризонтале и вертикале као знамен времена, кроз своје песме и приче водим читаоца у правцу, где својом реалном и симболичном вишезначношћу недвосмислено упућујем га на универзално земаљску -небеску причу о смислу постојања човека као духовног бића.
Песник мора да је у константном опшетењу са другим људима, природом .Он скупља мисли,осећања, и све претаче у неки узвишени језик. Песник је гласник у овом свету,јер он једино осећа и дужност му је и да крикне у име свих оних чији се вапај не чује. Много пута поезија је противуречна стварности, јер песник улази у суштину која га лечи, обогаћује и доноси му лепоту писане речи.
Поезија је најстарији облик књижевности, тако да поред сликарства, музике и вајарства представља једну од најстаријих форми уметности. Најстарија записана песма „Еп о Гигамешу“, наводи нас да ми у ствари у нашој крви имамо честицу која нас тера да пишемо и остављамо траг у времену.
Поезија је форма на коју реагујемо срцем да ли писали љубавне, родољубиве, мисаоне, сатиричне, хумористичке песме.
Као што сви други занати користе разне алатке у свом стварању , (сликар- четкице, платна, боје , музичар-ноте и инструменте , ковач- гвожђе , пекар-брашно, воду) тако и песник има своје мисли као најважнији алат.
Мисао „Увек буди песник, па чак и у прози“ (Шарл Бодлер), навела ме је на путању кратке књижевне форме где стојим као уметник-сликар који својим мислима осликавам сваки призор и осећање, тако да читаоца стављам у некој врсти медитације.
Кратком књижевном формом, могу рећи да се служим интуитивно, са назнаком да постоји нешто чему се дивим и као таква осликавам свој идентитет.
Током читања свих књижевних форми које нам се нуде на друштвеним мрежама, много пута аутора изазовем на двобој мисли (што ми се и десило, јер сам сада аутор у једном од издања Часописа Хоризонт из Земуна.
И поред тога што до репрезентативних издавача се тешко долази, јер је маркетинг данас мерило нечије успешности, при том поезија се ређе чита, ипак пратим себе на свом путу и остајем доследна свом писанију.
За период од неких 20 година, док сам се активно бавила писањем имам око 2000 песама забележених, али и не објављених. Публиковање тих песама , започела сам уназад пре десетак година у разним зборницима ,стекавши публику ,која ће кренути са мном на заједничко путовање које је чекало тренутак ,( приоритет ми је био одгајање три ,сада момка) , да коначно у пуном сазрењу објавим прву збирку песама „Кћи дивљине“ , која је угледала светлост дана у октобру месецу ове године. (а требала је изаћи крајем прошле године, проблем издавач).
Друга збирка песама „Преображај у дивљини “ излази из штампе за неких 15 дана и она је наставак поетског оцртавања са главним мотивом дивљине у коме лирски сликам преображај душе на ходочашћу од топлог дома до „дивљине“ ,питомине , улажење у светове дууше кроз ход као симбол слободе, да бих читаоца навела на враћање коренима човека и душе на путу ка Богу.
Излазак једне за другом у веома кратком року није напад, већ потреба да почетком 2022.године изађем у јавност са трећом збирком која ће бити врхунац кроз созерцавање у циклусу духовне поезије , којом ћу пловити кроз целу годину. У плану је и објављивање једног романа, што наводи да сам успела изаћи из кратке књижевне форме, при чему наводим да ћу остати доследна стилу писања и бављења краћих књижевних форми, било кроз поезију или прозу.
Вера Радосављевић
Србија