МЕСТО ПОЕЗИЈЕ У НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ
И ЧИТАНКАМА ЗА МЛАЂЕ РАЗРЕДЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Резиме: У раду се разматра тренутно стање у настави поезије у
млаёим разредима основне школе. Указаће се на дела поезије које на млаёем основношколском нивоу предвиёа програм предмета Српски језик и
књижевност. Aнализирће се и читанке за млаёе разреде основне школе
пет најприсутнијих издавача: Креативног центра, Нове школе, Kletta,
Едуке и Завода за уџбенике и наставна средства. Циљ рада је да се укаже
на потребу и значај интензивног изучавања поезије у разредној настави.
Кључне речи: поезија за децу, наставни план и програм, читанке
за млаёе разреде.
Увод
Настава српског језика и књижевности дужна је да, у садашњим условима, мења начин рада у којем су наставник и уџбеник
једини извори информација, нарочито у млаёим разредима основне
школе, где настава књижевности и језика пружа велике могућности
за креативни рад ученика и њихових наставника. Бројне иновације
које се уводе у наставу српског језика и књижевности имају за циљ
развијање критичког духа и стваралачког мишљења ученика, подстицање ученика на самостално језичко и литерарно стваралаштво.
И иновативни приступ поезији у млаёим разредима основне школе
може и треба да допринесе стицању знања и развоју креативних способности код деце.
Ученици млаёих разреда основне школе на специфичан начин доживљавају песму као жанр. Читајући и прихватајући поезију,
ученици се срећу са новим садржајима који буде у њима радозналост, развијају потребу за естетским уживањем, буде осећај за лепу
реч, богате њихов речник. Песмама се подстиче, развија и оплемењује мишљење детета, изоштрава критичко запажање и процењивање односа меёу људима. Кроз литературу се, измеёу осталог, васпитавају и оплемењују врло значајне, драгоцене особине деце.
*
Рад је део магистарске тезе Иновативни приступ поезији у млаёим разредима основне школе, која је одбрањена на Учитељском факултету у Врању.
Отуда је тумачење песама у настави посебан изазов са којим
се сусрећу и ученици, али и они који са њима раде. Свака песма треба да пред ученицима израсте у текст сложених значења који позива
на машту, доживљавање, снажније емотивно ангажовање и промишљање. Ваљан методички рад при обради поезије у разредној настави треба да се заснива на складу емотивног, духовног и интелектуалног, уз уважавање конкретних радних околности, способности,
могућности и знања ученика, као и стручност наставника, односно
познавање специфичности поезије за децу.
Значај наставе поезије у млађим разредима основне школе
Свој најчистији вид лирика добија у лирској песми, испеваној
најчешће у стиховима. Лирску песму карактерише јак интензитет осећања и дубина доживљавања. Пошто се у њој непосредно исказује чисто осећање, за њу је карактеристично да у њој нема причања, нема фабуле, нема развијања догаёаја, нити детаљних и потпуних описа.
Лирска песма нуди богатство осећања и порука, вишезначан
израз, звуковну и визуелну вишеслојност. Свака песма представља
естетску посебност, она је јединствена и непоновљива. У циљу постизања стваралачке атмосфере, приступ при њеном тумачењу треба
да буде јединствен и другачији. На тај начин ће анализа песме бити
стваралачки чин, јер њене вредности ученици треба да откривају
сопственим доживљавањем и размишљањем, својим читањем, писањем и говорењем.
Епска поезија је објективистичка. Она у центру приказивања
има догаёај и његове битне појединости, о којима прича мирно, уздржано, без емоционалне устрепталости. За разлику од лирике, епска поезија се углавном служи приповедањем и описивањем. Блиска
је детету по конкретном, сликовитом описивању догаёаја, средине у
којој се одиграва догаёај и његових носилаца – ликова, јер све то
пружа детету могућност да сазна о свету који га увек интересује.
Песма за децу својом специфичном структуром тражи и специфичан методички приступ. Да би се постигла стваралачка атмосфера, методички приступ песми треба увек да буде другачији. При
томе наставник је иноватор не само у смислу правилног коришћења
различитих метода и облика рада већ и у смислу стварања новог односа према песми. Он стално истражује, иницира, подстиче, прати,
усмерава и трага за новим видовима организације и у томе је највећа
вредност његовог позива. Добро организована настава поезије захтева и од наставника и од ученика стваралачко ангажовање.
Лирска песма делује на ученике јединством садржине и форме Ученици треба да осете и да доживе лепоту песме, да уоче најснажнија лирска места и да схвате суштину песничких слика и
основно осећање у песми. Приликом читања и тумачења лирике у
школи, покрећу се и снаже машта, мисли и осећања младих, уочава
се моћ речи, сазнају се неке истине о животу и свету.
Интерпретацијом естетски највреднијих епских песама ученици ће осетити њихову повезаност са историјском судбином народа, што ће утицати на развијање родољубивих осећања. Ученицима
млаёег школског узраста епске песме су веома занимљиве, пре свега
по богатој и узбудљивој фабули и величанственим ликовима који их
привлаче својим херојством, јуначким подвизима и племенитим особинама. Интерпретацијом епских песама ученици ће проширити
круг књижевних и историјских знања, стећи ћи ће основне појмове о
народној епици.
Значај наставе поезије у млаёим разредима основне школе
видљив је из циља и задатака које наставни програми утврёују за
ову наставу.
Циљеви и задаци наставе поезије
у млађим разредима основне школе
Наставни програми се, због потребе њиховог усклаёивања са
општим циљем васпитања и образовања, мењају и допуњују, али
битни задаци наставе српског језика и књижевности остају исти у
свим програмима. То су углавном следећи задаци:
– развијање љубави према матерњем језику и потребе да се
он негује и унапреёује;
– поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;
– оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у
различитим видовима његове усмене и писмене употребе и
у различитим комуникационим ситуацијама;
– развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
– развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење
речника, језичког и стилског израза;
– увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког);
– оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевно уметничких дела разних жанрова;
– поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;
– развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања;
– упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног индентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других
уметничких остварења;
– подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и
сценско стваралаштво;
– васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма,
истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;
– развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње меёу људима.
За методику наставе књижевности је веома важно одреёивање циљева и задатака обраде књижевног дела. Ако нам је то јасно,
онда ће и час тећи природније и поузданије. Уколико нам нису јасни
циљеви и задаци обраде одреёене песме, час ће бити импровизација,
или у крајњем случају механичко остваривање етапа и поступака.
Зато, у току приреме за час интерпретације песме наставник мора јасно да одреди циљеве и задатке.
Задаци наставе књижевности у програмима за основну школу
нису потпуно исказани, непрегледни су и прилично уопштени. Ови
задаци, као и задаци поезије много су шири и сложенији. Тешко би
било побројати све циљеве наставе поезије. Габријела Шабић истиче
да је најважнији циљ наставе поезије развијање литерарних способности. Она наводи типове способности које се могу развијати кроз
наставу лирске поезије у млаёим разредима:
- способности перципирања лирске пјесме;
- способности доживљавања лирске пјесме:
– способности доживљавања основног расположења у пјесми,
– способности доживљавања ритма,
– способности доживљавања пјесничких слика,
– развијање пјесниковог слуха;
- способности фантазијског стваралачког мишљења:
– способности визуелне имагинације,
– способности аудитивне имагинације,
– способности асоцијативног мишљења;
- способности изражавања:
– способности изражавања доживљаја,
– способности усменог стваралачког изражавања,
– способности писменога стваралачког изражавања,
– способности ликовнога стваралачког изражавања,
– способности стваралачког изражавања покретом;
- способности читања:
– способности читања у себи,
– способности полугласног читања,
– способности интерпретативног читања,
– способности меморирања лирске пјесме;
6.развијање сензибилитета за основне људске и естетске
вредноте (Шабић, 1983: 40).
Радмило Димитријевић, говорећи о циљевима анализе лирских песама, наводи да ученици млаёег школског узраста при анализи лирских дела треба да уоче лирска места, да откривају њихову
лирску суштину и поводе, затим да откривају основно осећање у вези с тим, песникову поруку – идеју песме, и да јасно уоче њиховог
носиоца, а то значи пишчев лик. Ретко када се ту врше и уопштавања. Ако их има, она су подреёена остварењу васпитних циљева, мање стицању књижевноисторијских или књижевно теоријских знања.
Приликом проучавања лирских песама наставник треба код
ученика да развија и лични критички однос према утисцима и доживљајима које лирско дело буди, претварајући такав став и такав однос у навику. Таквим анализама ученици стичу идеолошки правилан
став према идејама и осећањима исказаним у песми, развијају свој
укус и свој естетички критеријум. „А лирска дела су најпогодинија
за изграёивање укуса и естетичких критеријума код младих читалаца. Навикнут на такав активан однос, а то значи аналитички однос
према лирском делу које чита, ученик ће, читајући га с разумевањем
и уживањем, моћи сада себи да објасни не само шта му се у једном
таквом делу допало, но оно што је важније, и зашто му се то допало―
(Димитријевић, 1978: 12).
Да би могла да остварује своје циљеве, поезија тражи читаоца који може у пуној мери да је прими, тражи личност која може њоме да буде инспирисана и покренута на духовну активност. „Крајњи
циљ изучавања лирике у настави и јесте у отварању дечијег духов-
ног живота за поезију како би она у њима нашла своје вечите читаоце, вечите дружбенике, без обзира чиме ће се ти млади читаоци у каснијем животу бавити― (Илић, 1980: 115).
Место поезије у Наставном плану и програму
за млађе разреде основне школе
Наставни план и програм доносе органи власти у складу са
политиком развоја друштва. Планом се утврёује годишњи и недељни фонд часова, а програмом се утврёују циљеви, задаци и садржаји
наставе. У данашњем динамичном преображавању и друштва и
школства планирање и програмирање наставе у целости, па и наставе књижевности, мора бити перманентан посао на коме се морају
ангажовати тимови разноврсних стручњака. Различитим истраживачким техникама неопходно је и већ усвојене планове и програме
непрестано вредновати, кориговати и освежавати.
Перманентно трагање за што функционалнијим наставним
плановима и програмима повлачи за собом честе измене не само у избору лектире већ и у уџбеничкој и приручној литератури. Ово намеће
потребу и све интензивнијег стручног усавршавања наставника.
Начела на којима почива избор поезије за наставне програме
произилазе из циљева које њеним изучавањем треба остварити. Циљеви учења лирске и епске поезије у настави могу бити постигнути
само онда ако се ученици у свет ових специфичних књижевних родова уводе преко њихових, узрасту доступних, најрепрезентативнијих узорака.
Важећи Наставни план и програм за млаёе разреде основне
школе анализирали смо са посебним освртом на поезију и на основу
тога прегледно дајемо дела поезије по разредима.
Поезија у Наставном плану и програму
за први разред основне школе
У првом разреду основне школе Наставним планом и програмом су предвиёене следеће песме:
Народна песма – Славујак
Народна песма – Божић штапом бата
Јован Јовановић Змај – Мати
Десанка Максимовић – Хвалисави зечеви
Григор Витез – Нема за мачке школе
Момчило Тешић – Сликовница
Мира Алечковић – Ветар сејач
Душан Радовић – Јесења песма
Стеван Раичковић – Цртанка
Влада Стојиљковић – Са мном има нека грешка
Воја Царић – Пролеће
Љубивоје Ршумовић – Ау што је школа згодна
Владимир Андрић – Хлеб
Избор из поезије Јована Јовановића Змаја, Момчила Тешића,
Десанке Максимовић и Григора Витеза
Избор из народне лирике (успаванке и шаљиве песме)
Поезија у Наставном плану и програму
за други разред основне школе
Наставним планом и програмом за други разред основне
школе предвиёена су следећа дела поезије:
Народна песма – Мајка Јову у ружи родила
Народна песма – Смешно чудо
Породичне и шаљиве народне лирске песме – избор
Јован Јовановић Змај – Патак и жабе
Момчило Тешић – Пролећно јутро у шуми
Мира Алечковић – Песма за мамине очи
Бранко Ћопић – Болесник на три спрата
Душан Радовић – Лепо је све што је мало
Стеван Раичковић – Кад почне киша да пада
Драган Лукић – Школа
Мирослав Антић – Тајна
Љубивоје Ршумовић – Једнога дана
Владимир Андрић – Дај ми крила један круг
Добрица Ерић – Чуо сам
Избор из поезије Љубивоја Ршумовића и Добрице Ерића
Избор из Антологије српске поезије за децу (приредио Душан
Радовић)
Народна епска песма – Марко Краљевић и орао
Поезија у Наставном плану и програму
за трећи разред основне школе
У Програму за трећи разред основне школе предвиёена су
следећа дела поезије:
Народна песма – Женидба врапца Подунавца
Народна песма – Двије сеје брата не имале
Бранко Радичевић – Циц
Јован Јовановић Змај – Пролећница
Војислав Илић – Први снег
Григор Витез – Какве је боје поток
Десанка Максимовић – Вожња
Драган Лукић – Шта је отац
Душан Васиљев – Зима
Душан Радовић – Замислите
Душан Костић – Септембар
Бранислав Црнчевић – Љутито мече
Љубивоје Ршумовић – Домовина се брани лепотом
Добрица Ерић – Славуј и сунце
Милован Данојлић – Љубавна песма
Бранко Миљковић – Песма о цвету
Мирослав Антић – Шта је највеће
Обичајне народне лирске песме – избор
Избор из поезије Душана Радовића
Народна епска песма – Марко Краљевић и бег Костадин
Поезија у Наставном плану и програму
за четврти разред основне школе
Наставним планом и програмом за четврти разред основне
школе предвиёена су следећа дела поезије:
Народна песма – Наджњева се момак и девојка
Народна песма – Јеленче
Јован Јовановић Змај – Циганин хвали свога коња
Војислав Илић – Јесен
Десанка Максимовић – Пауково дело
Душан Радовић – Плави зец
Драган Лукић – Друг другу
Мирослав Антић – Јуначка песма
Бранислав Црнчевић – Мрав добра срца
Бранко Ћопић – Мијесец и његова бака
Стеван Раичковић – Ко да то буде
Милован Данојлић – Трешња у цвету
Добрица Ерић – Свитац пшеничар и воденичар
Љубивоје Ршумовић – Аждаја своме чеду тепа
Федерико Гарсија Лорка – Луцкаста песма
Избор из поезије Милована Данојлића
Народна епска песма – Јетрвица адамско колено
Народна епска песма – Стари Вујадин
Увидом у програме српског језика за млаёе разреде запажа се
да готово половина књижевноуметничких текстова који се проучавају у настави чине песме. Мада је поезија обимом краћа од прозе,
те је својом дужином приступачнија ученицима који су тек савладали читање, управо поетски језик, метафорични израз и апстрактни
свет песничких слика ове кратке литерарне текстове чини веома
сложеним и захтевним за доживљавање и тумачење.
Након анализе Наставног плана и програма, анализирали смо
и читанке за млаёе разреде основне школе различитих издавача у
којима се, поред обавезних песама, налази и додатни избор поезије.
Поезија у читанкама најприсутнијих издавача
На основу увида у постојеће стање истраживањем смо утврдили да су у млаёим разредима основних школа најприсутнији следећи издавачи: Креативни центар, Нова школа, Klett, Едука и Завод
за уџбенике и наставна средства.
Анализом читанки за млаёе разреде основне школе поменутих издавача дошли смо до закључка да су све читанке у потпуности
у складу са Наставним планом и програмом за одреёени разред.
Поред обавезних песама, у читанкама се налази и додатни избор поезије, како из народног стваралаштва, тако и из опуса песама савремених српских песника. Текстове прате дидактичко-методичке апаратуре које подстичу ученике на размишљање и креативност.
У оквиру дидактичко-методичке апаратуре читанки које смо
анализирали, у зависности од узраста ученика коме су намењене, налазе се одговарајућа упутства, захтеви и задаци. Речник који садржи
објашњења непознатих речи и израза, у већини читанки обухваћених нашим истраживањем, налази се на крају књиге. Изузетак су Река речи, читанка за трећи разред основне школе чији је издавач Klett,
која садржи „сликовни речник― у виду илустрација које прате текстове и Прича без краја, читанка за четврти разред основне школе
Завода за уџбенике и наставна средства, у којој се објашњења непознатих речи налазе након сваког текста, а на крају овог уџбеника
дата су објашњења књижевних појмова и књижевних врста.
Библиографски подаци о писцима налазе се на крају Речи чаробнице, читанке за четврти разред основне школе у издању Kletta.
Укратко су ови подаци, под насловом О писцима твоје читанке дати и
на крају читанке за трећи разред основне школе у издању Едуке, а нешто опширније, у оквирима испод сваког текста у Читанци за четврти разред у издању Завода за уџбенике и наставна средства.
Читанке Креативног центра обликоване су као радни уџбеник. У њима поетске текстове прате одговарајућа питања и задаци, а
обогаћују их и пратеће илустрације. У читанкама овог издавача песме
по избору аутора углавном су из опуса песама наших савремених песника. Народна поезија у највећој мери заступљена је у читанкама чији је издавач Нова школа. Тако се у читанци за први разред овог издавача поред народних песама Славујак и Божић штапом бата налазе
још и успаванке Иш кокоте шарено ти перо, Нинај нинај симана и
шаљива народна песма Данас јесте субота. У читанци за други разред у издању Нове школе, осим планом прописаних песма из народног стваралаштва (Мајка Јову у ружи родила и Смјешно чудо), аутори
нуде и богат додатни избор народних песама (Зечева женидба, Зец
коло води, Највећа је жалост за братом, Миш посеја проју).
Аутори Радости дружења, читанке за трећи разред основне
школе, чији је издавач Нова школа, у оквиру поглавља Народне песме и приче осим обавезних народних песама (Двије сеје брата не
имале и Женидба врапца подунавца), дају и обичајне лирске народне
песме (Младожењи уз чашу, Кад се помоле сватови дјевојко, Кад
полазе сватови по дјевојку). Додатни избор из народне лирске поезије под називом Паде листак наранче даје и Вук Милатовић у Читанци за трећи разред основне школе у издању Завода за уџбенике и
наставна средства.
Када се говори о поезији за децу на најмлаёем школском узрасту, подразумева се релативно узак тематски круг (природа, животиње, чланови уже породице). У читанкама Нове школе за сва четири
разреда песме су разврстане према тематици на песме о природи и
животињама, песме о пријатељству и љубави, песме о породици и
школи. У читанкама овог издавача највећи је број песама о природи и
животињама. Природа је најчешћа тема песама и у Читанци за трећи
разред основне школе у издању Завода за уџбенике, као и у читанкама
за други и трећи разред основне школе чији је издавач Klett.
Песме о другарству у великој мери заступљене су у читанкама Креативног центра. У читанци за други разред основне школе,
Око сунца, у издању Завода за уџбенике и наставна средства, велики је број песама о детињству и одрастању, као и песама о члановима уже породице.
Анализом читанки поменутих издавача утврдили смо да су у
поетским текстовима читанки за млаёе разреде основне школе Креативног центра равномерно заступљени класици дечје књижевности
и савремени аутори. Највећи број песама наших савремених песника
налази се у читанкама чији је издавач Klett, нарочито у читанци за
други разред овог издавача. Савремени песници доста су присутни у
читанкама Едуке, као и у Читанци за други разред у издању Завода
за уџбенике, чији је аутор Славица Јовановић.
Истраживањем смо утврдили да је у читанкама Креативног
центра меёу класицима дечје књижевности најприсутнији Јован Јовановић Змај са 11 песама које су по разредима распореёене овако: у
читанци за први разред 3 песме, у читанци за други разред 6 песама
и у читанкама за трећи и четврти разред по 1 песма. Душан Радовић
и Мирослав Антић у овим уџбеницима заступљени су са по шест песама. У читанци за први разред налазе се 2 песме Мирослава Антића
и 1 Душана Радовића, у читанци за други разред по 2 песме ових
аутора, у читанци за трећи разред 1 песма Мирослава Антића и 2
Душана Радовића, а у читанци за четврти разред по 1 песма ових
аутора. Песме Бранка Ћопића су у читанкама Креативног центра
заступљене овако: у првом разреду 1 песма, у другом 3 и у четвртом
1 песма. Четири песме Десанке Максимовић у читанкама овог издавача по разредима су заступљене на следећи начин: у првом разреду
2 песме и у трећем и четвртом разреду по 1 песма. По 1 песма Стевана Раичковића налази се у читанкама за први, други и четврти разред Креативног центра.
Од наших савремених песника, у читанкама Креативног центра најприсутнији је Љубивоје Ршумовић са 9 песама (у првом разреду 3 песме, у другом 1, у трећем разреду 4 и у четвртом 1 песма),
затим Владимир Андрић са 6 песама (у првом разреду 1, у другом 4
и у трећем 1 песма), као и Драган Лукић такоёе са 6 песама (у првом
разреду 2 песме, у другом разреду 2, у трећем и четвртом разреду по
1 песма).
Поезија Драгомира Ђорёевића присутна је у читанкама свих
издавача осим у читанкама Нове школе. Највише његових песма налази се у читанкама Креативног центра. У читанци за први разред
овог издавача налазе се његове песме Киша и Нигде реда нигде мира, у читанци за други разред песме Еј како бих и Ја сам био срећно
дете и у читанци за трећи разред песма Прва љубав. У читанкама
чији је издавач Klett налазе се три песме овог аутора (по једна у читанкама за други, трећи и четврти разред). У читанкама за први и
други разред, чији је издавач Едука, налази се по једна песма Драгомира Ђорёевића, а у читанци за четврти разред Завода за уџбенике
три песме овог аутора.
Од савремених аутора, у читанкама Креативног центра заступљени су још и Добрица Ерић са 4 песме, Влада Стојиљковић и
Бранислав Црнчевић са по 3 песме, Милован Данојлић и Русомир
Арсић са по 2 песме итд.
За разлику од читанки Креативног центра, у читанкама Нове
школе знатно је мање песама наших савремених песника. Најзаступљенији песници у читанкама овог издавача са по 7 песама јесу Душан Радовић и Љубивоје Ршумовић, са 6 песама Добрица Ерић, са
по 4 песме Јован Јовановић Змај и Драган Лукић. У овим уџбеницима налазе се по 3 песме Мирослава Антића, Десанке Максимовић,
Стевана Раичковића, Бранка Ћопића, Григора Витеза, Милована Данојлића и Владимира Андрића.
У читанкама чији је издавач Klett, осим прописаних дела поезије, аутори нуде и велики број изборних, нарочито из опуса песама
наших савремених песника. Тако Радмила Жежељ-Ралић у читанци
за други разред основне школе у оквиру поглавља Лектира нам не
да мира даје избор из поезије Добрице Ерића, избор из поезије Љубивоја Ршумовића и избор из поезије савремених српских песника, у
оквиру кога се налазе песме Драгомира Ђорёевића, Драгутина Огњановића, Пера Зупца, Недељка Попадића, Милована Витезовића,
Мирослава Настасијевића, Владе Стојиљковића, Драгана Лукића и
Моша Одаловића.
Песме наших савремених песника, Драгомира Ђорёевића,
Недељка Попадића, Душка Трифуновића, Владе Стојиљковића, Драгана Радуловића, Владимира Андрића и др., избор су аутора читанке
за трећи разред у издању Kletta. У читанци за четврти разред овог
издавача заступљене су песме Драгомира Ђорёевића, Владе Стојиљковића, Моша Одаловића, Недељка Попадића и Пера Зупца.
Избор аутора читанке за први разред у издању Kletta су 9 песама Григора Витеза, по 8 песама Десанке Максимовић и Момчила
Тешића и 7 песама Јована Јовановића Змаја. Дакле, у читанкама
овог издавача најзаступљенији песници су Добрица Ерић и Љубивоје Ршумовић са по 13 песама, Јован Јовановић Змај и Григор Витез
са по 12 песама, затим Десанка Максимовић са 11, Момчило Тешић
са 10, Душан Радовић са 6, Влада Стојиљковић са 4 песме итд.
У читанкама чији је издавач Едука најприсутнији песници су
Јован Јовановић Змај и Љубивоје Ршумовић са по 7 песама, Бранко
Ћопић са 6 песама, Мирослав Антић, Драган Лукић и Десанка Максимовић са по 4 песме, Мира Алечковић, Добрица Ерић и Стеван
Раичковић са по 3 песме.
Аутор читанке за први разред овог издавача, поред Наставним планом и програмом прописаних песама, нуди и песме следећих наших савремених песника: Љубивоја Ршумовића, Драгана Радуловића, Пера Зупца и других. Аутори читанке за други разред
овог издавача претежно прате Наставни план и програм, а по свом
избору уносе само 4 следеће песме: На крају лета Гордане Илић,
Има једно место Љубивоја Ршумовића, Шта Голијат може Halfdaan Rasmusen-a и Пролећни распоред часова Љиљане Крстић. И у
читанкам за трећи и четврти разред у издању Едуке налази се мали
број песама по избору аутора. У читанци за трећи разред то су песме
Драгана Лукића, Десанке Максимовић, Недељка Попадића, Милована Б. Цветковића, Владимира Андићра, а у читанци за четврти разред то су Новогодишња песма Мире Алечковић, Мајка Радета Јовановића, Мала љубавна песма Крстивоја Илића, Мартовско сунце
Милована Данојлића и Супер роде и Родан Роки Миленка Пајовића.
Љубивоје Ршумовић је са 9 песама најзаступљенији песник у
читанкама Завода за уџбенике које смо обухватили овим истраживањем. У овим уџбеницима налази се 7 песама Душана Радовића, по 6
песама Милована Данојлића и Драгана Лукића, по 5 песама Григора
Витеза, Десанке Максимовић и Добрице Ерића, по 4 песме Јована
Јовановића Змаја, Мирослава Антића и Момчила Тешића.
Анализом читанки чији је издавач Завод за уџбенике и наставна средства утврдили смо да се у читанци за други разред
основне школе, чији је аутор Славица Јовановић, налази песма Шта
је отац Драгана Лукића, која је предвиёена Наставним планом и
програмом за трећи разред основне школе и Јесења песма Душана
Радовића, предвиёена Наставним планом и програмом за први разред основне школе. У овој читанци присутан је велики број песама
наших савремених песника. Неке од њих су: Шта да раде клинци
Славице Јовановић, Са родом сам расчистио Рајка Петров Нога,
Кад бих знао Владе Стојиљковића, Пролећна песма Весне Алексић,
Вешплав и зец Душана Поп Ђурёева и друге.
Вук Милатовић, аутор читанке за трећи разред у издању Завода за уџбенике приликом уношења дела поезије у овај уџбеник у
потпуности прати наставни план и програм за овај разред. За разлику од њега, аутори читанке за четврти разред овог издавача, поред
обавезних песама, дају и богат додатни избор наше савремене поезије. У овом уџбенику налазе се 3 песме Драгомира Ђорёевића (Прва љубав, Опет школа и Тесла), 2 песме Милована Данојлића (Љубавна песма и Како живи пољски миш), песма Авај, авај, авај, авај,
Рајка Петрова Нога, Звездана бајка Бране Црнчевића.
На основу анализе дошли смо до закључка да су теме већине
песама у овим уџбеницима повезане са светом природе, животињама, лепим емоцијама и сл., а највећи број песама је о природи и животињама.
Што се тиче песника, анализом смо утврдили да су најзаступљеније песме Јована Јовановића Змаја, Душана Радовића и Љубивоја Ршумовића. Оне су присутне у читанкама за све разреде свих
издавача које смо обухватили истраживањем. Од песника нове генерације у овим уџбеницима се по заступљености издвајају Влада Стојиљковић и Драгомир Ђорёевић.
Закључак
Већина песама предвиёених за читање у школи од првог до
четвртог разреда намењена је деци. Меёутим, иако су теме које се у
том смислу одабирају повезане са светом природе, лепим емоцијама, животињама, обликовање реченица у стихове, мноштво пренесених значења, као и инверзија реченичних чланова, отежавају рецепцију и разумевање прочитаног. Мелодичност поезије, одговарајући
ритам и рима, посебност поетског света, прихватају се помоћу језичког осећања уз развијање смисла за поетску привлачност дела које
се чита. Свака песма својом специфичном структуром тражи и специфичан методички приступ. Добро организована настава поезије
захтева и од наставника и од ученика стваралачко ангажовање.
Како у савременој настави језика и књижевности, па и у настави поезије у млаёим разредима основне школе, нагласак мора бити на
мишљењу, а не на памћењу, то значи да доминантно место треба да
заузму самостално учење, решавање нових задатака и проблема, активирање свих мисаоних функција и способности и примена знања, једном речју – да настава постане стваралачка и иновативна.
Када се имају у виду образовне, васпитне и практичне вредности изучавања поезије, онда је јасно са каквом се озбиљношћу мора
прилазити избору поезије у школске програме. Време у коме живимо
још више захтева такву озбиљност. У свету преокупираном техником
и урбанизацијом, где борба за поседовање техничких средстава и других материјалних вредности прети да такве вредности претпоставим
хуманим вредностима, поезију би требало појачано изучавати. Посебно у друштву које је прокламовало да му је човек основна вредност,
као што је то учинило наше друштво, истакавши тиме у први план
своју хуману оријентацију. Поезију треба обилно и интензивно изучавати и школски програми јој такво место морају обезбедити.
Литература
- Данојлић, М. (2004). Наивна песма – Огледи и записи о дечјој књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Димитријевић, Р. (1978). Проблеми наставе књижевности и матерњег језика, III књига. Београд: Научна књига.
- Илић, П. (1980). Лирска поезија у савременој настави. Нови Сад: Раднички универзитет „Радивој Ћирпанов―.
- Лекић, Ђ. (1991). Методика разредне наставе. Београд: Нова просвета.
- Маринковић, С. (1994). Методика креативне наставе српског језика и
књижевности. Београд: Креативни центар.
- Службени гласник Републике Србије, Просветни гласник, година LIII
– број 10, Београд, 2004.
- Службени гласник Републике Србије, Просветни гласник, година LXII
– број 4, Београд, 2005.
- Службени гласник Републике Србије, Просветни гласник, година
LXIV – број 3, Београд, 2006.
- Шабић, Г. (1983). Лирска поезија у разредној настави. Загреб: Школска књига.
Мр Марија РАДЕНКОВИЋ