КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ И ЕКОЛОШКО ВАСПИТАЊЕ
У ПРЕДШКОЛСКОМ УЗРАСТУ
Резиме: Еколошко васпитање подразумева усвајање неопходних
интелектуалних, моралних, естетских, радио-техничких и здравствених
вредности личности, које су у функцији заштите човекове животне средине. У предшколском узрасту еколошко васпитање се стиче путем усвајања пожељног еколошког понашања од васпитача преко мас-медија, сликовница и еколошких текстова (прича, бајки, песмица, итд.). Многи писци,
како страни тако и домаћи, речима сликају своје животно окружење.
Последњих година када загаёена животна средина постаје опасност по
живот свих људи, а нарочито деце и омладине, писци путем прича, песмица и других књижевних дела шаљу поруку целом свету – заштитите животну средину и спасите планету Земљу. Писцима се придружују и талентована деца која речима дочаравају свет око њих. Она желе да сва деца
света имају чисту воду, ваздух и земљу, да их милује сунце својим зрацима, а ноћу да месец кроз прозор шаље свој сјај за леп сан. Еколошко васпитање у предшколском узрасту не може се замислити без књижевности
за децу која оставља печат у дечјој души. Дете на том узрасту кроз еколошку књижевност и сликовнице почиње да схвата реалну слику своје средине, и уз помоћ васпитача да позитивно реагује, чува и штити своју околину, како би она била чиста и здрава.
Кључне речи: еколошко васпитање, еколошка књижевност, еколошка порука, животна средина, здрава околина.
Књижевност за децу представља посебан уметнички облик
који представља нов концепт, друкчија осветљења и друкчији ритам. „У пореёењу са традиционалном књижевношћу, она оличава
нов концепт, друкчија осветљења и друкчији ритам. Једноставност,
разумљивост и научност замењују игривост и егзибиционизам, храпавији и неочекиванији ритам.― (Петровић, 2010: 22) Књижевност за
младе читаоце егзистира као књижевни и књижевнотеоријски факт.
Настала као посебна целина на основу начела дечје посебности у чиГодишњак Учитељског факултета у Врању, књига IV, 2013.
талачком смислу, поседује све норме и захтеве које захтева модерна
књижевност за децу. Задовољавајући животне потребе као што су:
сазнање, информисање, трагање за идентитетом, самоостварење, забава, разонода, игра, лепота језика, она преузима сва битна својства
којима је књижевност уопште одреёена. Ова књижевност обухвата
скуп дела са заједничким карактеристикама које носе у себи дечје
становиште и дечје вредновање одреёених ствари. Тематска примереност и стилска једноставност јесу њени основни и довољно препознатљиви захтеви. Својим значењем и обликом књижевно дело прилагоёено је својем примаоцу. Основни квалитет дела за младе – да је
блиско деци. Књижевно дело треба да садржи занимљиву тему,
аутентичне ликове, динамичну радњу, адекватну психологију, одговарајућу поетску технику, функционални језик и племениту поруку.
Ова књижевност детету треба да омогући хуманији поглед на свет
који га окружује. Књижевност за децу, или књижевност најпре намењена деци, по речима Сунчице Денић, није упућена само деци.
Она може, поред основне слике и света, који је примерен интелектуалном и естетском стању деце да, с једне стране, преноси више значењске слојеве.1
Еколошко васпитање и образовање има за циљ, управо, усвајање еколошких знања, мишљења и формирање целовитог погледа
на свет. У том контексту књижевност за децу има и веома важну
улогу у еколошком васпитању деце, а посебно оних најмлаёих који
се припремају за полазак у школу. Еколошко васпитање подразумева усвајање неопходних интелектуалних, моралних, естетских, радио-техничких и здравствених вредности личности које су у функцији заштите човекове животне средине.2 Ово васпитање стављено
је у функцију здравог живота човека, због тога што је здравље човека сваким даном све више изложено еколошким опасностима. Еколошко васпитање је развојни пут сваке личности правилно и у складу са моралним нормама одгајане, које личност чине хуманом, и
достојном постојања на планети. У предшколским установама ово
васпитање је од изузетне важности. На овом узрасту снажан утицај
на његов развој има средина, јер се у овом периоду поставља темељ
будуће личности. Ставови о животном окружењу, који се изграде у
овом периоду, биће веома значајни за његов поглед на свет око себе.
1 Види текст Сунчице Денић: „Књижевна критика о стваралаштву као пратећи
вредносни систем―, у: Савремени тренутак књижевности за децу у настави и науци, Тематски зборник, Учитељски факултет у Врању, Врање, 2010, стр. 31
2 Опширније видети: Драгица Илић, Мирјана Марковић, Увод у еколошко васпитање, ―Аурора―, Врање, 2010, стр. 7.
Преко доживљаја и слике који се створе тумачиће се сви каснији догаёаји и искуства. Најпогодније услове за стицање појмова у раном
детињству детета пружа средина у којој живи, односно, природа у
његовој непосредној околини. Природа представља неисцрпан извор
разноврсних утисака и доживљаја који чине дете веселим и срећним, што можемо видети и из песме Ала је леп овај свет великог песника за децу и одрасле, Јована Јовановића Змаја,.
Ала је леп овај свет
„Ала је леп
овај свет,
онде поток
овде цвет;
тамо њива
овде сад,
ено сунце,
ево хлад!
Тамо Дунав,
злата пун,
онде трава,
овде жбун …―
Јован Јовановић Змај
Песник весело пева о свету који га окружује, потоку, цвету,
сунцу, трави и жбуну. Дете слушајући песму види свет о коме песник пева.
Слушајући песму о цвету песника Бранка Миљковића, дете
може да створи слику света који га окружује.
Песма о цвету
„Један мали цвет
Још ни проговорио није
А већ је знао све тајне Сунца
И све што земља крије.
Један малени цвет
Још није ни проходао
А већ је умео да се храни
Светлошћу, ваздухом, водом.
Један малени цвет
Не зна да чита и пише
Ал зна шта је живот, шта је свет
И мирише, мирише.―
Бранко Миљковић
Бранко Миљковић пева о цвету, а у ствари говори о детету.
Дете и цвет су млади, мали, нежни. Не могу да живе без сунца, земље, кисеоника. Хране се светлошћу, ваздухом, водом. А, човек је
данас све око себе загадио не водећи рачуна о животу који је тако
кратак. Цвету као и детету потребна је чиста вода, ваздух и земља. И
цвет као и дете не може да живи без чистог ваздуха, воде и земље.
Жудећи за што већим профитом, човек је заборавио на своје највеће
благо, на потомство, на децу. Уништава милионе тек у повоју, не дозволивши им да проходају и заиграју се на пролећњем сунцу и да
омиришу свеж и опојни мирис процветалог дрвећа. Песма даље каже
да је малени цвет знао тајне сунца и шта је живот и свет. Умео је да се
храни. Дете док расте треба да прохода, проговори, научи да чита, пише. Цвет не зна да чита и пише, ал’ зна шта је живот, шта је свет и мирише, мирише. Песма открива сличности измеёу цвета и детета, али
показује да и цвет зависи од сунца, хране и земље и воде. Цвету живот брзо проёе, као и човеку. Како је живот веома кратак, пролазан;
треба га достојанствено живети, уживати у чарима природе. Сваки
дан који проёе, више се никада вратити неће. Живот је све краћи и
краћи. Због тога човек мора да мисли на следећа поколења. Не сме загаёивати животно окружење. Његов дух мора бити чист, саткан од
моралних норми а не од похлепе и зависти. Мора мислити да и други
човек треба да живи, да је и његовој деци потребан чист ваздух, вода
и здрава храна. Ми земљу нисмо наследили од наших дедова, већ смо
је позајмили од наших праунука и смо дужни да им оставимо могућност да живе. Зато нам Бранко Миљковић каже да цвет зна шта је живот и мирише, мирише, док смо ми у трци за што већим профитом и
богатством заборавили на живот, да постојимо, да дишемо. Заборавили смо на чари чисте воде, зујање пчела и пој птица.
Како да се радујемо и одбранимо да бисмо опстали на овој
планети, песник Љубивоје Ршумовић поручује песмом:
Домовина се брани лепотом
„Домовина се брани реком
И рибом у води
И високом танком смреком
Што расте у слободи!
Домовина се брани цветом
И пчелом на цвету
Маком и сунцокретом
И птицом у лету …―
Љубивоје Ршумовић
Овакав приступ еколошком васпитању деци предшколског
узраста омогући ће да усвоје неопходно еколошко понашање и еколошку културу, што је и циљ васпитања и образовања.
Литература
- Денић, С. (2010). Књижевна критика о стваралаштву као пратећи вредносни систем, Савремени тренутак књижевности за децу у настави и
науци, тематски зборник. Врање: Учитељски факултет у Врању.
- Жежељ-Ракић, Р. (2011). Читанка за први разред основне школе. Београд: Клет.
- Жежељ-Ракић, Р. (2011). Читанка за трећи разред основне школе. Београд: Клет.
- Илић, Д., Марковић, М. (2010). Увод у еколошко васпитање. Врање:
Аурора.
- Петровић, Т. (2010). Савремена књижевност за децу и младе, Савремени тренутак књижевности за децу у настави и науци, тематски зборник. Врање: Учитељски факултет у Врању.
Доц. др Драгица ИЛИЋ
Доц. др Србољуб ДИМИТРИЈЕВИЋ