Skip to main content

БАЈКА У ФУНКЦИЈИ ПОДСТИЦАЊА

ГОВОРНОГ СТВАРАЛАШТВА ДЕЦЕ

Резиме: Бајке су неопходна, незаменљива литература за децу

предшколског и раног основношколског узраста. Оно што дете може да

наёе у доброј бајци, не може да наёе ни на једном другом месту. Доживљавање бајке у детињству је један од услова за изграёивање и очување

животног оптимизма, правилног односа према људима и према животу

уопште. Сама чињеница да трају кроз векове, опстају и поред најезде

вредних и мање вредних садржаја за децу, говори о њиховој великој вредности и значају за развој деце.

Мистика и фантастика у многим бајкама бледи пред уметничком

вредношћу и лепотом бајке, романтиком и истинама које се крију под рухом фантастичног. Ове бајке дају маха дечјој фантазији, подстичу креативност и стваралаштво.

Како је бајка блиска дечијем свету по начину изражавања, фантазији и доживљавању света, природно је да деца имају потенцијале и унутрашњу потребу да измисле, „напишу― бајку. Улога одраслог је да их подстакне, усмерава и уобличи продукте њиховог стваралаштва. Организовањем игроликих активности, њихова бајка се може илустовати, мењати,

драмски приказивати и читати другој деци. Бајкe којe сами стварajу садрже елементе савременог живота, потребе деце и њихове скривене жеље.

Кључне речи: бајка, подстицање, говорно стваралаштво, мистика, фантастика, истина, уметност, креативност.

Бајке су неопходна, незаменљива литература за децу предшколског и раног основношколског узраста. Оно што дете може да

наёе у доброј бајци, не може да наёе ни на једном другом месту. Доживљавање бајке у детињству је један од услова за изграёивање и

очување животног оптимизма, правилног односа према људима и

према животу уопште.

 

С циљем да се испита колико су деца заинтересована за бајке

данас, када им се нуде разноврсни вредни, мање вредни и непримерени садржаји, спроведена је анкета меёу родитељима и васпитачима.

Резултати анкете говоре да су деца предшколског узраста веома заинтересована за бајке. Од понуёених садржаја васпитачи и родитељи су истицали да деца највише воле бајке. Сама чињеница да

трају кроз векове, опстају и поред најезде вредних и мање вредних

садржаја за децу, говори о њиховој великој вредности и значају за

развој деце.

Истраживање показује да бајка није изгубила на значају. Деца често траже да им одрасли причају бајку, да им једну исту бајку

причају више пута. Веома често постављају радознала питања, као

што је шта је после било? и сл. Деца узраста 4 до 6 година препознају од пет до двадесет бајки.

У бајци је, на један складан начин, сједињено реално и фантастично, што одговара дечијем доживљавању и схватању света.

Ликови у бајкама су приказани једноставно и на деци приступачан

начин. Односи и поступци изложени су на начин који одговара дечијем моралном поимању да су људи добри или зли, да зло треба

строго кажњавати, а да добро увек побеёује. Бајка од детета захтева

недвосмислено опредељење према добру или злу.

На питање да ли се дете идентификује са добрим – позитивним или злим -негативним јунаком, и родитељи и васпитачи одговарају да се дете идентификује са ликом кога красе добре особине.

Може се закључити да су деца редовно на страни бораца за добро.

То говори о вредности бајки за формирање и неговање моралних

ставова.

Резултати анкете говоре да деца више воле дугачке бајке. Децу привлаче дугачке бајке јер им оне дозвољавају да се уживе, унесу, да се удаље, понекад и одвоје од стварности и почну да живе са

јунацима приче.

Како је бајка блиска дечијем свету по начину изражавања,

фантазији и доживљавању света, природно је да деца имају потенцијале и унутрашњу потребу да измисле, „напишу― бајку. Деца у себи

поседују стваралачке потенцијале, често их манифестују у различитим врстама игара јер је дечија игра у блиској вези са стваралаштвом. Као општељудске способности, стваралаштво и машту треба

култивисати од најмлаёих дана детета.

Улога одраслог је да подстиче децу на стваралачко изражавање, које се огледа у слободном испољавању мишљења, осећања,

чулног доживљавања и интуиције. Мање је потчињено потреби да

буде схваћено од неког другог и захтевима друштвених конвенција.

Оно је прожето свежином карактеристичном за детињство, оригинално је и маштовито. Децу треба подржавати у задовољавању њихових потреба за стваралачким изражавањем и омогућити им, у том

погледу, што већу слободу.

Као критеријум вредности треба неговати схватање да је добро само оно што је искрено, аутентично, што је потекло од детета,

а не првенствено оно што је у складу са укусом и очекивањима других. У складу са тим, погрешно је код деце сузбијати неуобичајене

идеје, фантастична мишљења и невероватне претпоставке. Не треба,

такоёе, захтевати од њих да копирају узоре и користе шаблоне, ма

колико они добро изгледали и деца била мотивисана да то чине.

Саставни елемент дечјег стваралаштва је машта која је у

ствари, један вид дечје мисаоне активности и битан чинилац у развоју личности детета.

Бајка многим чудима, обртима и комбинацијама изненаёује,

разиграва дечију машту и мисао и оживљава је. Она даје маха дечјој

фантазији, подстиче креативност и стваралаштво. Подстиче децу да

комбинују, измишљају, доводе у везу чак и немогуће ствари, које се

касније логично раздвоје и среёују.

Пројекат „Пут књиге― реализован је у ПУ „Наше дете― Врање, у Вртићу „Дечја радост―. Приоритетни циљ је да се деца искрено препусте заносу учествовања у стваралачком процесу. У активностима деце до изражаја долази неспутана машта и независност у

односу на ауторитете и даје приоритет креирању сопствених идеја.

Продукт је збирка бајки и прича које су деца сама смислила. Предност се даје процесу над продуктом.

Задатак васпитача је да подстиче стваралачко изражавање,

уважава језичке продукте деце, бележи их, среёује, презентује родитељима и објављује. Организовањем игроликих активности деца се

подстичу да сама „напишу― бајку. Њихова бајка ће се касније илустровати, мењати, драмски приказивати, објавити и читати другој

деци. Запажа се да бајкe којe сами стварajу садрже елементе савременог друштва, потребе деце и њихове скривене жеље.

Пројекат је почео разговором о бајкама, читањем бајки и разгледањем сликовница. У радним собама је организован подстицајни

простор, који је деци омогућио стално дружење са књигама, сликовницама, словима и сликама. Садржај рада био је причање бајки и

прича. Воёени разговори били су усмерени на богаћење речника и

упознавање са структуром бајке. Деца откривају да свака бајка има

почетак, средину и крај. Почетак или увод је у бајкама сличан: „Жи-

вели једном…―, „Некада давно…― и сл. Затим следи одреёена радња

измеёу одреёених ликова, односно заплет и развој. Крај бајке је кратак, брз и по правилу срећан.

 

Васпитач подстиче децу да причају омиљене бајке. Истраживање показује да су омиљене бајке деце и данас исте оне које су волеле и многе генерације пре њих. Родитељи и васпитачи у упитнику

истичу да деца највише воле да слушају: Црвенкапу, Пепељугу, Три

прасета, Вук и седам јарића, Успавану лепотицу, Снежану и седам

патуљака и Ивицу и Марицу. Ове бајке су рангиране према броју понављања у упитнику као одговор на питање: „Омиљена бајка детета

по Вашој процени је?―

Пројекат се наставља говорним радионицама у којима деца

имају задатак да познату бајку испричају тако да промене садржај.

Пример: Деца се подстичу да у бајци Ивица и Марица промене улогу зле вештице и да испричају своју верзију бајке. Свако дете

је имало неки предлог. На крају су се сложили да вештици понуде

„срцасте― наочаре. Ивица је вештици дао срцасте наочаре да би боље видела. Када је ставила наочаре, она је постала добра и лепа.

Много је личила на њихову мајку. Заволела је Ивицу и Марицу. Повела их је кући. Када их је тата видео, рекао је да могу сви да остану

код куће, а да зла маћеха оде заувек.

Деца веома радо учествују у говорним радионицама на којима измишљају бајку или причу у којој су они главни јунаци. Такоёе,

уживају када се наёу у некој бајци, у разговору са главним јунацима.

Пример: Прича девојчице Миљане:

„Било је јутро. Када сам изашла напоље, угледала сам вилу Звончицу. Била је то мала вила са лепом дугом косом златне боје.

Ја сам је питала: „Ко си ти?― а она ми је одговорила: „Ја сам вила Звончица.― Вила је, онда, питала како се ја зовем, а ја сам рекла да се

зовем Миљана. А онда смо отишле у парк јер је она волела да шета измеёу

дрвећа. Тако смо се шетале и играле све док није пао мрак. Затим смо

отишле код мене. Рекла сам вили да ће она спавати поред топлог камина.

Провеле смо неколико срећних дана у игри док она није рекла: „Морам да

се вратим кући―. Отишла је не желећи да открије своју тајну одакле је.

На одласку ми је пожелела срећу и све најлепше у животу а ја сам

после тога о њој размишљала сваког дана. И тако ми је била у сећању целог живота.―

Миљана, 6 година

Васпитачи уважавају спонтане дечије језичке творевине, култивишу дечији израз разноврсним активностима, којима се подстичу

креативни потенцијали деце. Њихов задатак је и да утичу на то да

стваралачко изражавање постане богатије и садржајније.

У процес се укључују и родитељи, партнери васпитача у васпитању и образовању деце. Постављен је задатак да деца сама или уз

помоћ родитеља саставе бајку. Родитељима се сугерише да пусте децу да сама измишљају, а да они само записују оно што деца говоре.

Након тога у вртићу су прочитане бајке чији су аутори сама

деца: Змај Марко и зли чаробњак, Змај, Принцеза Клара, Вила Софија, Девојка и цар, Девојчица и бундеве и друге.

 

Бајке које су сами написали интересантне су деци у групи.

Пажљиво их слушају. Аутори показују задовољство што су створили лепу причу и што су привукли пажњу друге деце. Посебно су

срећни што ће њихове приче бити у књизи.

За њихову књигу било је потребно направити корице. Група

деце учествовала је у изради корица за књигу.

У овој активности до изражаја долази и ликовно стваралаштво деце. Инспирисани својим бајкама, деца су створила велики

број решења за корице.

Васпитач, затим, подстиче децу да драматизују своје бајке. Посета позоришту их је подстакла да и сама уёу у улоге својих јунака.

Садржај бајке је при драматизацији мењан према годишњим

добима. Деца су глумила своју бајку као да се радња дешава зими, а

онда лети. Ова активност наводи децу да маштају, размишљају,

уочавају основне разлике меёу годишњим добима и сл. У процесу

оживљавања бајки до изражаја долази говорно стваралаштво деце.

Деца су се, подстакнута овим активностима, заинтересовала

за уметнике који се баве писањем. У њима се родила жеља да једног

дана постану писци.

Васпитачица прича деци о писцима и о томе како је књижевница Гроздана Олујић почела да пише бајке. Цитира њене речи:

„ Прва књига која ми је у најранијем детињству дошла у руке

била је збирка бајки у којој свака почиње са ‘Био једном…’ или ‘Било

једном једно дрво…једно дете… један цвет’. Затим, моја мајка је била

изванредан приповедач. Тај дар сам од ње наследила и рано почела

да измишљам бајке…―

Након разговора о писцима, организована је посета споменику истакнутом врањском књижевнику Бори Станковићу у градском

парку. Васпитачица прича о његовом детињству, о љубави коју је

имао према свом граду и људима и о томе како је постао писац. Касније је организовано дружење са писцем дечије поезије, Жикицом

Димитријевићем. Песник стрпљиво одговара на питања деце. Сви

они би желели да знају како је постао писац, када је написао прву

песму, да ли је писао бајке и сл.

Одреёени број бајки и прича које су деца написала није био

довољан да се објави књига. То је био разлог да се настави пројекат

и мотив за децу да наставе са маштањем и стварањем. Организоване

су говорне радионице. Деца седе у круг. Свако добија задатак да каже по једну реченицу тако да она има везе са претходном. Прво дете

почиње: “Некада давно на дну мора―, друг који седи поред њега наставља: „ у царству вила живеле су сирене―, следећи наставља: „Било

је лето и сирене су пошле у шетњу―.

Тако је настала бајка Виле и сирене или Летеће сирене.

Прва верзија бајке изгледа овако:

ВИЛЕ И СИРЕНЕ – ЛЕТЕЋЕ СИРЕНЕ

Некада давно, на дну мора, у царству вила, живеле су сирене. Било

је лето и сирене су пошле у шетњу. На обали су деца бацала каменчиће у

воду. Један камен је погодио сирену и она је пала на стену. Целе ноћи су

сирене покушавале да откопају стену.

Када је пала ноћ, сирена је остала заробљена на стени и почела да

пева тужну песму. Песма је одзвањала морем. Недалеко одатле живеле

су виле у дворцу на облаку. Чуле су песму, спустиле се на стену да је спасу.

Однеле су је меёу облаке у дворац и лечиле је данима својим чаролијама. За

то време их је сирена увесељавала својом песмом која је у почетку била

тужна, а касније све веселија. Сирена је оздравила и заједно са вилама је

летела изнад мора и дозивала своје сестре које су биле тужне јер нису

знале где им је сестра. Када су је сестре чуле, срећне су излетеле из воде.

Сирена их је упознала са вилама.

Од тог дана виле и сирене постале су најбоље пријатељице, дружиле су се и заједно певале и играле.

Уследиле су активности које су биле усмерене на то да се

овај текст употпуни, прошири и улепша како би био занимљив читаоцима. Васпитач питањима како? зашто? где? какав? и сл., подстиче и охрабрује децу да говоре сложеније реченице, да описују догаёаје и јунаке бајке и сл. Њихова бајка сада изгледа овако:

ВИЛЕ И СИРЕНЕ

Некада давно на дну мора живеле су сестре сирене. Много су се

волеле и стално се играле заједно. Биле су посебне јер од свих сирена у мору једино су оне могле да лете. Често су излазиле из воде и летеле широким простренством, а онда се враћале у воду и осталима причале о свему

што су виделе.

Једног лепог летњег дана сирене су се договориле да полете. Само

што су изашле из воде и рашириле своја крила, једна од њих врисну. Погодио је камен једног од дечака који су са обале правили жабице на површини мора. Сирена паде на оближњу стену. Њене сестре су биле око ње покушавајући да јој помогну, али безуспешно. Ускоро паде ноћ и сирене су

пошле да потраже помоћ. Сирена оста сама на стени и поче да пева

тужну песму. Њен глас је одзвањао морем.

У дворцу на облацима живеле су виле. Чуле су песму од које им се

заледило срце. Спустиле су се до мора да виде ко то тако тужно пева. На

стени су затекле сирену. Она им је рекла шта се догодило и да се плаши

што је сама на стени, па зато пева. Виле су јој понудиле помоћ, а да им,

заузврат, она понекад пева веселе песме. Однеле су је меёу облаке у дворац

и лечиле је данима својим чаролијама.

Сестре сирене су се у меёувремену вратиле са дна мора и виделе

да њихове повреёене сестре нема. Почеле су да је дозивају али безуспешно.

Кренуле су морем у потрагу.

За то време виле су излечиле сирену која је још мало остала у

дворцу меёу облацима. Својом песмом увесељавала је виле. Напокон је решила да се врати својим сестрама. Заједно са вилама је летела изнад мора и дозивала је своје сестре које су тужне пловиле морем. Кад су је сестре чуле, срећне су излетеле из воде. Грлиле су се и смејале играјући у ваздуху. Сирена их је упознала са вилама и испричала где је била.

Од тог дана виле и сирене су биле нераздвојне. Често су се дружиле. Када би отишле код вила у госте на дворац меёу облацима, сирена је

певала своје најлепше и највеселије песме, а остали су играли.―

Активности се настављају. Исту бајку причају тако да замисле да су ликови њихови другови из групе. Следи оживљавање бајке,

драматизација и илустовање.

Пројекат “Пут књиге” одвео је децу у штампарију јер је требало одштампати бајке које су написали. Чињеница да ће ускоро изаћи

из штампе њихова прва књига изазива радост и одушевљење код деце. Поносни су што су и они писци, срећни и пуни самопоуздања.

Ускоро су деца у рукама имала први примерак књиге у којој се

налазе све њихове бајке и приче. Говорне радионице настављају се са

задатком да се смисли назив за књигу. Васпитач подстиче и усмерава

децу. Књига добијала различите називе: Наше бајке и приче, Бајке из

вртића, Бајке дечије радости, Благо дечије радости, да би се најзад

сви сложили да се њихово дело зове Ризница дечије радости.

Жеља деце да и остали сазнају да су написали књигу одвела

их је до телевизије. Мали гости “Јутарњег програма РТВ” говорили

су о свом делу и препоручили своје приче свој деци града. Ово је

био њихов први наступ на телевизији. Трудили су се да испричају

како је настала књига и оно што је интересантно у њој. Васпитач се

појављује као представник дечјег света у свету одрслих и афирмише

способности деце.

У пројекат се укључују гости, професори Музичке школе који заједно са децом компонују музику за Ризницу дечије радости.

Са децом су се дружили и чланови Школе анимираног филма. Они су показали како се прави анимација и како се њихове бајке

могу претворити у живе анимације.

Деца су са васпитачицама посетила и туристичку агенцију.

Одабрали су дестинације до којих ће књига путовати.

У оквиру пројекта организоване су посете библиотеци и књижари, након чега су се у вртићу уреёивале библиотеке и књижаре

вртића. Деца су улазила у улогу библиотекара и књижара и бираним

речима препоручивала своју књигу за читање.

Закључак

Говор се развија, негује и учи до краја живота. Одрасли, пратећи развој, интересовања и потребе детета, подстичу његову уроёену потребу за језичким играма. У различитим врстама игара деца

манифестују стваралачке потенцијале. Одрасли треба да подстичу

децу на стваралачко изражавање које је оригинално, маштовито и

прожето свежином карактеристичном за детињство.

Бајке дају маха дечијој фантазији, разигравају њихову машту

и мисао, подстичу креативност и стваралаштво. Подстичу децу да

комбинују, измишљају, доводе у везу чак и невероватне, чудне, немогуће ствари које увек касније наёу своје право место. Машта је саставни елемент дечијег стваралаштва, вид мисаоне активности и важан чинилац у развоју личности детета. Бајке, као чаробни штапићи,

преносе децу из света реалности у свет маште и добра су припрема

за организовање разноврсних говорних играоница-радионионица у

којима деца радо учествују и у којима долази до изражаја њихово

говорно сваралаштво.

 

Литература

  1. Група аутора: Корак по корак 2, васпитање деце од три до седам година. Београд: Креативни центар.
  2. Дотлић Љ., Каменов Е. (1996). Књижевност у дечјем вртићу. Нови

Сад.

  1. Ивановић, Р. (2001). Говорне радионице. Београд: „Алтера―.
  2. Игњатовић-Савић, Н. (1985). Развој говора предшколског детета.

Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

  1. Каменов, Е. (1997). Методика I део. Нови Сад: Одсек за педагогију

Филозофског факултета.

  1. Правилник о општим основама предшколског програма, Службени

гласник РС-Просветни гласник, 14/06, Београд.

  1. Смиљковић, С. (2006). Ауторска бајка. Врање

 

Јасмина АНТИЋ

Јасминка ПЕТКОВИЋ