БАЈКА – ДРУГА МАЈКА
Књижевност има важну улогу у животу детета. Она је међу првим уметностима са којима дете има прилику да се сретне још у сасвим раном детињству. У односу на књижевно дело, предшколско дете је у позицији слушаоца. Вртић ствара посебну атмосферу за сусрете деце са књижевношћу. Деца на млађем узрасту у вртићу – као и код куће, најрадије слушају бајке пред спавање, да би већ на старијем узрасту исте те бајке сама препричавала и драматизовала са својим васпитачима, луткама, на сцени, пред публиком.Током вишегодишњег боравка у вртићу, деца се пуно пута опробају као плесачи, рецитатори, глумци… Није битно колико су у томе вешти, већ колико у томе уживају. Како каже Фридрих Шилер: „Дубља значења крију се у бајкама што сам их чуо у детињству, него у истинама којима ме је научио живот.“
Бајка гради свој свет од ткива маште и ткива сна. Користећи машту као средство а бајку као начин, можемо да оживимо снове, потопимо страхове и саградимо чврст торањ самопоуздања код деце. – И то, не само код појединаца, и не само са децом која имају изражене таленте и потенцијале, већ и са децом са потребом за подршком.
Причањем и анализирањем бајки подстичемо:
– Дечју машту
– Развијање самопоштовања и самопоуздања код деце
– Истраживање сопствених моћи и граница као основе за развој позитивне слике о себи
– Јачање тимског рада и групне кохезије
– Развијање говора као основног средства за успостављање интеракције, комуникације и самоизражавања
– Стварање и неговање пријатних емоционалних стања
– Развијање интересовања и љубави према књизи
Бајка је први и велики учитељ деце о свету који нас окружује, о добру и злу, пријатељству, љубави, херојству. Изазов са којим се често сусрећемо као васпитачи, јесте укључивање све деце у групне активности и ослобађање деце да слободно изразе своје мисли и емоције путем говора и покрета. У томе нам најчешће помаже бајка, нарочито ако читању или причању бајке додамо лутке које лично користим у свакодневном раду. Свака давно написана бајка може бити савремена ако дозволимо деци, слушаоцима да измене ликове и ток радње, чак и сам крај – зашто да не?
Зато што немогуће може да учини могућим, зато што може да помера границе и сруши све страхове и баријере, зато што може да на најсуптилније начине откључа врата дететовог срца и ума, зато што може да нахрани дечју душу и прошири видике, зато што може да нас научи како да будемо мудрији и бољи људи за себе и за друге, ЗАТО сви ми – велика и мала деца света треба да знамо и запамтимо да је БАЈКА – НАША ДРУГА МАЈКА. Бајка увек може да делује позитивно на дете али родитељи, васпитачи и учитељи су главни и неопходни посредници између бајке и детета. Бајка је алат којим се пажљиво треба служити и који треба схватити крајње озбиљно у васпитно-образовном раду. Њена моћ је неизмерна ако је правилно користимо.
Захваљујући бајци, васпитачи постају чаробњаци који могу и треба да помогну да дечији снови постану јава. Охрабрити свако дете да машта и верује у себе и своје снове – то је врхунска мисија свих нас који радимо са децом и пишемо за децу.
Анита Пешић
Васпитачица, списатељица и луткарка