KOLIKO SU BAJKE VAŽNE?
Koliko su bajke važne? Toliko, da iako ih slučajno ne bi bilo, bi morali da ih izmislimo. One su te koje detetu dok se raste i razvija omogućavaju da shvata razumevanje svega oko sebe i u sebi. One mu pomažu da razume i svoja znanja i osećanja, da razlikuje svoja osećanja, kako dobra tako i loša, i da ih polako dodaje na svoja prava mesta. I ko drugi to može da ponudi detetu na sigurniji način od bajke, koja ga uvek dovede do sigurnog i lepog kraja. I uprkos obilju neprirodnog i fantastičnog u sebi su baš bajke tako sazdane od života i tako stvarne jer ne beže od zla – u bajkama ga i te kako ima. Čak je ponekad i posebno istaknuto, ali ono tu nema nikakvih mogućnosti- uvek gubi- uvek ga pobeđuje dobro.
Bajke su lepe jer nam nude toliko slobode – naš ideal i to na toliko različitih načina. Lepo nam je dok ih slušamo iako su oslobođene nekih mnogo važnih stvari: često su im nebitna lična imena glavnih junaka, vreme prolazi na zabavni način, čak po nekoliko vekova u trenu, a tek prostor, možda je samo ponuđen kao kulisa nekom važnom događanju i ništa više. Iako je to bilo »nekada davno« i »iza sedam gora« nam bajka daje sigurnu definiciju događaja u prostoru-vremenu da možemo da se posvetimo onom bitnom: šta nam neko ili neki ljudi žele da ispričaju, a toliko je važno da će nas ta ljudska istina, često o nama samima, pratiti do kraja života.
Zbog svega što su bajke nama doprinele od kada postoje, a postoje valjda koliko i čovek, ne mogu ni da zamislim detinjstvo bez bajki, a kako bi onda uopšte mogao da zamislim čoveka bez detinjstva.
Evo mišljenja mog kolege po struci Ajnštajna, koji je za sebe tvrdio, da nema »talenata, osim radoznalosti« i njegov savet: »Ako želite da vaša deca budu pametna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još pametnija, čitajte im još bajki.»
Toliko su bajke važne.
Dragan Mitić,
teoretični nuklearni fizičar, pisac, Koper, Slovenija