Skip to main content

КЊИЖЕВНА УМЕТНОСТ

 

КЊИЖЕВНА УМЕТНОСТ У ФУНКЦИЈИ

СТИЦАЊА РЕПЕРТОАРА ДРУШТВЕНИХ УЛОГА

ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

Резиме: Рад се бави могућношћу и улогом књижевних текстова у

покретању игре и активности у предшколском васпитању. Теоријско по[1]лазиште у овом раду представља став да је основни елемент дечје игре

улога са радњама везаним за њену реализацију. Улога и с њом органски по[1]везане радње чине основну, даље недељиву јединицу игре. У том смислу,

књижевноуметнички текстови се анализирају са аспекта социјалног раз[1]воја личности, односно, стицања репертоара друштвених улога. У оквиру

овог теоријског полазишта садржај развијеног облика игре, који се може

очекивати на предшколском узрасту, не чине предмети и њихова употре[1]ба или промене које човек у њих уноси, већ односи меёу људима, који се

остварују преко радњи са њима. Из тог разлога, у раду се са аспекта улога

и симболизације стварности анализира садржај и сиже (фабула) уметнич[1]ких текстова који се обраёују на предшколском узрасту. На основу тога се

дају извесне методичке препоруке за одабир адекватних текстова када се

ради о реализацији задатака социјалног развоја предшколске деце.

Кључне речи: игра, улога, књижевност за децу, социјални развој,

предшколско васпитање.

Увод

Задаци предшколског васпитања и образовања остварују се

на одреёеним садржајима. Извори ових садржаја налазе се у науци,

уметности, систему симболизације и комуникације (нарочито у јези[1]ку). Захваљујући усвајању ових садржаја дете еманципује и уобли[1]чава своје развојне потенцијале који му омогућавају да успостави

однос са природом и другима људима. Иако су педагошке активно[1]сти на предшколском нивоу подељене у неколико васпитно-образов[1]них области, све заједно, посматрано у равни укупног васпитног

процеса, представљају посебан облик социјализације. Не улазећи у

Годишњак Учитељског факултета у Врању, књига IV, 2013.

разматрање односа васпитања и социјализације, својствено и једном

и другом процесу је еманципација или неговање укупних потенција[1]ла личности које у себи обједињују генеричке, друштвено-историј[1]ске и персоналне вредности. У овом раду се разматра улога књижев[1]не уметности са аспекта моралног или социјалног развоја личности

детета, који, поред осталог, подразумева усвајање одреёеног репер[1]тоара улога неопходних за сналажење у друштвеном свету.

У оквиру социјалног развоја, на нивоу припремног пред[1]школског периода наглашава се стицање специфичних облика пона[1]шања потребних за успостављање и одржавање друштвених веза.

Препоручени садржаји у оквиру оба модела (А и Б) припремног

предшколског васпитања истичу се самосазнавање, опажање и разу[1]мевање других, схватање односа меёу људима прихватање себе као

члана групе, разумевање социјалних појава и уочавање и решавање

проблема у социјалном контексту. У оквиру социјалне готовости за

школу у оквиру Модела Б, припремног програма, наглашава се: на[1]растање интересовања за социјалне норме понашања и активно[1]сти, формирање општехуманистичке орјентације у понашању, по[1]већавање способности вољног управљања својим понашањем и др.

За социјални развој личности предшколског детета, са аспекта

овог рада, посебно су илустративни и значајни циљеви и садржаји и

активности у оквиру васпитно-образовне области Упознавање при[1]родне и друштвене средине. Нарочите могућности за социјални раз[1]вој пружа реализација циљева у областима: човек као друштвено би[1]ће, рад људи, заштита животне средине, саобраћајно васпитање.

Већ је истакнуто да се предшколско васпитање, као и васпита[1]ње уопште, остварује уз помоћ усвајања или обраде одреёених садр[1]жаја из области науке, уметности и света симболизације и комуника[1]ције. За предшколски узраст нарочито су важни начини усвајања и

обраде датих садржаја. Ти садржаји су: игра, усмерене активности и

слободне активности. На овом месту поставља се питање покретања

игре и игровних активности.

Теоријске основе

Да би се правилније указало на значај књижевноуметничких

текстова за децу, потребно је указати на основне карактеристике

игре, њену суштину и врсте у односу на садржај, број учесника, ме[1]сту извоёења и др. Обим рада не допушта интерпретацију и анализу

свих теоријских полазишта у тумачењу игре. Овај рад афирмише по-

зиције когнитивистичког приступа и то оног аспекта који симболи[1]зацији у игри одреёују две функције: 1) функцију представљања

људских односа; 2) представљања социјалних односа који владају

меёу одраслима (према: Митровић, 1986:46). Кључни став овог тео[1]ријског полазишта је да садржај развијеног облика игре не чине

предмети и њихова употреба или промене које човек у њих уноси,

већ односи меёу људима, који се остварују преко радњи са њима.

Дакле, не човек – предмет, већ човек – човек (Ељкоњин, 1978: 27).

Када се ради о стваралачким играма, где спадају и игре уло[1]га, основни елементи ове врсте игара су (према Ељкоњину) тема или

сиже игре и садржај игре. У том контексту тема или сиже игре пред[1]ставља релативно стабилни елемент, а садржај игре се мења зависно

од узраста (постаје богатији), социјалних услова. На избор теме игре

утичу лично искуство и доживљај детета. У том контексту и треба

тражити значај и улогу књижевности за децу. Сличности измеёу

књижевности и дечије игре могу се пронаћи у ставу Виготског који

сматра да симболичка игра или игра улога представља машту у

практичном дејству, начин поимања и изражавања, екстериоризова[1]ну репрезентацију у виду радњи која доприноси ослобаёању ми[1]шљења од конкретних ситуација и формирању интериоризоване ре[1]презентације (према: Митровић, 1986:46). У оквиру предшколске

педагогије и методике васпитно-образовног рада, ради богаћења са[1]држаја дечје игре, наглашава се значај и улога помоћи одраслих

(васпитача) који причањем прича, показивањем, пружањем играчака

деци утичу да садржаји дечјих игара буду богатији и разноврснији.

С тим у вези, у оквиру Општих основа предшколског програ[1]ма (2006) наводе се следећи задаци васпитача у вези са игром:

– да се према игри односи као према водећој дечјој активности

– да што чешће у игри користи могућности за ангажовање

свих психичких снага детета

– да пружи детету све услове за спонтану и слободну игру

– да омогућава деци да се уживљавају у разне улоге које за

њих представљају симболе снаге и независности; да се емо[1]ционално празне и овладавају својим најдубљим осећањи[1]ма, обезбеёујући тако терапеутско дејство игре

– да организујући игре маште или игре улога, као и игре са

унапред прописаним правилима, пружа деци прилике за со[1]цијално учење

– да оплемењује игру доводећи је у везу са творевинама умет[1]ности и преносећи је у све медијуме који стоје на распола[1]гању зрелим ствараоцима.

Из наведених задатака васпитача у вези са дечјом игром, со[1]цијалним и укупним развојем детета, произилази и значај кењижев[1]ности за децу у васпитању предшколке деце.

У оквиру наведених теоријских полазишта у схватању дечје

игре, у вези са књижевношћу за децу, постоје истраживања (Мар[1]ков, према: Ељкоњин, 1978:25) која показују да свако литерарно и

уметничко дело не утиче на настанак игре код деце. Само она дела у

којима се у живој и доступној уметничкој форми описују људи и

њихова делатност, поступци и односи са другим људима, изазвала

су и изазивају код деце жељу да у игри реконструишу њихов основни

садржај. На тај начин дидактичке игре, читање и препричавање књи[1]жевних дела, упознавање деце са средином и друга занимања утичу

на појаву и развијање игре улога, само у случају ако су деца упозната

са делатношћу одраслих, њиховим поступцима и односима.

На тој основи произилази и значај књижевности за децу у

предшколском васпитању у оквиру, готово, свих области васпитно[1]образовног рада. Литерарна дела не чине основни садржај игре на

предшколском нивоу, али се на свим предшколским узрастима наво[1]ди драматизација, богаћење речника, културно опхоёење. Тако на

пример, у оквиру развоја говора, наводе се циљеви који се не односе

само на развој језичке комуникације, већ и на развој осталих компе[1]тенција личности детета. Имајући у виду да је један од основних

агенаса социјализације и језик, као средство симболизације и кому[1]никације, посебно се истиче значај књижевности за децу.

Најчешће књижевне врсте за интерпретацију на предшкол[1]ском узрасту су: басне, бајке, кратке приче, песме, приче о животи[1]њама и научно-популарни текстови (Смиљковић и Стојановић,

2009: 10).

Методичке импликације

Обзиром да игра има тему (сиже) и садржај, исти елементи

могу бити и критеријуми анализе књижевних текстова за децу. На[1]ведено стајалиште у одреёењу дечје игре, (игре коју симболизују

људске активности и односи меёу људима), као и њени кључни еле[1]менти (сиже и садржај), одреёују и критеријуме анализе књижевноу[1]метничких текстова за децу. Неодреёеност програма предшколског

васпитања и образовања, наглашена и у наслову овог документа

(Опште основе предшколског васпитања и образовања) где не по[1]стоје прецизирани садржаји као у смислу школских програма, ства-

рају извесне методолошке тешкоће одабира узорка књижевних тек[1]стова за децу. Наведене методолошке тешкоће условно су превази[1]ёене анализом литературе која је васпитачима доступна и која се на[1]менски публикује за непосредан васпитно-образовни рад. У том

смислу у раду се анализира читанка за предшколце и млаёе основце

Деца могу све што хоће (2004), у издању Креативног центра. У Чи[1]танци текстови су тематски подељени, измеёу осталог, на: Моје дру[1]штво и ја, Помажемо се, Моје тело, Шта осећам, Лепо понашање,

Љубав, Слаба страна, Шта ћу бити кад порастем.

У оквиру тематске целине Моје друштво и ја је песма Друг,

Симеона Маринковића у којој нема улога, али се истиче значај друга

и другарства у ситуацијама среће и туге.

Поред тога, ту је и песма Бране Црнчевића, Кад би мени дали,

која се може методички прилагодити циљу формирања општехума[1]нистичке орјентације у понашању, меёусобног разумевања, испоља[1]вања симпатије, емпатије, способности да се разумеју осећања дру[1]гих и реагује на њих на одговарајући начин. Песма, Два другара са

вашара Симеона Маринковића, може се искористити у оквиру раз[1]воја сазнања о породици, улогама и очекивањима. Народна прича

Голуб и пчела се може методички преобратити у однос слабијег и ја[1]чег и могућности њиховог узајамног помагања. У осталим књижев[1]ним творевинама јунаци су животиње: лисица, јеж, пас, рода и пред[1]мети: маказе (Клик Клик Клак). Оне се могу искористити приликом

упознавања са одреёеним делатностима. Иако су књижевни тексто[1]ви „појаве духовног карактера― (Дилтај), које се пре свега морају

тумачити, разумевати и третирати као општа добра, ипак је, процен[1]туално исказано, већи удео књижевних дела, чија је уметничка и по[1]етичка вредност неоспорна, али недовољно у складу са основном на[1]меном у оквиру тематске целине Ја и моје друштво. Нарочито, ако

се имају у виду уводне напомене у којима се указује на повезаност

анализиране Читанке са циљевима у основама програма и приручни[1]цима Корак по Корак 1. и 2.

У тематској целини Лепо понашање структура књижевних

дела указује на њихову примереност датој теми. Као на пример: Ле[1]по понашање, Чекај само, Неуредна девојчица, Инат, Зашто деца

чачкају нос.

У оквиру целине Шта ћу бити кад порастем, углавном су

песме са насловима који именују конкретна занимања, као на при[1]мер: Дечја песма, Нове игле, Весели Свирачи, Шта све деца знају,

Столар, Рудар, Берберин, Пекар, Цвећар, Шумар.

Последњи горе наведени песнички наслов примерен је садр[1]жајима и активностима васпитно-образовне целине Упознавање при[1]родне и друштвене средине.

У овим делима, у складу са основним теоријским полазишти[1]ма, теме су делатности људи, предмети и њихова употреба у оквиру

ових делатности, као и односи који се успостављају меёу људима

преко радњи са тим предметима. Дакле, ови текстови испуњавају

основне критеријуме игре која покреће на активност у складу са по[1]лазиштем овог рада.

Поред тога, у игри улога код деце старијег предшколског уз[1]раста значајно место заузима и тема рада, у складу са Основама про[1]грама. Отуд деца играју улоге разних професија: морнара, кувара,

шофера, космонаута, пилота и др. Игре постају сложеније и дуже у

погледу временског трајања. На тај начин игра улога добија карак[1]тер представе. Захваљујући искуству, богатијем фонду речи, деца

показују извесне улоге врло живо и повезано, па се у тим играма

запажају и зачеци драмске игре. Деца су способна да учествују у

сложеније извоёење драматизованог текста неке бајке, приче или

позоришног комада, што укључује поделу улога, употребу елемена[1]та декора и реквизита.

С тим у вези, у раду се афирмишу поједини комади, Такси

позоришта Драгана Лукића. Лица: таксиста, бака, саобраћајац, уну[1]ка, пас, мачка, људи и деца. У овој представи бака тражи места за

своје сапутнике, пса и мачку, које је као поклон наменила унуцима.

Чекајући баку испред зграде таксиста ствара саобраћајну гужву па

саобраћајац ступа у акцију и разрешава настали проблем. На крају

такси радосно путује градом (свира) и сви путници, на опште задо[1]вољство унука, стижу до одредишта. Ту је још и Девојчица са кор[1]пом у којој су лица: дечаци и девојчице, продавци воћа и поврћа,

купци. У овој представи доминирају односи из света одраслих и сво[1]јим примером пружају огромне могућности методичке примене у

свим васпитно-образовним областима. Једна од представа која је ве[1]ома слична са експериментима које наводи Ељкоњин је и Воз. У њој

су лица: Сима и Станко (шефови станица), Велика столица и чесма,

Ива и Пера, Јелена и Вера (вагони различитих класа), Мира и Јоца

(машиновоёа и скретничар) и дизач рампе. Овај драмски текст пру[1]жа неизмерне могућности методичке примене као покретачи актив[1]ности у свим васпитно-образовним областима у предшколском вас[1]питању.

Закључна разматрања

Наведени текстови се могу ефикасно методички искористити

као покретачи игре и усмерених игровних активности у свим вас[1]питно-образовним областима. Уместо да деца седе у круг по налогу

васпитачице која предлаже игру, деца могу слушати наведене књи[1]жевне текстове који би се касније искористили у реализацији поста[1]вљених циљева у оквиру планираних активности.

Ако се избор текстова у предшколском васпитању врши на

основу наведених критеријума, када с ради о моралном развоју, ови

текстови могу бити погодни за расправе о добру и злу, за просуёива[1]ње о сопственом и понашању других. Супротно томе, расправа о

текстовима издвојеним ван животног контекста, у којима се не пред[1]стављају улоге и односи меёу људима, могу се претворити у празно

моралисање. Такво моралисање изван контекста живота људи нема

никакво дејство на морални развој предшколске деце.

Сем тога, причање доживљаја о наведеним текстовима и њи[1]хова драматизација утиче на изграёивање богатог симболичког ре[1]пертоара у функцији развоја комуникацијских способности пред[1]школске деце, које представљају једно од најзначајнијих одлика

друштвености. Ту пре свега спадају различити облици вербалне и

невербалне комуникације. Меёу разним облицима комуникације

најзначајније место припада говору. Овакве ситуације, измеёу оста[1]лог, утичу и на богаћење дечјег пасивног и активног речника као и

на дубље и потпуније схватање значења речи. На основу тога, разви[1]ја се и способност прецизнијег поимања и изражавања сопствених и

туёих мисли и осећања. Сви наведени аспекти утичу на укупан раз[1]вој предшколског детета, а у склопу тога и на развој његове дру[1]штвености.

Мотивациони значај и улогу текстова који су у складу са

схватањем игре које афирмише овај рад (делатности људи и односи

меёу њима) може бити и предмет даљег проучавања са емпиријског

становишта.

Литература

  1. Опште основе предшколског програма. (2007). Београд: Министарство

просвете и науке.

  1. Ељкоњин, Д. Б. (1990). Психологија дечје игре. Београд: Завод за уџбе[1]нике и наставна средства.
  2. Каменов, Е. (2006). Васпитање предшколске деце. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства.

  1. Каменов, Е. (2006). Образовање предшколске деце. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства.

  1. Каменов, Е. (1985). Методика васпитно-образовног рада са предшкол[1]ском децом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  2. Матић, Р. (1980). Рад на развоју говора. Београд: ПФВ.
  3. Маринковић, С. (2004). Деца могу да полете – Читанка за предшколце

и млаёе основце. Београд: Креативни центар.

  1. Марковић, М. et al. (2006). Корак по корак 2 (Васпитање деце од три

до седам година). Београд: Креативни центар.

  1. Митровић, Д. (1986). Предшколска педагогија. Сарајево: Завод за уџбе[1]нике и наставна средства.
  2. Смиљковић, С. и Стојановић, С. (2007). Предшколска и школска лек[1]тира. Врање: Учитељски факултет у Врању.
  3. Смиљковић, С. (1999). Ауторска бајка. Врање: Учитељски факултет у

Врању.

 

проф. др Синиша Стојановић

Учитељски факултет у Врању