Осавремењивање школске лектире ученика млађих разреда делима по слободном избору
Резиме: Аутор овог рада посебни значај придаје функцији књи- жевних врста које чине лектиру ученика основне школе. У циљу развијања општег образовања, а посебно естетске културе ученика, битно је оса- временити и богатити фонд одабраних дела лектире у предмету Српски језик и књижевност. Циљ рада је да укаже на могућности приступа ра- зноврсним жанровима којима ће се богатити машта, мисао, речник, ти- ме развијати укус и потребе за читањем. Савремени медији преузели су функцију информисања, те је књига запала у кризу, што знатно утиче на ученике основне школе, којима је од самог почетка упознавања са књи- жевним световима потребна организована помоћ на часовима интерпре- тације не само обавезних дела лектире већ и дела слободног избора у циљу мотивисања за читање.
Кључне речи: лектира, ученик, час, интерпретација, слободни избор.
Књижевни текстови лектире ученика млаёих разреда основне школе представљају духовну комуникацију реципијената са многим значењима која се откривају читањем и разговором на часу уз помоћ наставника. Савремена школа тежи развоју психофизичких каракте- ристика ученика, које се састоје у буёењу животне енергије код деце како би се кроз низ мисаоних операција осветлила значења речи и реченица и да се тако, путем фантазије, мисли у сликама. Започети рад и разговор на часу неопходно је продужити у библиотеци чита- њем и претраживањем дела лектире којима ће ученици задовољити своје интересовање, упознати се са продукцијом коју библиотека у школи поседује, прегледати листове и часописе за децу јер се и у њима налазе текстови које ученици у договору са наставником, и на предлог библиотекара, могу изабрати. При избору књижевно-умет-
- Рад је ураёен у оквиру пројекта Традиција, модернизација и национални иденти– тет у Србији и на Балкану у процесу европских интеграција (179074), који финан- сира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
ничких текстова ученици неприметно изражавају свој став према ле- пом препознатом у песми, причи, бајци, басни или роману. Те лепо- те које ће младо биће препознати читањем, разговором, препоруком или предлогом допринеће да се код њега створи и изгради укус. Чи- талац осмогодишњак, поласком у школу, схвата да је први и основ- ни извор сазнања, након савлаёивања читања и писања, књижевни текст који му омогућава многа духовна задовољства. Хумор, безбри- га, машта, дечји снови и игре нашли су своје место у текстовима лектире.
Почетак увоёења ученика у разумевање лепота књижевног дела највећи је корак којим се љубав према читању и мотивисању за читање буди и развија. У томе велику улогу, поред учитеља, има би- блиотекар који разноврсним креативним активностима може увести децу у библиотеку и омогућити им ужитак који пружају књиге-ри- знице знања и значења. Читањем одабраних прича и песама, најпре, а онда и сложенијих дела, сугестивно и мелодично, осим љубави према лепој речи, код ученика ће се проширивати интересовања, те се могу, у самој литерарној акцији, условно речено, препознати кли- це даровитости. Оваквим приступом ученик ће од почетка схватити да се свакодневни говор разликује од говора песме, приче или друге књижевне врсте, а речи и изрази имају другачију везу и симболичко значење.
Читајући књижевне текстове лектире, ученици за трен преки- дају истинске игре и крећу својим мислима у игру која је плод скри- вених жеља, плод ума и душе детета жељног знања. Наједном ожи- вљавају слике игара у двориштима или скривеним одајама, а онда се креће у сусрет песничкој игри створеној у песми или причи, бајци или роману. Као што јунаци ових жанрова трагају за пријатељима и одгонетањима тајни, тако и деца, млади читаоци, осмишљавају своје фантастичне путеве и допиру до лепоте која ће их понети. Никада на том истраживачком путу ученике не напушта текст писца, а учитељ и, потом, библиотекар могу многобројним активностима, пре свега, кроз дијалог и сцену, допринети да дограде и домаштају оно што их је узбудило и понело загонетном свету. Речи књижевника и речи учитеља, као споне измеёу писца и читалаца, омогућавају да се многе загонетке назру и реше. То је моћ која се од најранијих дана школова- ња почиње формирати, као и током остваривања наставних садржаја, уз примену облика рада који теже актуелном у настави и савременом у приступу личности ученика. Неизоставно истичемо креативну уло- гу наставника и библиотекара, који могу бити иноватори не само у смислу коришћења савремених облика рада већ и стварања новог од- носа према градиву књижевне лектире у основној школи.
За успешну рецепцију неопходна је машта читалаца којом се откривају бројна значења дела. У том процесу рецепција је индиви- дуална, као и доживљај. Исти је случај и са радом у школској библи- отеци: успостављањем комуникације на релацији писац – књижевно дело – читалац, увек ће постојати могућност за ново читање и дожи- вљавање симболике књижевног текста и његовог језика.
Значајно место у лектири ученика млаёих разреда заузима народна и ауторска бајка српских и европских аутора. За успешност разумевања естетских и осталих порука, неопходно је уочити и ис- таћи богатство тема, мотива, поетски језик осавремењен модерном дечјом лексиком, необичне и чудесне догаёаје и јунаке, симболику којом се поткрепљује фантазија и богати речник. Током читања, раз- говора о бајци, изналажења логичких целина, формулисања наслова, уочавања особина јунака и разумевања њихових доживљаја везаних за имагинарни свет, код ученика се буди стваралачки дух, те они по- кушавају да продуже или скрате бајку, опишу предео који је у бајци приказан оригиналним језиком и стилом, или измисле догаёај који ће, по њиховом мишљењу и схватању, одговорити разрешењу драме или радње. Уколико стваралачка машта ученика доёе до изражаја, наставник ће појачавати доживљај захтевом да се одвоје чудесни од фантастичних и реалних елемената, да се објасне функције натпри- родних јунака (вештица, ала, дивова, вила, змајева) и њихово место у развоју догаёаја бајке.
Претходна образложења применићемо на практичном приме- ру Бајке о белом коњу Стевана Раичковића са циљем да се завири у светове знакова и значења и открије лепота чудесног. Изражајно чи- тање може бити организовано и у библиотеци уколико се наставник определи да на такав корак мотивише ученике за разумевање њене алегорично-симболичне садржине и поетске димензије. Ученици ће у тако створеној атмосфери доживети природу при чему ће уочити функцију чудесног, разумети мисао главног јунака белог коња који доживљава духовну и физичку метаморфозу. На тај начин богато рухо бајке пренеће ученике у светове чуда и јединственим сањарија- ма испуниће њихове душе: „Бели коњ језди још увек пропланцима и рубовима уме. Неки га и опазе, али му нико не може прићи, јер је брз као муња и неухватљив као облак.―
Јединственим и непосредним доживљавањем природе, писац гради поетичну слику о белом коњу који је у потрази за слободним животом васкрснуо у младог белца: „Кад се једне ноћи појави на не- бу пун месец и као усред дана осветли пропланак, коњ осети у но- здрвама опојан мирис неког непознатог биља расутог по обронцима.
Пасао је целу ноћ, а пред зору наиёе и на извор, скривеног меёу три сасвим близу, грабова стабла. Напоји се необичне, а питке воде, те уёе дубоко у оближњу шуму. И следећих ноћи долазио је на исти пропланак, пасао непознате траве и напајао се на извору измеёу три граба. Преко дана, у сеновитој шуми прошараној сунцем, осећао је како му се снага све више враћа, како му тело постаје обло, а ноге гипкије.―
Визуелно-акустични доживљај подстиче ученике на разми- шљање. Стварањем атмосфере бајке они ће чути: топот и рзање бе- лог коња, његов дах, жубор извора са којег ће се он напити воде. Ви- деће небо и пун месец који обасјава шумске пропланке, скривену путању која води до тајанственог извора, сочну траву која враћа по- сусталу снагу… Једном речју, сјединиће се са природом и животом у њој. За трен, само за један трен одвојиће се од реалности и светове биљака и животиња посматраће својим духовним очима. Његови од- говори и тумачења потврдиће колико су успели да тајне ове бајке освоје дограёујући поједине сцене у својој машти, сједињујући свет природе и детињства у својеврстан доживљај.
Специфична техника граёења ликова, сцена и чудесних дога- ёаја интерпретацију бајке чине непоновљивом. У тој фази емоцио- налног поистовећивања са јунацима, ученик постаје креатор, а то је доказ да је он субјекат који књижевну реч и из других жанрова при- ма и она постаје део његовог личног преживљавања, његове изра- жајне моћи и сазнања. Аутономност књижевног текста, као и ауто- номност у тумачењу и примању симболике, хумора, дескриптивних и лирских елемената, показује присуство стваралачког духа, који се може продубити и читањем по слободном избору на сугестије учи- теља и библиотекара. Притом ће осетити сву драж загонетки које ће заголицати њихову душу и створити жељу да их брзо и вешто одго- нетну и пронаёу животну истину у њима. Зажелеће да одглуме инте- ресантан лик у сценским играма или опевају лирске стихове песника који су добили мелодију.
Незаобилазну улогу у остваривању свих тих задатака који произилазе из тумачења књижевних текстова има и библиотекар. Пригодном изложбом књига лектире и читанки, као и организова- ним сусретима са школским писцима, он ће привући дечју пажњу. Пресудна је улога књижевника у развијању љубави према читању, доживљавању и разумевању прочитаног. Њихова жива реч може подстаћи маштовитост и радозналост, а све то ће млада бића усмера- вати ка проширивању сазнања о световима створеним у песничким радионицама.
Наведимо још један пример којим ћемо истражити поетске светове Душана Радовића у циклусу Причам ти причу. Песник Ду- шан Радовић, чије су песме незаобилазне у лектири, поштује дете ко- ме се обраћа, за које пише из једног новог угла откривајући притом душу, страхове и враголије детета. Не само песмом већ и причом у циклусу под називом Причам ти причу писац наративно-лирским то- ном слика главне јунаке децу, животиње или предмете. Ништа у тим причама није непознато деци, па ни Радовићева игра речи и кованица. Необичним детаљима песник омогућава детету да сагледа свет око себе и створи слику тога света у коме се радња приче догаёа. Није до- пуштено да се теме наметну. Зато је почетак приче бајковит. У свакој је одреёено место збивања радње. Мисли у њима теку природно, неке су наизглед бесмислене, али дете неосетно схвата њихова значења уз помоћ звукова, узвика, питања, дијалога, изненадних преокрета, на- ивних објашњења ситуације. Као што писац причама оживљава и подстиче дечји дух и показује пут приче, тако ће и наставник у оде- љењу, а библиотекар у библиотеци, проналазити путеве да се духов- на и физичка енергија деце, као и немир одрастања искажу у свако- дневним и једноставним ситуацијама.
Обрнути ред речи у причи или песми може представљати ве- лику маштаоницу у којој ће ученик свакој ствари, појави или догаёа- ју одредити право место. У дисхармонији текста проналази ред који ће се заснивати на личном искуству и доживљају створеном језиком. Путем хумора и ироније, кроз маштање и причање, деца неистину схватају као праву истину. У томе им помажу необичне кованице, стварање атмосфере страха, сугестивно причање, на крају поента која представља изненадни преокрет у развоју приче или лирском догаёају и која недореченошћу највише казује. Пред зачу- ёеном децом писац се не смеје, већ сасвим озбиљно наставља ма- штање у песми или причи и играма свога духа и речи доприноси остваривању естетске функције текста. Полазио је од сазнања да је дух сваке речи којом је створио игру, хумор, фантастику шири од саме употребљене речи. Зато је Радовић радо читан песник. Поред већ наведених дела лектире, која може бити по сло- бодном избору, предлажемо збирку песама песника Радомира Мићу- новића под називом Велики и мали, која садржи песме које одговара- ју дечјим интересовањима, песме о свету који је свима познат, а опет радозналим читаоцима и слушаоцима пружа могућност ужива- ња у мелодији, игри речи, хумору и машти. Снагом поетике имаги- нације песник води дете-читаоца, али и одраслог, кроз шаролики свет посебном песничком тајном. Ту тајну не открива, само је про-
дужава из збирке у збирку, градећи поетску кулу детињства са мно- го разнородних јунака, свакодневних и необичних догаёаја и појава.
Ништа обичном читаоцу у тој поезији није непознато иако је нов песников однос према темама које опева, налазећи другачије из- лазе из песама које зачиње. Песник, својом способношћу да спонта- но уведе дете у песму, неприметно ствара слику која га опчињава, производи звук слагањем и бирањем речи риме како би музикално- шћу стихова опио маштовито, и дете у развоју.
Богата је тематика коју песник бира из непосредне животне стварности, самосвојно исказујући свој став према већ опеваним те- мама. По његовој стваралачкој поетици, бесконачно је све, па и игра песничких речи. Од игре до маште, од јаве до сна, благим и ненасил- ним хумором, песник отвара капије кроз које дефилују деца, одра- сли, животиње, биљке, откључава дворац космоса из којег прогова- рају космички јунаци. Узбуњује космос уз намеру да приближи деци поетску географију и биологију уз стихове преплетене јавом, сном и маштом.
Кратки стихови, најчешће у виду пословица, епиграма, заго- нетки, ребуса или поетских римованих слагалица, указују на песни- кова хтења да се чита вантекстуално, да се тумаче не само речи и правописни знаци већ и гестови, покрети, паузе и поенте у којима преовладава лични тон и став песника или лирских јунака.
Низови лирских прича о збивањима у школи, на одморима, летовању, при сусретима, а нарочито при опевању занимања, указу- ју на посебан дар – маштовитост која креативно делује на читаоце. Подстакнути поетском сликом, реципијенти траже нове изворе и изазове смеха у дограёивању песама, проналажењу смисла нонсен- са, повезивању смисла и бесмисла, начину постављања питања:
„Зашто је сунце пуно пега? Најбоље је да то питате њега.
Ја верујем, ако ме утисак не вара, Зато што избегава козметичара.―
Контрастне лирске варијације тема доказују да песничко вре- ло не пресушује, нарочито када се преплићу или „сударају сан и јава―. Све је, наизглед, јава али и сан као оквир има својих магија. Магичности стихова доприносе висине са небеским појавама које песник доживљава у својој свести као свевидеће путнике који пале и гасе небеска кандила, жаре својом топлотом и крепе живот. Узлет у космос и свемир помаже песнику да пронаёе најбоље мердевине и поведе дете у светове чудеса. На том путу стварања користи елемен-
те бајке, чудесности која посебну ноту добија у песми. Различите
„враголије― небеских тела стварају слику света који је виёен само у географији, али поезијом се та слика продужава у фантазији.
Опчињен свакодневним збивањима у животињском и шаро- ликом свету, песник те појаве огрће маштом, те су тако „медведи звездани―, „кенгур писмоноша―, а разред „мало сазвежёе ёака―. Из- мишљеним везама и новосаграёеним речима открива се дечја рази- грана свест. Сан као оквир крије истине и тајне космоса певањем о летећем ћилиму, чудном дану, насмејаном мргуду и осунчаној Сунчи- ци. Деца, лирски јунаци, кроз згоде и незгоде, стих и песму остварују себе, хрле ка бескрајном игралишту, жуде да дохвате летећи тањир. Поетско клупко се размотава, док песник тежи да открије немир свемира и деце, разговоре ситних животиња чије животе песник персонификује одабраним изразима и неочекиваним преокретима. Све животиње овог света оживљавају испод песниковог пера. Он им приписује хумане особине, независно од њихових ћуди. Све оне имају живот који је само њихов јер припадају свету којим се крећу на одреёеним животним меридијанима.
Песник Р. Мићуновић својом поезијом проналази нове начи- не приступа дечјем свету: и оно што је дечје, и оно што би требало да буде дечје, сасвим једноставно, кроз питања, одговоре, тврёења, загонетке и досетке осваја дечји свет. Песма често уводи у дилему младог читаоца око тога шта је истинито, а шта измишљено. Под- стиче га да мисли и сам проналази одговоре, онако како његов мен- тални склоп налаже. Преплитање неочекиваних догаёаја и сазнања са оним што је видљиво, утиче на формирање свести о томе да и пе- сма, поред осталог, учи животу. Нескривени оптимизам којим се песник поноси у песмама говори о томе да и „успавана песма― и
„опасне игре―, као и „колико тачака има бубамара― и како решити
„новогодишњу једначину― имају своје дубље значење, осим поетске дражи која држи песму у животу.
Поезија овога времена, испуњена детаљима, оживљавања де- тињства низом метафорично-симболичних слика, стиховима разли- чите дужине, у први план ставља реч о свету који је деци занимљив и својствен. Та реч, за чија се значења песник везује и ствара мело- дичне стихове, засмејава дете. Засмејава га и кад му показује небе- ске путање, када описује занимања одраслих, стрепње заљубљених и тиме разгорева искрице које прште кроз ову поетску читанку.
Истакнуто је да се у песмама песника преплићу кратке књи- жевне форме попут брзалица, бројалица, загонетки, питалица и по- словица. Поетска скица басне када је реч о животињама, опевана је
кроз разноврсне језичке игре, са неочекиваним везама, тајанственим звуком који деца ослушкују и коме се радују. Оживљено детињство песника из тих једноставних, маштовитих стихова и строфа – катре- на указује на то да су зрнца мудрости понета са детињег огњишта нарастала као што су песме надолазиле као „крилата риба― или
„плачљиви сунёер―. Као резултат свега тога, попут подводне музи- ке, песме разноврсне тематике, плене асоцијацијама, хуманизмом, изнад свега, божанском љубави упућеној деци. И кад пева о ствари- ма, појавама и животињама, у мислима су деца која ту поезију чита- ју и примају захваљујући необичним маштовитим прелазима из јед- ног – реалног света – у свет снова, тајни, дарова, магије, чудеса. Зато деца с радошћу читају песме, уче их из читанки, илуструју, плешу уз њихов ритам, певају и стварају нове, своје.
Закључак
Поред осталих циљева и задатака којима се остварују садр- жаји Наставног плана и програма, први циљ у читању и тумачењу књижевно-уметничких текстова лектире је уочавање лепог, потом доживљај лепог. Из самог доживљаја језика и стила књижевног дела поступно се подстиче мисао, богати машта, а то су елементи којима се развија укус и потреба за читањем вредних књижевних остваре- ња. Умеће неговања језика, развијање осећања за лепо, добро и истинито, за естетику живљења, највеће је човеково добро. Уколико читањем и тумачењем лектире искорачимо из уобичајеног приступа књижевним делима за децу, на путу смо да докажемо да „у сваком труду има добитака― – како је забележено у Светом писму.
Литература
- Књижевност за децу и рад у дечјим библиотекама (1958). Београд: Савет друштва за старање о деци и омладини Југославије.
- Марковић, С. Ж. (1970). Записи о књижевности за децу. Београд: Ин- терпрес.
- Мићуновић, Р. (2006). Велики и мали свет. Београд: „Аш дело―.
- Олујић, Г. (1982). Поетика бајке, Дечја књижевност у књижевној кри- тици, Београд: Савремена администрација.
- Петровић, Т. (2002). Школски писци. Врање: Учитељски факултет у Врању.
- Раичковић, С. (2005). Бајка о белом коњу, Читанка за III разред основ- не школе, прво издање. Београд: Креативни центар.
- Смиљковић, С. (1999). Ауторска бајка. Врање: Учитељски факултет у Врању.
Проф. др Стана Смиљковић,
Педагошки факултет у Врању