Хорско певање као ваннаставна активност у основној школи
Резиме: Свака основна школа је обавезна да организује рад хорова и то – хор млаёих и хор старијих разреда. На основу овога можемо закључити колики значај се придаје организовању и раду школских хорова код нас. Велики је значај и улога коју школски хор има. Хор је представник школе, а често уче- ствује и у свим јавним културним збивањима у најближој средини.
Певање у хору је најједноставнији, најприроднији начин у практиковању музике; хорска активност улази у срце традиције, захтева добру аудитивну ме- морију и обичне гласове, а оне који практикују хорске активности, обасипа фи- зичким благостањем и задовољством слушања. Хорска песма се прилагоёава школским активностима и може благотворно да утиче на уравнотежено му- зичко васпитање и образовање.
Кључне речи: хорско певање, улога музичког педагога, функција учитеља.
Увод
Историјски посматрано, хорско певање је одувек било уткано у живот човека и друштва и представља не само виши ступањ развијено- сти музичког осећања, него и виши ступањ друштвености. Постоје мишљења да је човек, пре него што је почео да пева у заједници са дру- гима, најпре певао сам. То наводи на закључак да се соло певање јавља као први, а хорско певање као други вид вокалног изражавања људи. Од времена када се појавило у античкој Грчкој, па све до данашњих дана, хорско певање је, уз соло певање, било и остало један од главних начина вокално-музичког изражавања.
„Хорско певање је организована форма колективног музицирања, која се темељи на високим музичко-естетским вредностима и која се од- вија према строгим репродуктивним правилима. Оно подразумева не
само вокално-интонативну и динамичку изједначеност разнородних и разнобојних људских гласова у један хомоген хорски звук, већ истовре- мено и колективни интелектуално-емоционални и креативни однос пре- ма интерпретацији хорских композиција; подразумева, исто тако, и апсолутну колективну потчињеност вољи диригента. Његова воља је и воља целог хора“ (Шуплевски, 1999: 106).
Хор, као масовни ансамбл, нема тачно одређен број чланова. Он може да броји од осам па чак до стотину певача. Постоје различите вр- сте хорских састава:
- према физиологији гласова, могу бити једнородни (женски и мушки) и мешовити;
- према узрасту – дечји, омладински и одрасли;
- према вокацији – професионални, аматерски и школски;
- према броју певача – камерни, средње бројни и масовни;
- према намени – оперски, филхармонијски, радио-телевизијски и црквени;
- према репертоару и начину певања – класични и народни.
Особености дечјег школског хора
Школски хор, поред тога што окупља велики број ученика, делу- је на развијање осећаја за колективну одговорност и дисциплину, за рад и другарство и обогаћује ученика кроз песму.
Значај хора огледа се и у колективној забавној активности, која омогућава сусретање већег броја одељења. То није такмичарска актив- ност. Деца су једна са другима, а не једна против других. Кроз хорске активности деца уче да живе у друштву и поштују друштвена правила. Хор помаже развијању одговорности за квалитет заједничке продукције, едукује слух у мелодијском и хармонском смислу као и пажњу и кон- центрацију. Овај облик певања дисциплинује телесно држање – изграђи- вање свести о свом телу и дисању. Певањем у хору, развија се глобални слух у процењивању и модификовању тачности и нијанси. Хор даје дру- гу димензију у гласу у односу на гласове са истог пулта, аутономну димензију у односу на гласове са других пултова. Води ка значајној продукцији (концерти, прославе) коју треба добро организовати и реа- лизовати.
Дечји хор може да буде једногласан, двогласан и трогласан, ређе и четворогласан. Једногласне песме углавном су намењене за млађу де- цу од шест до осам година, чији се гласовни обим креће у оквиру прве октаве. Двогласни хор чине сопрани и алти, или први и други глас, а трогласни – први сопрани, други сопрани и алти, или сопрани, први и други алти, односно први, други и трећи глас.
Дечји гласови су нежни, звонки, прозрачни и тихи, равни и без вибрата. Тако је и звук дечјег хора нежан и тих и креће се од пијанисима до мецофорте динамике.
Светла боја дечјих гласова, неминовно води форсираном певању, па зато диригент мора водити рачуна при импостацији гласа, како не би дошло до оштећења гласних жица. Деца са оштећеним гласницама има- ју слабу изражајност, дикцију и вокализацију, као и нечисту интонацију.
Тешко је тачно утврдити колики је обим дечјих гласова. Зависи и од индивидуалне грађе фонаторних органа код деце и углавном се креће од a из мале до е²(f²) из друге октаве. То је природни, грлени тонски ра- спон. Тонове високог регистра деца певају веома тихо – фалсет. Треба имати у виду да је дечји глас нестабилан, променљив, па зато не треба журити са његовом дефинитивном класификацијом.
Диригент треба да води рачуна и о дужини певања, јер су дечји органи за певање осетљиви и недовољно развијени. Деца могу певати највише десет до двадесет минута без прекида. Треба захтевати да не певају превише гласно. Јачина гласа зависи, првенствено од брзине и ја- чине дисања, а с обзиром на то да су дечја плућа мањег обима, дете рас- полаже мањом количином ваздуха од одраслих.
Потребно је радити на импостацији или постављању дечјег гласа. Циљ импостације је да се путем вокалне технике постигне што боља синтеза речи и тона. Глас је импостиран кад певач производи тонове са тачном интонацијом и изједначеном бојом тона. За импостацију гласа битна је техника дисања, техника звукообразовања и правилна обрада самогласника и сугласника.
Дечји глас се може развијати правилно, само ако се негује и ако се води рачуна о његовим могућностима.
Од аудиције до јавног наступа
Пут од аудиције до наступа школског хора је мукотрпан и захте- ва подједнако ангажовање и диригента (хоровође) и учесника хора. Да би се направио добар хор, потребни су музикални певачи са квалитет- ним гласовима и талентовани диригент који добро познаје технику и ве- штину дириговања.
Аудиција је први и веома значајан корак у стварању хорског ан- самбла. То је чин у коме се врши избор будућих хориста. Да би био примљен у хору, ученик мора бити музикалан, мора имати квалитетан, пријатан и чист глас, мора поседовати одређени тонски обим гласа, а ја- чина гласа мора да буде на нивоу мецофорте динамике. Учесник хора, поред изложених музичких способности, треба да поседује и жељу да пева у хору. Аудиција треба да траје дуже, око месец дана, како би се
што боље упознали са могућностима кандидата. То подразумева прове- ру њихове музикалности и гласовних квалитета као што су: тонски обим, боја, карактер, јачина и чистоћа гласа. Након извршених провера, следи класификација и разврставање ученика у одређене хорске групе или подгрупе.
По завршеној аудицији приступа се организацији хора и саста- вљању репертоара.
Организација хора је специфична за сваку установу. У основној школи, почетак или крај поподнева чини се подесним за хор, али распо- ред ове активности зависи од броја ученика и од унутрашњег живота и рада установе. Школа треба да обезбеди адекватну просторију опремље- ну литературом, инструментима и осталим наставним средствима неоп- ходним за одржавање хорске пробе. Хор мора стајати на уздигнутијем месту у односу на диригента да би се обезбедио одговарајући положај за певање, са исправљеним телом и правилним држањем. Најсигурније ме- сто је подијум (избегавати равне клупе, без степеница), за диригента је то и најефикасније и најпоузданије место.
Уколико диригент жели да хорска проба буде ефикасна и садр- жајна, онда ће се определити за чешће пробе које неће оптерећивати и замарати ученике својим трајањем. То значи да је боље да хор ради три пута недељно, по један час, него два пута недељно по два часа.
Хорска проба треба да отпочне вежбама за распевавање или во- кализама, јер оне имају циљ да припреме вокални инструмент за пред- стојеће певање. Истовремено су корисне у вокалној едукацији и савла- ђивању вокалне технике. Оне развијају обим гласа, дисање, учвршћују дикцију и интонацију. Вежбе распевавања треба да буду делотворне, практичне, да су у функцији разрешавања вокалних недостатака хора као и у савлађивању репертоара.
Репертоар хора, треба осмислити пажљиво, студиозно и дугороч- но, по могућности за целу сезону. Са програмом не треба да се импрови- зује. За избор репертоара најодговорнији је свакако диригент. Од његове музичке културе, уметничког укуса, као и од његовог познавања светске и домаће хорске литературе (и могућности да дође до ње), највише зави- си добар или лош избор хорских песама. Осим тога, при планирању про- грама, диригент треба да води рачуна и о узрасту, афинитету и музичкој култури, а највише о вокално-техничком потенцијалу дечјих гласова. Не сме да се заборави ни аудиторијум, треба водити рачуна о узрасту, афи- нитету као и музичкој култури публике. Међутим, музичка култура хо- риста и публике, не сме бити једино мерило при планирању репертоара. Хорско певање треба да има и васпитну улогу и да буде фактор у фор- мирању музичког укуса како чланова хора, тако и љубитеља хорске уметности.
На репертоару хора млађих разреда претежно су заступљене јед- ногласне или двогласне композиције, ређе трогласне. Учитељ најпре може да приступи изради партитуре одабране композиције у складу са извођачким ансамблом којим располаже. Да ли ће сви чланови хора до- бити комплетну партитуру или само своје деонице, изабрану величину нота ради боље прегледности или јаснијег тумачења текста, није питање могућности, већ жеље учитеља – хоровође. Све захтеве које пред учени- ке, чланове хора, поставља партитура или учитељ – диригент хора, а који се тиче комплетног музичког тока композиције, могуће је унети у партитуру. То подразумева све динамичке ознаке, евентуалне промене темпа, обележавање даха, правилног акцентовања текста. Ово је само припремна фаза рада са хором. Након што се готова партитура нађе у рукама чланова хора, почиње много занимљивија и динамичнија фаза рада на увежбавању изабране композиције.
Хорске композиције се савладавају у три етапе. У првој се уче, у другој се склапају и увежбавају, а у завршној фази се обликује коначна интерпретација. Свака нова композиција најефикасније се учи и савла- дава на одвојеним пробама методом учења песме по слуху. Након што сваки глас засебно увежба своју деоницу, приступа се организацији за- једничких проба. У савладавању једне композиције, диригент треба да води рачуна о свим елементима интерпретације. У првој фази интерпре- татор треба строго да поштује нотни текст и води рачуна о ритму, ме- трици, мелодији, хармонији, полифонији, форми, орнаментима, фактури и литерарном тексту са дикцијом. Пошто се прочита и савлада нотни текст, прелази се на наредну фазу у изради интерпретације која подразу- мева темпо, агогику, динамику, динамичко нијансирање и фразирање са тонском артикулацијом. У овој фази посебно долази до изражаја креа- тивност диригента, његов унутрашњи осећај и способност да на најбољи начин дочара све елементе једне композиције. Дубока оданост једно- ставној, а великој уметности природног певања, исказаног у разумевању текста, прецизном изговору, чистој интонацији, логичном фразирању, јасном тумачењу композиција, и искреном обраћању слушаоцима, треба да буде звезда водиља сваког диригента.
Улога диригента, у раду са хорским ансамблом, је комплексна и захтева целу лепезу способности. Од спремности, спретности и ентузи- јазма диригента, зависи однос ученика према раду и хору. Овај изузетно деликатан посао, са великом групом ученика, може да обавља само онај код кога постоји знање и љубав за стрпљив и систематски рад. Ученици у свом диригенту треба да виде ауторитативног зналца овог посла и са- радника изузетног стрпљења и разумевања.
Диригент треба да познаје партитуру, не само по гласовима већ и сваки упад и место за узимање даха. Он мора да буде способан да у сва-
ком моменту, певањем покаже како да се изведе било која мелодијска линија, да стабилно осећа темпо и све агогичке промене које партитура има. Диригентски гест треба да буде прецизан, без непотребног разма- хивања, а заједничко певање са хором треба да избегава, јер се тада узајамно не чују добро. Он може да узима заједнички дах са хором, да указује на одређена места изговором текста, а његово лице треба мими- ком највише да говори. Успешно одржавање интонације и успех читавог извођења песме, зависи и од јасног давања почетне интонације било гла- сом или инструментом. Диригент не сме да почне извођење док се не увери да је хор примио интонацију, а то значи да концентрација хора, нарочито у том моменту, мора да буде усмерена на њега.
Након успешног савлађивања композиције и усклађивања свих елемената интерпретације и емоција са суштином садржаја говорног и нотног текста, хор је најзад спреман да резултате свога рада прикаже јавности. Јавном наступу претходе генерална и акустичка проба. На генералној проби се, дан пре наступа, изводи цео програм и то као на концерту. Акустичка проба се одржава на дан концерта и траје кратко. Сврха акустичке пробе је да се диригент и певачи упознају са простором у коме се одржава наступ и техничким уређењем подијума. Ова врста пробе омогућује да се са целокупним хором испита акустичност кон- цертне дворане.
Након свих обављених припрема хора и диригента, следи свеча- ни тренутак изласка пред публику – концерт.
„Концерт је свечани тренутак за сваког извођача, смотра резулта- та мукотрпног рада и уметничких домета, па је ради успешног остваре- ња неопходна максимална концентрација сваког појединца. Максимална концентрација омогућује певачима да стваралачки продру у суштину дела које певају, а тада се и њихови гласови подређују свим захтевима извођења“ (Хаднађев, 1971: 213).
После сваке приредбе диригент треба са својим ансамблом да поразговара о успеху изведеног програма, не бежећи и од уочавања не- гативности. По уочавању места која нису добро урађена или изведена, заједнички се проналази начин да се то исправи.
Закључак
Хор је представник школе, а често учествује и у свим јавним кул- турним збивањима у најближој средини, па и шире. Свака основна шко- ла је у обавези да организује рад хорова у млађим и старијим разредима.
Према захтевима Наставног програма Музичке културе за хор млађих разреда се предвиђају 3 часа недељно, односно 111 часова годишње.
Организација рада и репертоар овог хора је различит и углавном се ослања на:
- организацијске и извођачке способности учитеља,
- музичке способности ученика, и
- материјалне и техничке могућности школе.
Репертоар хора треба да је састављен од вредних дела хорске литературе домаћих и страних композитора, и то су обично једногла- сне и двогласне (ређе трогласне) композиције. Према захтевима Наставног плана и програма образовања и васпитања, у току школске године треба обрадити најмање 10 композиција.
Да би се учитељима помогло око избора литературе за рад овог хорског ансамбла, Прилог препорученог избора песама садржи известан број композиција.
Школе у Србији, већ по традицији редовно обележавају све пра- знике везане за нашу историјску прошлост, приредбама у самој школи или ван ње. Из тог разлога, учитељ свој програм првенствено планира и везује за учење песама пригодног карактера. При избору песама за ову врсту приредби, треба да води рачуна о њиховом пригодном карактеру (да буду родољубиве, свечане итд.) и да одговарају гласовним могућно- стима дечјег хора.
Тип културно-просветних приредби обухвата све приредбе веза- не за Дан школе, школске славе – Светог Саве, свечане академије, годи- шње концерте и сличне манифестације. На овим приредбама које су најчешће комбиноване са тачкама других секција школе, хор има веома значајну улогу. Хор, квалитетом извођења програма, треба у правом смислу да буде слика рада школе. На почетку оваквих приредби најче- шће се изводи Химна школе. Приредбе које организују разреди или школа, о Новој години, осмом марту, пријему ђака првака итд., спадају у ред оних које у свом програму имају шири распон, од композиција пригодно везаних за тему приредбе, па до популарних композиција за- бавног карактера.
Музички педагози, често полемишу о стручности учитеља у уло- зи диригента. Пракса је показала да се ретко ко од учитеља осмели да у јавности наступи са својим хором. Обично такво певање остаје иза затворених врата учионице. Оваква ситуација постаје све већи проблем по школама, али и друштву. Разлоге, сигурно треба тражити у оспосо- бљавању и усавршавању учитеља за овакав начин музицирања. Проблем се ретроспективно одражава на ученике тог узраста и третира се као не- музикалност, интелектуална заосталост, непоседовање естетских квали- тета…, а да ли је то, заиста, кривица наших младих који треба да буду вођени од својих учитеља?
Потребно је, под хитно, решавање оваквог и сличних проблема ко- ји се све чешће појављују у реализацији музичке наставе у основној шко- ли, а све у циљу формирања квалитетних и свестраних младих нараштаја.
Литература
- Братић, Т. и Филиповић, Љ. (2001). Музичка култура у разредној на- стави, Јагодина: УФ; Приштина: ФУ.
- Васиљевић, А. М. (1939). Интонација, Београд: J.
- Ђурковић, Б. (1983). Основи хорске вокалне технике, Београд: ФМУ.
- Којов-Буквић, И. (1989). Методика наставе музичког васпитања, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Костић, С. (1997). Хорско дириговање, Ниш: СКЦ.
- Кук, Д. (1982). Језик музике, Београд: Нолит.
- Стојановић, Г. (1996). Настава музичке културе, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Хаднађев, М. (1971). Од аудиције до концерта, Нови Сад: Културни центар.
- Цвејић, Н. (1980). Савремени белканто, Београд: УУ.
- Шуплевски, Д. (1999). Уметноста на хорското пеење, Скопје: СО- КОМ.
Mс Александар Стојадиновић
Mр Јелена Вучковски,
Педагошки факултет у Врању