Марија Ршумовић: Развој комуникације кроз игру

Развој комуникације кроз игру

 

 

 

Када говоримо о комуникацији важно је имати на уму да свако дете има потребу за комуникацијом и да је сваки облик понашања нека врста комуникације. Комуникацијa је више од вербалног исказа (Ненадовић, Стокић, 2015). Она подразумева вербални говор, говор тела, мимику, додир, гест, тон и јачину гласа, слушање, читање, писање, али и асистивну технологију.

Можемо приметити да је све већи број деце са говорно-језичким потешкоћама и да се прве речи јављају све касније. Када говоримо о могућностима и програмима који подржавају развој комуникације, један од начина за спровођење третмана јесте развој комуникације кроз игру. Игра је природан начин којим се деца изражавају те је важно да искористимо свакодневне рутине детета како би стимулисали развој спонтане комуникације и изражавања. Третмани засновани на принципу учења кроз игру и праћењу детета, насупрот традиционалном треману где где дете прати терапеута, јесте принцип који је у складу са принципима ране интервенције.

Пратећи дететова интересовања ми уважавамо дететову личност и имамо бољу и ширу слику о његовом функционисању у свету који га окружује. Темељ за успешан развој комуникације јесте изградња односа са дететом. Тај темељ ћемо поставити тако што ћемо посматрати и анализирати дететово понашање (бележити и пратити обрасце понашања којим дете жели нешто да искомуницира), имитирати оно што дете ради како би пружили модел, пратити интресовања како би се ухватио тренутак заједничке пажње који јесте улаз у свет детета са тешкоћама у развоју. Наметање интресовања, поготово на почетку, док однос са дететом није изграђен ствара фрустрацију и затвара врата ка дететовом свету.

Након изградње односа битно је током игре и активности неговати природан дијалог, не стварати претерано вештачке ситуације које нису у свакодневним рутинама

 

породице, јер ће онда крајњи резултат спонтане комуникације изостати или ће се теже доћи до њега. Шта подразумева природан дијалог:

  • Створити прилику за понављање,
  • Припремити дете (поверење, мотивација, заједничка пажња),
  • Објашњење – зашто и/или како нешто радимо,
  • Створити атмосферу и план који подстиче више вештина у исто време – искористити дневне рутине.

Овим вештинама је потребно обучити и родитеље деце са тешкоћама у развоју, јер поштујући постулате ране интревенције, породица је та која је носилац васпитања и образовања детета, јер дете највише времена проводи управо са породицом.

У развоју комуникације кроз игру требало би користити наизменичне игре, које су једностване и мотивишуће, а пружају прилику за потребним понављањем како би се развијао и рецептивни и експресивни говор. У развоју рецептивног говора поред класичних картица потребно је увести и покретне слике, видео материјале и фотографије детета како изводи неку активност како би се развила имитација, али и повећала мотивисаност за учешће у активности.

У ери дигитализације не би требало да се плашимо увођења асистивне технологије, јер је она користан алат у стимулацији развоја комуникације. Коришћење како нискотехнолошке (комуникација путем слика или коришћење геста) и високотехнолошке (комуникације путем комуникатора) асиситвне технологије доприности развоју комуникације, посебно код невербалне или минимално вербалне деце.

Када говоримо о циљевима третмана кроз игру битно је постављати мале циљеве како бисмо дошли до резултата, неки од циљева програма могу бити:

  • Успостављање пажње ка лицу особе која говори.
  • Подстицање имитације кроз развој грубе и фине моторике.
  • Повећање позорност на уста и језик.
  • Повећање вокализацијњ.
  • Усвајање ономатопеја, али не само животиња.
  • Одређивање “таргет“ речи – до 5 речи по третману.

 

Комуникација је вештина која се учи и развија током времена, али није само на стручном лицу да стимулише развој комуникације, родитељи су највећи партнери на том путу. Терапеут је тај који стимулише развој током третмана, а паралелно са тим обучава родитеље на који начин да то раде код куће. Током дневних рутина у породици дешава се рана интревенција где родитељ примењује информације које је добио од стручног лица.

 

 

MSc Марија Ршумовић

 

Инклузивни развојни круг за децу и младе „Мој начин“, Београд www.pitajtedefektologa.com