Vlasta N. Cenić

Vlasta N. Cenić

Vlasta N. Cenić je rođen 10. oktobra 1957. godine u selu Kočanu, u opštini Doljevac, gde i danas živi. Osnovnu školu je završio u Doljevcu, 1972. godine. Završio je Mašinsku tehničku školu u Prokuplju, 1976. godine i Višu pedagošku školu u Prizrenu, 1979. godine. Jugoslovensku književnost i srpski jezik je studirao u Skoplju i Prištini. Po struci je profesor jugoslovenske književnosti i srpskog jezika. Od 1979. godine radi u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Doljevcu gde predaje srpski jezik.

Vlasta je jedan od poznatih pesnika za decu. Piše poeziju za decu i sakuplja narodno blago doljevačkog kraja. Objavljivao je u časopisima „Zmaj“, „Vitez“, „Osvit“ (Leskovac), „Razvitak“ (Zaječar), „Gorocvet“ (Jagodina), Riznica (Banja Luka) i drugim.

Njegova pesnička zbirka „Bate će se ženi“ obiluje pesmama na rodnom dijalektu (dijalekt njegovog sela Kočana, prizrensko-južnomoravski tip prizrensko-timočkog dijalekta).

Pesme je recitovao u sledećim gradovima: Beograd, Sofija, Istočno Sarajevo, Banja Luka, Priboj, Kosovska Mitrovica, Gračanica i širom Srbije.

Član je Udruženja književnika Srbije, Književnog društva prosvetnih radnika Srbije, Udruženja pisaca i književnih prevodilaca Niša od 1990. godine i član uredništva dečjeg časopisa „Vitez“.

Vlasta Cenić je idejni tvorac manifestacije „Susreti prosvetnih radnika književnih stvaralaca za decu“, koja se održava od 1994. godine u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Doljevcu.

Napisao je nekoliko pesama koje su komponovane za dečje muzičke festivale.

Do sada je objavio sledeće knjige:

• Pesnikinja lasta, Doljevac, 1987.
• Štrapke, Niš, 1989.
• Kladenče, Doljevac, 1990.
• Štrapke, Paraćin, 1992.
• Volele se šušumige, Paraćin, 1993.
• Medenići, Doljevac, 1994.
• Bate će se ženi, Niš, 1996.
• Radnički voz u 5 i 10, Beograd, 1998.
• Pesme, Novi Sad, 2003.
• Krilati kamen, Niš, 2008.
• Da l’ ja čuvam ovce ili ovce mene, Niš, 2013.
• Pletene pesme, Kočane, 2015.

Pesme Vlaste Cenića zastupljene su u sledećim antologijama:

• Antologija ljubavne poezije za mlade, Dečja literatura, Beograd, 1998. godine,
• Antologija niških pisaca za decu, Prosveta, Niš, 2004. godine,
• Antologija „Svi u napad“, sportski cvetnik, Vitez, Beograd, 2005. godine,
• Antologija „Do smeha, suza i aplauza“, IPA Jabučka gora, Vrbas, 2005. godine,
• Antologija srpske poezije za decu „Dete je najlepša pesma“, Book&Marso, Beograd, 2007. godine,
• Mala antologija srpske poezije o zimi i njenim čarolijama „Zima, zima, e pa šta je“, Beograd, 2008. godine,
• Antologija srpskog pesništva za decu, Srpska knjiga, Ruma, 2009. godine.

Nagrade:

• Druga nagrada na Jugoslovenskom festivalu „Bulka“ u Crvenki, 1996. godine,
• Prva nagrada za doprinos odraslih pisaca vedrom duhu detinjstva na Festivalu humora za decu u Lazarevcu, 1997. godine za knjigu „Bate će se ženi“,
• Nagrada dečjeg žirija na Jugoslovenskom festivalu pesnika za decu „Bulka“ u Crvenki, 1997. godine,
• Prva nagrada na Jugoslovenskom festivalu pesnika za decu „Bulka“ u Crvenki, 2002. godine za pesmu „Prvo brijanje“,
• Druga nagrada na Jugoslovenskom festivalu pesnika za decu „Bulka“ u Crvenki, 2007. godine za pesmu „Igla koja ima uvce“,
• Nagradu „Gordana Brajović“ za najbolju knjigu za decu i omladinu koju dodeljuje kompanija „Novosti“ dobio je za zbirku pesama „Krilati kamen“ i deli je sa Urošem Petrovićemkoji je napisao zbirku priča „Misterije Ginkove ulice“, u Aleksincu, 2009. godine,
• Treća nagrada na konkursu „Jutro nad Ozrenom 2011“ za pesmu „Galjinka“ u Sokobanji, 2011. godine.

Kritike:

„Rukopis pesama vedrog naslova „Bate će se ženi“ ocenjujemo kao lep književni doprinos, naročitih jezičkih vrednosti kojima se posebno afirmiše zavičajni govor Južnosrbijanaca, inače nepravedno omalovažen i izopšten kao maternji govor odveć naglom reformom Vuka Stefanovića Karadžića… Ova knjiga reprezentativo uvodi Doljevac u književnu geografiju Srbije.“ Saša Hadži Tančić

• „U svojoj maloj doljevačkoj opštini, u ogranku istog nam jezika, caruje njegovo pesničko visočanstvo Vlasta Cenić. I ma kako se preuredila planeta, ova knjiga će braniti naš jezik kao najtrajniju carevinu. Sve pesme osećam sasvim svojim, kao da su mi odbegle u njegove korice, što bi značilo – malčice mu zavidim.“ Mošo Odalović
• „Cenić je pesnik nežnosti, mekoće sećanja, lepog osećanja za sveto u prisećanju na roditelje i zlato detinjstva, duhovit i maštovit, koji iz svojih sećanja na rane dane življenja izvlači slike koje u pesmama dobijaju univerzalna značenja.“ Pero Zubac
• „Vlasta Cenić je mene kupio tako što je, pišući na narodnom, doljevačkom jeziku, napisao kako „moj deda pcuje“. Ja sam bio presrećan kada sam to čuo. Evo čoveka koji je uspeo da kaže kratko i jasno sve što se mnogi pesnici upinju da kažu, da deca razmišljaju o svom telu, o svom životu na taj način dok su još mali, dok im je „pcuvalo malečko“. Od najvećih pesnika ostane par stihova. Kod Cenića to je jedna reč, pcuvalo. Odmah sam ga preporučio nekim ljudima: „Zovite ga, biće vam lepo s njim.“. Tako je i bilo.“ Duško Trifunović
• „U stihovima Vlaste Cenića traje govor neponovljive lepote: reči lepe i prelepe, znane a zaboravljene i ponovo otkrivene, reči koje raduju i kojima se radujemo, žive i neuništive, svetiljke iz nekih nama nepoznatih predela, kao korenje, kao trava troskot koja raste pored puteva, a neunuštiva je.“ Voja Krasić
• „Čuvajte ovu knjigu zlata vrednu. Cenić je pobedio na festivalu u Crvenki, osvojio publiku u Beogradu, ušao u antologije. Poput Bore Stankovića i Stevana Sremca proslavio je svojim stvaralaštvom jug Srbije.“ Nedeljko Popadić

„Dragi Vlasto, doljevačka lasto,
blago duši dok tako pevuši.
Moj Ceniću, cenim te baš zato
što si rasto, a nisi prerasto!“ Dobrica Erić