СТВАРАЛАШТВО ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ
Ја сам песникиња, прозаиста и писац за децу. Члан сам Удружења књижевника Србије.
Поред књижевности за децу, бавим се и режирањем позоришних представа на основу својих књига за децу, организовањем Песничке олимпијаде и Фестивала старих дечјих игара.
Аутор сам и телевизијског серијала ,,Фрогове паметарије – мале приче за велика дела”, серијала који је подржан на конкурсу за пројекте из културе Министарства културе РС.
Прво сам почела да пишем песме као дете, а сада пишем за децу.
Писац сам кога често позивају на гостовања у вртиће и школе. На основу досадашњег искуства могу да кажем да деца воле бајке, воле поезију, приче и јунаке из тих прича. Такође, воле садржајне и динамичне наступе, занимљиве и маштовито осмишљене, као начин да им приближите то што сте написали. Ја то радим, то волим и умем, и мислим да успевам у томе, поготову ако деци од три године одржим пажњу више од двадесет минута.
Када се ради о стваралаштву за децу и младе, по мени, требало би водити рачуна о следећем:
1. Да се обраћамо генерацијама рођеним у ери дигитализације и интернета.
2. Да наше стваралаштво треба да подстиче развој говора код деце, богаћење њиховог речника и развијање љубави према књигама и читању.
3. Да можемо да пишемо и о врло озбиљним и комплексним темама само ако пронађемо прави начин да то пренесемо најмлађим читаоцима. Сходно томе, и питања која им упућујемо морају бити примерена узрасту деце којој се обраћамо, њиховом знању и искуству.
4. Оно што пишемо треба да буде занимљиво, духовито, а поучно.
Моја последња књига за децу зове се Жарко Бубамарко. То је басна, бајка, стихована поучанка. Тврдо укоричена и са свим илустрацијама у боји. Добре и лоше људске особине пренела сам у свет бубамара и тако подстакла децу да лакше говоре о својим осећањима. Уз књигу увек носим и лутку, главног јунака, храброг, жутог Жарка Бубамарка који врло вешто разговара са децом о темама као што су различитост, толеранција, подршка породице и друштва, вербално насиље (ругање и исмејавање), херојство, праштање, доношење важних одлука и истрајност, препознавање осећања и решавање проблема. Успелог разговора не би било да Жарко са децом не подели своја искуства и не открије им мале али важне животне ствари јер тек тада и малишани говоре о својим малим искуствима, и лепим и ружним.Дакле, важно је поверење. Жарко га је добио од најмлађих, јер је тај кога бране када га нападају и с којим се радују кад је њему добро.
Како на почетку, тако и на крају дружења отпевамо песму из књиге. Зато што деца воле да понављају активности које им се допадају јер оне тако постају део њихове меморије, а деца тако и уче да емотивно учествују у детаљима приче.
Имајући све ово у виду, као писци имамо огромну одговорност према онима који нам верују и који се поистовећују с нашим јунацима.
Биљана Станисављевић