Марија МЛАДЕНОВИЋ
„Креатива едукатива“, Врање
Ненад ДЕЈКОВИЋ
ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК КАО СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИК
ПЕДАГОШКОГ РАДА
Резиме: У раду су изложене специфичности продуженог (целодневног)
боравка ученика као посебне форме васпитно-образовног рада у савременој
школи. Продужени боравак је прилика за покретање конкретне, стабилне и
трајне сарадње са родитељима и шанса за превентивно и рано корективно
деловање на девијантне облике понашања ученика и зато га треба правилно
формулисати, дефинисати, организовати. Сведоци смо да су наше школе, у
великом броју случајева, конзервативне и неспремне за увоёење нових форми
васпитно-образовног рада. Из тог разлога могућности продуженог боравка
недовољно су искоришћене, поготово на југу Србије.
Посебно питање представљају мотиви родитеља за укључење деце у
продужени боравак, о чему је у оквиру рада спроведено истраживање, са циљем
објективног сагледавања специфичности ове форме васпитно-образовног рада.
Кључне речи: продужени боравак, целодневни боравак, основна школа, мотиви родитеља, савремена школа.
У дефинисању овог специфичног облика рада са децом постоје
различита терминолошка одређења – целодневни боравак, продужени
боравак, школа продуженог боравка, целодневна настава, продужени
школски дан… (опширније у: Илић, М., Николић, Р. и Јовановић, Б.,
2006). Само терминолошко одређење није од пресудног значаја, јер се
сви наведени облици наставе, у својој суштини, не разликују. Најчешће
је у употреби термин продужени боравак, јер он допушта флексибилнији временски оквир.
Овај облик педагошког рада настао је, пре свега, из потреба родитеља које намеће савремени начин живота (запосленост оба родитеља, продужено радно време, нестајање проширених породица…), али је
Годишњак Учитељског факултета у Врању, књига II, 2011.
пружио ученицима (као и наставницима) много нових могућности.
„Продужени боравак је облик организованог рада са ученицима нижих
разреда основне школе и представља могућност да деца, поред редовне
наставе, буду у школи још један део дана, док су им родитељи на послу.
Рад у боравку, најчешће, обухвата одмор за децу, ручак, израду домаћих
задатака, као и уметничке и спортске активности које су предвиђене
програмом школе за продужени боравак“ (Шевкушић, С. и Максић, С.,
2002: 112).
Васпитни рад у продуженом боравку могао би представљати
посебну прилику да школа изврши шири утицај на дете од оног који
омогућава редовна настава. Дужи боравак у школи омогућава интензивнију и непосреднију комуникацију између деце, као и између деце и
наставника. У оваквим околностима, школско учење има шансу да се
чвршће и смисленије повеже са животом изван школе, превазилазећи
апстрактност знања која школа нуди, а што се сматра једним од њених
главних недостатака. Савремене тенденције у развоју образовања и васпитања нуде могућност бољег структурисања и организовања активности у продуженом боравку.
Како продужени боравак постаје у све већој мери потреба друштва, а како су материјални услови у нашим школама далеко испод
оних који су потребни за рад у продуженом боравку, све је више родитеља
који се опредељују за продужене боравке ван редовних школа, односно
за приватне продужене боравке. Према важећој законској регулативи, у
зависности од интересовања родитеља, поједине школе обезбеђују продужени боравак само за ученике првог и другог разреда. Законом није
предвиђена могућност продуженог боравка ученика трећег и четвртог
разреда. Такође, нема посебних упутстава о начину и садржају рада, већ
је остављено школама да рад у овој области планирају у складу са својим потребама и могућностима.
Најчешћи проблеми са којима се школе срећу приликом организације продуженог боравка су:
– проблем простора и адекватног опремања продуженог боравка;
– у пракси се неретко деси да у једну групу морају да буду укључена сва деца која ће ићи у продужени боравак;
– специфичан и захтеван рад са хетерогеном групом ученика;
– организација ученичке исхране;
– непостојање разрађеног програма рада продуженог боравка;
– често је број ученика у продуженом боравку превелик;
– наставници који раде у продуженом боравку немају довољну
едукацију о раду у њему;
– недовољан број стручне литературе која се бави продуженим
боравком (према: Салиховић, Е. 2010: 32).
Ово су разлози због којих се школе тешко одлучују за организовање продуженог боравка, те су приватни продужени боравци све актуелнији. Боравак деце у приватном продуженом боравку не би требало да
се суштински разликује од продуженог боравка у редовним школама.
Разлика је у томе што се продужени боравак одвија ван школске зграде,
те је потребно организовати превоз или пратњу ученика уколико они
нису у могућности да од школе до продуженог боравка (или обрнуто)
дођу сами.
С друге стране, постоје и предности приватног продуженог
боравка. Међу њима нарочито је видна опремљеност разноврсним техничким и дидактичким средствима, као и могућност да простор буде у
потпуности прилагођен разноврсним потребама ученика. „У пракси,
потребе продуженог боравка далеко надмашују могућности наше осиромашене школе у материјалном смислу. Тврда дрвена столица и фискултурна сала у паузи између два часа је оно што велики број школа има да
понуди продуженом боравку, што, наравно, носи име нехуманост. Наставник који у оваквим условима ради у продуженом боравку налази се
у јако тешкој ситуацији. Он је просто растргнут између потреба ученика,
очекивања родитеља и васпитно-образовних захтева“ (Милошевић, С.
2004: 154).
Просторно уређење продуженог боравка намеће посебне захтеве.
То мора бити простор, пре свега, пријатан, удобан, уређен тако да на
ученике делује стимулативно и не би требало да подсећа на традиционалну учионицу, предвиђену за фронтални облик рада. Целокупан амбијент мора бити организован у складу са потребама ученика, њиховим
интересовањима и жељама, а да уједно задовољава васпитно-образовне
захтеве. Такође, ученици могу сами уређивати простор својим радовима
што ће на њих деловати као снажан подстицај. Сваки од њих може донети неки свој омиљени предмет, играчку, јастучић, омиљену друштвену
игру итд.
У зависности од креативности наставника, простор се у продуженом боравку може поделити на део за писање домаћих задатака, трпезарију, простор за читање (неко удобно, осветљено, тихо место), део за
стваралачки рад (цртање, сликање, вајање, израду различитих предмета
зависно од интересовања), простор за литерарни рад, физичке активности,
музицирање, део за друштвене и разне едукативне игре… Свакако, сви
ови услови неће бити довољни ако не подразумевају и добар стручни
кадар, односно наставнике који су креативни, маштовити, иновативни,
оспособљени за рад у оваквим условима. Активности у овако уређеном
простору врло брзо оспособе ученике да сами организују рад и уводе
нове интересне кутке. Дете на тај начин активно учествује у организацији рада, развијајући позитивне међуљудске односе (дружећи се, догова-
рајући се и помажући вршњацима). Такође, дете развија позитивне црте
личности у опуштеној атмосфери. На овај начин остварујемо слободну
дисциплину, дете је активно, као што по засићењу може да промени активност.
Организација активности у продуженом боравку требала би да
буде што флексибилнија. Поред учења и писања домаћих задатака, подразумева редовне оброке ученика, боравак на свежем ваздуху у пријатном амбијенту, одмор, слободне активности, радионице… Веома је
важно да постоје јасна правила понашања, а пожељно је да у њиховом
креирању учествују и сами ученици, што ће утицати на њихово брже и
потпуније усвајање. Деца активно учествују у организацији рада, развијају позитивне међуљудске односе, позитивне црте личности, а све у
изразито опуштеној и пријатној атмосфери.
Што се тиче физичке активности, она представља значајан аспект
продуженог боравка ученика. Организована физичка активност утиче и
на развој особина личности: одлучност, самоконтролу, сналажљивост,
позитивну мотивисаност, здрав такмичарски дух, оптимизам, понос,
храброст, упорност, толеранцију, развијање воље, доследност, самоконтроле и самосталности. Посебан нагласак треба ставити на све распрострањеније облике насиља међу децом, које подстиче управо ускраћивање
физичких активности у школи, поред већ ограничене слободе кретања у
дому, породици (седење за рачунаром, ТВ).
Одређени део боравка ученици морају провести на отвореном
простору (у дворишту, парку, на игралишту…). Како је за децу млађег
школског узраста потпуно природно да су активна, да трче, скачу, шетају, то им се мора омогућити. У супротном, продужени боравак врло лако ће постати извор свађа, нетолеранције, туча и недисциплине; општег
незадовољства. „Премда је продужени боравак израз друштвене бриге о
дјеци, с неоспорним предностима, ако се лоше организира, настаје низ
проблема. Посебно је неприхватљива девијантна пракса свођења боравка ученика на `чувалиште и надзор`, на спутавање и затварање ученика
у зидове школе или на проширивање наставе на 10 сати дневно“ (Педагошка енциклопедија, бр. 2, 1989, стр. 256).
Постоји више чинилаца који утичу на одлуку родитеља да дете
упишу у продужени боравак, од једноставне бриге о деци док су родитељи на послу, преко помоћи у учењу и писању домаћих задатака, до развијања креативности. С обзиром на то да у Врању школе не организују
продужени боравак деце, ту „услугу“ пружа само једна приватна „школа“. Циљ овог рада је да утврди мотиве родитеља за укључивање деце у
овакав облик учења, рада и забаве. Из тог разлога, од родитеља је захтевано да рангирају понуђене могућности због којих уписују дете у ову
врсту школе. Пошло се од претпоставки да су најбитнији мотиви роди-
теља за коришћење услуга продуженог боравка брига о деци док су на
послу и коришћење додатних могућности које овакав вид васпитнообразовног рада нуди. Испитаницима је понуђено девет битних мотива
за упис деце у продужени боравак:
– брига о детету док су на послу;
– помоћ у изради домаћих задатака;
– квалитетно организовање слободног времена;
– подстицање дечјег развоја и откривање талента;
– развијање самосталности;
– подстицање креативности;
– развој друштвености;
– подстицање самопоштовања и стварање позитивне слике о
себи;
– додатни програми (логопедски рад, енглески језик, плес).
Родитељи су имали задатак да понуђене мотиве рангирају бројевима од 1 (најмање важно) до 9 (најважније). У истраживању је учествовало двадесеторо родитеља чија деца похађају овај продужени боравак.
Релативно мали број испитаника условљен је објективним факторима
(бројем деце која похађају продужени боравак).
Подаци добијени на овај начин статистички су обрађени коришћењем индекса скалне вредности, а резултати те обраде приказани су
на Графикону 1.
Будући да су испитаници ставове рангирали тако што су оном
ставу са којим се у највећој мери слажу доделили највишу вредност (9),
највиши индекс скалне вредности указује на највећи степен слагања са
изнетим мотивом. Из приказаног графикона јасно се уочава да родитељи у највећој мери очекују од продуженог боравка помоћ у изради
домаћих задатака (чак 12 испитаника – 60% ово сматра највећим приоритетом). Занимљиво је то што је основни разлог настајања продуженог
боравка (брига о детету док су родитељи на послу), као мотив укључивања детета у продужени боравак, генерално гледано, на петом месту.
Најмање интересовање код испитаника је за додатним програмима које
овај продужени боравак нуди, тј. логопедским радом, енглеским језиком
и плесом.
Графикон 1: Индекси скалних вредности мотива родитеља
за укључивање деце у продужени боравак
Продужени боравак све је већа друштвена потреба, а својим значајем и предностима представља јединствену шансу успостављања здраве сарадње са родитељима и враћања приоритета његовој васпитној
функцији.
Резултати добијени овим истраживањем указују на појаву на коју
оно на самом почетку није било усмерено. Наиме, стиче се утисак да домаћи задаци у великој мери оптерећују ученике млађег школског узраста и њихова израда изискује помоћ коју родитељи нису у могућности
да им пруже. Међутим, домаћи задаци, као посебан проблем, захтевају
подробнију анализу која превазилази оквире овог рада. Већина родитеља, као секундарне разлоге за укључивање детета у продужени боравак,
наводи развој креативности, самосталности, друштвености и квалитетно
организовање слободног времена. То и јесу, заправо, највеће вредности
продуженог боравка деце.
Уколико се продужени боравак сведе на збрињавање и чување
деце и помоћ при изради домаћих задатака, без систематског, планског,
педагошког рада наставника и стручних сарадника, он губи своју сврху
и оправданост. Добро осмишљеним програмом деца у продуженом боравку развијају своју креативност, усвајају навике здраве исхране, јачају
самопоуздање и развијају социјалне односе.
Литература
- Илић, М., Николић, Р. и Јовановић, Б. (2006). Школска педагогија,
Ужице: Учитељски факултет.
- Милошевић, С. (2004). Продужени боравак, Педагошка стварност,
50(1-2), 152-157.
- Поткоњак, Н. и Шимлеша П. (ред.) (1989). Педагошка енциклопедија
II, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства и остали издавачи.
- Савков-Фогараши, Л. (2010). Продужени и целодневни боравак у
основној школи, Педагошка стварност, 56(3-4), 229-238.
- Сакали, Е., Брајовић, А. и Јаничић, Т. (2008). Социоекономско порекло и карактеристике ученика обухваћених продуженим/ целодневним боравком, Норма, 13(1-2), 69-80.
- Салиховић, Е. (2010). Продужени боравак – измеёу стручног кадра
и технолошког вишка, Школегијум, 1(8), 32. (доступно на: http://trafika.radiosarajevo.ba/content/skolegijum8/)
- Шевкушић, С. и Максић, С. (2008). Могућности реализације акционог истраживања у продуженом боравку, Норма, 13(1-2), 47-54.
- Шевкушић-Мандић, С. Г. и Максић, С. Б. (2002). Један програм за
рад у продуженом боравку, Зборник Института за педагошка истраживања, (34), 112-132.
Marija Mladenović
Nenad Dejković
EXTENDED STAY AS A SPECIFIC FORM OF PEDAGOGICAL WORK
Abstract: This study presents specific features of extended stay for students as a
special form of pedagogical educational work in contemporary school. Extended
stay is a whole day program that gives students a chance to start a concrete, firm
and permanent partnership with parents. It acquiesces the chance for preventive and
early corrective work on deviant forms of students’ behavior, which is the reason
why it should be correctly formed, defined and organized. We are all aware that
most of our schools are conservative and not ready for leading in new forms of pedagogical educational work. For that reason possibilities of extended work are insufficiently used, especially in the South of Serbia.
The other issue is motives of parents for joining their children into extended stay.
There’s a research within this study about it, with an aim of objective perceiving of
specific features of this form of pedagogical educational work.
Keywords: extended stay, whole day stay, elementary school, parents’ motives, contemporary school.