AUTORSKE BAJKE U VASPITANJU I OBRAZOVANJU – MOGUĆNOSTI, PROGRAMI I PERSPEKTIVE
Istorijat bajke kao jedne od ranijih književnih vrsta seže u daleku prošlost i oslanja se na narodne priče sa motivima fantastičnog. Ovom žanru nisu odoleli ni poznati autori koji su nam u nasleđe ostavili najlepše bajke, koje i danas čitaju i odrasli i mališani, i sastavni su deo lektira kojima se mladi pre svega vaspitavaju u duhu verovanja u pravdu koja uvek pobeđuje.
Kao sve ostalo, i umetnost se nadograđuje i teži pomeranju granica i osavremenjavanju, pa tome nije odolela ni književnost i ova forma koja je najpitkija i nezaobilazna u vaspitanju i emotivnom odrastanju sadašnjih mališana.
Polazeći od toga da današnje generacije žive brže i da su možda emotivno
zrelije, autori savremenih bajki se dosta udaljavaju, što to od tema koje su diktirale bajke na kojima smo učili i karakteristike ovog žanra, a i vremenski više ne sežu u daleku prošlost, već je sve prisutnija realnost i želja da mališani što pre
shvate život i što brže odrastu. Mada su neki od tih novih književnih sadržaja, koje nazivamo autorskim bajkama, mladima prijemčivi i deca ih brzo prihvate , tim pre što su oblikovani kao slikovnice, bogato oslikane, mali broj ovih priča može da na duže vreme vaspitava i oblikuje svet mašte u glavicama mališana ako ih animira Pepa Prase i drugi, mahom uvezeni likovi.
Kao autor koji je zaljubljenik u klasičnu formu bajke koja nudi više misterije, borbe da se dođe do cilja i izbori za ono što se želi, a nudi mnogo više emocije bez koje nema ni odrastanja, sama sam pokušala da „pomirim“ ove krajnosti – staro i novo i ponudim autorsku bajku koja je preneta u savremeni život mališana, ali ih ne udaljava od tih misterioznih pojava, bića kojima su više generacija unazad vaspitavani naši mališani i bili su neizostavna karika njihovog odrastanja. Kao učitelj po struci, koji se kasnije doškolovao do profesora srpskog jezika, kroz školu sam učila psihologiju, pedagogiju i više metodika, lako mi je bilo da teoretsko znanje prenesem u praksu i učinim sve da mališani odrastaju zdravo i nikad ne zaborave da se igraju jer samo mali „homoludensi“ čitav život provedu kreativno.
Vaspitanje i obrazovanje kroz igru bio je deo mog komuniciranja sa generacijama koje su prošle kroz moju „školu“. Sa unučicom od četiri godine prešla sam sve savremene slikovnice, koje je volela, ali sam je polako uvodila u svet umetničke bajke najvećih majstora ovog žanra. U tom periodu zbog jednog loma nije smela u vrtić i ja sam joj postala glavni vaspitač. Već sam imala iza sebe iskustvo književno i pokušala sam da za nju izmislim bajke koje će joj držati pažnju i znaće sutra da ih ispriča. Nisam pobegla od vila, patuljaka, divova, ali sam ih osavremenila i moji junaci su sa njima komunicirali u realnom svetu: desetogodišnja devojčica kreće u sedište bajke da vidi da li su vile uvek dobre, a „zla vila“ – zla. Ona ne želi da joj odrasli sve serviraju. I mališan Dino, u bajci Patuljak Laki neće moći da stekne sigurnost, samopouzdanje bez malog druga koji ga trenira i uči kako, u duhu ZEN-a, da preraste slabosti i postane deo tima. Dobroćudni div Titanko, omiljeni lik moje čitalačke publike, ruši u deci barijeru da postoje razlike između fizički „velikih“ i malih – sitnih… Svojim junacima ulila sam dušu i to je nešto što je klasična bajka imala i bez čega nećemo moći vaspitati mladu generaciju da budu dobri, moralni ljudi sa osećanjem za drugog, osim njih samih. Kada mi je unuka tražila da joj više puta ponovo pričam već ispričane bajke, znala sam da je to vredno zapisivanja. Bila mi je reper kako da pomirimo staro i novo.
Otišla sam korak dalje i od bajki ( dve knjige) napravila igrokaz. U to sam uključila osnovne škole i vrtiće. Kostimirani mališani nalazili su se u ulogama junaka koje su čitali i dali su ovoj priči svoj pečat. Njihova radost se nije mogla ni sa čime uporediti.
Mišljena sam da mališani moraju sami učestvovati u programima svojih vaspitača. Mora im se pružiti šansa da budu kreativni i da se iskažu u svim talentima koje poseduju. Uz bajke koje smo adaptirali mališani su pevali, igrali, glumili. I mališani sa likovnim talentom ne smeju biti zanemareni, a pročitana bajka je odlična prilika da vidimo koliko imaju mašte i talenta da to prenesu na papir.
P.S. Ova tribina i tema su me oduševili jer naši mališani zaslužuju srećnije detinjstvo, sa mnogo više kreativne igre bez agresije koju im nude video igrice.
Spremna sam da vam ponudim, ako želite, dva scenarija. Knjige su mi bogato ilustrovane, nisam ja ilustrator, pa ću u dogovoru sa organizatorima i autorom ilustracija poslati i nešto crteža koji prate bajke. Poslala sam šest bajki na konkurs.
Mirjana Đapo
Beograd