PRIČA O PRIČI
Kratka književna forma (poezija, proza, esej, drama) je idealan način za traženje autentičnog izraza i za ,,lečenje’’ ega pisca. Zahvaljujući pedagoškom radu sa umetnicima i neumetnicima došao sam do zaključka da je ego neprijatelj kreativnosti. To znači da kratka književna forma daje mogućnost da se bavimo stvaralaštvom bez ega. Ovaj pristup podseća na varijantu umetnosti bez umetnosti koja harmonično spaja u jedno svesno i nesvesno.
Imam utisak da i dalje učim o tome kako nastaje priča i možda to nikada neću ni naučiti. Ovo traganje je tako neizvesno i uzbudljivo, jer priče stanuju tamo daleko i dolaze po sopstvenom nahođenju da pomognu piscu da uhvati bar na tren (ne)uhvatljivo vreme.
Na jednoj strani, pisanje kratkih priča je slično slikanju perom na svili, uz rizik da se zbog ponovljenog pokreta pera uništi slika. Na drugoj strani, početna verzija se dorađuje izbacivanjem poneke reči u nadi da će se tako pojaviti ona – Priča. Neko je nekada rekao, ali niko nije porekao: pisati tako da rečima bude tesno a mislima široko.
Milan Mađarev