КЊИЖЕВНА УМЕТНОСТ
КЊИЖЕВНА УМЕТНОСТ У ФУНКЦИЈИ
СТИЦАЊА РЕПЕРТОАРА ДРУШТВЕНИХ УЛОГА
ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ
Резиме: Рад се бави могућношћу и улогом књижевних текстова у
покретању игре и активности у предшколском васпитању. Теоријско по[1]лазиште у овом раду представља став да је основни елемент дечје игре
улога са радњама везаним за њену реализацију. Улога и с њом органски по[1]везане радње чине основну, даље недељиву јединицу игре. У том смислу,
књижевноуметнички текстови се анализирају са аспекта социјалног раз[1]воја личности, односно, стицања репертоара друштвених улога. У оквиру
овог теоријског полазишта садржај развијеног облика игре, који се може
очекивати на предшколском узрасту, не чине предмети и њихова употре[1]ба или промене које човек у њих уноси, већ односи меёу људима, који се
остварују преко радњи са њима. Из тог разлога, у раду се са аспекта улога
и симболизације стварности анализира садржај и сиже (фабула) уметнич[1]ких текстова који се обраёују на предшколском узрасту. На основу тога се
дају извесне методичке препоруке за одабир адекватних текстова када се
ради о реализацији задатака социјалног развоја предшколске деце.
Кључне речи: игра, улога, књижевност за децу, социјални развој,
предшколско васпитање.
Увод
Задаци предшколског васпитања и образовања остварују се
на одреёеним садржајима. Извори ових садржаја налазе се у науци,
уметности, систему симболизације и комуникације (нарочито у јези[1]ку). Захваљујући усвајању ових садржаја дете еманципује и уобли[1]чава своје развојне потенцијале који му омогућавају да успостави
однос са природом и другима људима. Иако су педагошке активно[1]сти на предшколском нивоу подељене у неколико васпитно-образов[1]них области, све заједно, посматрано у равни укупног васпитног
процеса, представљају посебан облик социјализације. Не улазећи у
Годишњак Учитељског факултета у Врању, књига IV, 2013.
разматрање односа васпитања и социјализације, својствено и једном
и другом процесу је еманципација или неговање укупних потенција[1]ла личности које у себи обједињују генеричке, друштвено-историј[1]ске и персоналне вредности. У овом раду се разматра улога књижев[1]не уметности са аспекта моралног или социјалног развоја личности
детета, који, поред осталог, подразумева усвајање одреёеног репер[1]тоара улога неопходних за сналажење у друштвеном свету.
У оквиру социјалног развоја, на нивоу припремног пред[1]школског периода наглашава се стицање специфичних облика пона[1]шања потребних за успостављање и одржавање друштвених веза.
Препоручени садржаји у оквиру оба модела (А и Б) припремног
предшколског васпитања истичу се самосазнавање, опажање и разу[1]мевање других, схватање односа меёу људима прихватање себе као
члана групе, разумевање социјалних појава и уочавање и решавање
проблема у социјалном контексту. У оквиру социјалне готовости за
школу у оквиру Модела Б, припремног програма, наглашава се: на[1]растање интересовања за социјалне норме понашања и активно[1]сти, формирање општехуманистичке орјентације у понашању, по[1]већавање способности вољног управљања својим понашањем и др.
За социјални развој личности предшколског детета, са аспекта
овог рада, посебно су илустративни и значајни циљеви и садржаји и
активности у оквиру васпитно-образовне области Упознавање при[1]родне и друштвене средине. Нарочите могућности за социјални раз[1]вој пружа реализација циљева у областима: човек као друштвено би[1]ће, рад људи, заштита животне средине, саобраћајно васпитање.
Већ је истакнуто да се предшколско васпитање, као и васпита[1]ње уопште, остварује уз помоћ усвајања или обраде одреёених садр[1]жаја из области науке, уметности и света симболизације и комуника[1]ције. За предшколски узраст нарочито су важни начини усвајања и
обраде датих садржаја. Ти садржаји су: игра, усмерене активности и
слободне активности. На овом месту поставља се питање покретања
игре и игровних активности.
Теоријске основе
Да би се правилније указало на значај књижевноуметничких
текстова за децу, потребно је указати на основне карактеристике
игре, њену суштину и врсте у односу на садржај, број учесника, ме[1]сту извоёења и др. Обим рада не допушта интерпретацију и анализу
свих теоријских полазишта у тумачењу игре. Овај рад афирмише по-
зиције когнитивистичког приступа и то оног аспекта који симболи[1]зацији у игри одреёују две функције: 1) функцију представљања
људских односа; 2) представљања социјалних односа који владају
меёу одраслима (према: Митровић, 1986:46). Кључни став овог тео[1]ријског полазишта је да садржај развијеног облика игре не чине
предмети и њихова употреба или промене које човек у њих уноси,
већ односи меёу људима, који се остварују преко радњи са њима.
Дакле, не човек – предмет, већ човек – човек (Ељкоњин, 1978: 27).
Када се ради о стваралачким играма, где спадају и игре уло[1]га, основни елементи ове врсте игара су (према Ељкоњину) тема или
сиже игре и садржај игре. У том контексту тема или сиже игре пред[1]ставља релативно стабилни елемент, а садржај игре се мења зависно
од узраста (постаје богатији), социјалних услова. На избор теме игре
утичу лично искуство и доживљај детета. У том контексту и треба
тражити значај и улогу књижевности за децу. Сличности измеёу
књижевности и дечије игре могу се пронаћи у ставу Виготског који
сматра да симболичка игра или игра улога представља машту у
практичном дејству, начин поимања и изражавања, екстериоризова[1]ну репрезентацију у виду радњи која доприноси ослобаёању ми[1]шљења од конкретних ситуација и формирању интериоризоване ре[1]презентације (према: Митровић, 1986:46). У оквиру предшколске
педагогије и методике васпитно-образовног рада, ради богаћења са[1]држаја дечје игре, наглашава се значај и улога помоћи одраслих
(васпитача) који причањем прича, показивањем, пружањем играчака
деци утичу да садржаји дечјих игара буду богатији и разноврснији.
С тим у вези, у оквиру Општих основа предшколског програ[1]ма (2006) наводе се следећи задаци васпитача у вези са игром:
– да се према игри односи као према водећој дечјој активности
– да што чешће у игри користи могућности за ангажовање
свих психичких снага детета
– да пружи детету све услове за спонтану и слободну игру
– да омогућава деци да се уживљавају у разне улоге које за
њих представљају симболе снаге и независности; да се емо[1]ционално празне и овладавају својим најдубљим осећањи[1]ма, обезбеёујући тако терапеутско дејство игре
– да организујући игре маште или игре улога, као и игре са
унапред прописаним правилима, пружа деци прилике за со[1]цијално учење
– да оплемењује игру доводећи је у везу са творевинама умет[1]ности и преносећи је у све медијуме који стоје на распола[1]гању зрелим ствараоцима.
Из наведених задатака васпитача у вези са дечјом игром, со[1]цијалним и укупним развојем детета, произилази и значај кењижев[1]ности за децу у васпитању предшколке деце.
У оквиру наведених теоријских полазишта у схватању дечје
игре, у вези са књижевношћу за децу, постоје истраживања (Мар[1]ков, према: Ељкоњин, 1978:25) која показују да свако литерарно и
уметничко дело не утиче на настанак игре код деце. Само она дела у
којима се у живој и доступној уметничкој форми описују људи и
њихова делатност, поступци и односи са другим људима, изазвала
су и изазивају код деце жељу да у игри реконструишу њихов основни
садржај. На тај начин дидактичке игре, читање и препричавање књи[1]жевних дела, упознавање деце са средином и друга занимања утичу
на појаву и развијање игре улога, само у случају ако су деца упозната
са делатношћу одраслих, њиховим поступцима и односима.
На тој основи произилази и значај књижевности за децу у
предшколском васпитању у оквиру, готово, свих области васпитно[1]образовног рада. Литерарна дела не чине основни садржај игре на
предшколском нивоу, али се на свим предшколским узрастима наво[1]ди драматизација, богаћење речника, културно опхоёење. Тако на
пример, у оквиру развоја говора, наводе се циљеви који се не односе
само на развој језичке комуникације, већ и на развој осталих компе[1]тенција личности детета. Имајући у виду да је један од основних
агенаса социјализације и језик, као средство симболизације и кому[1]никације, посебно се истиче значај књижевности за децу.
Најчешће књижевне врсте за интерпретацију на предшкол[1]ском узрасту су: басне, бајке, кратке приче, песме, приче о животи[1]њама и научно-популарни текстови (Смиљковић и Стојановић,
2009: 10).
Методичке импликације
Обзиром да игра има тему (сиже) и садржај, исти елементи
могу бити и критеријуми анализе књижевних текстова за децу. На[1]ведено стајалиште у одреёењу дечје игре, (игре коју симболизују
људске активности и односи меёу људима), као и њени кључни еле[1]менти (сиже и садржај), одреёују и критеријуме анализе књижевноу[1]метничких текстова за децу. Неодреёеност програма предшколског
васпитања и образовања, наглашена и у наслову овог документа
(Опште основе предшколског васпитања и образовања) где не по[1]стоје прецизирани садржаји као у смислу школских програма, ства-
рају извесне методолошке тешкоће одабира узорка књижевних тек[1]стова за децу. Наведене методолошке тешкоће условно су превази[1]ёене анализом литературе која је васпитачима доступна и која се на[1]менски публикује за непосредан васпитно-образовни рад. У том
смислу у раду се анализира читанка за предшколце и млаёе основце
Деца могу све што хоће (2004), у издању Креативног центра. У Чи[1]танци текстови су тематски подељени, измеёу осталог, на: Моје дру[1]штво и ја, Помажемо се, Моје тело, Шта осећам, Лепо понашање,
Љубав, Слаба страна, Шта ћу бити кад порастем.
У оквиру тематске целине Моје друштво и ја је песма Друг,
Симеона Маринковића у којој нема улога, али се истиче значај друга
и другарства у ситуацијама среће и туге.
Поред тога, ту је и песма Бране Црнчевића, Кад би мени дали,
која се може методички прилагодити циљу формирања општехума[1]нистичке орјентације у понашању, меёусобног разумевања, испоља[1]вања симпатије, емпатије, способности да се разумеју осећања дру[1]гих и реагује на њих на одговарајући начин. Песма, Два другара са
вашара Симеона Маринковића, може се искористити у оквиру раз[1]воја сазнања о породици, улогама и очекивањима. Народна прича
Голуб и пчела се може методички преобратити у однос слабијег и ја[1]чег и могућности њиховог узајамног помагања. У осталим књижев[1]ним творевинама јунаци су животиње: лисица, јеж, пас, рода и пред[1]мети: маказе (Клик Клик Клак). Оне се могу искористити приликом
упознавања са одреёеним делатностима. Иако су књижевни тексто[1]ви „појаве духовног карактера― (Дилтај), које се пре свега морају
тумачити, разумевати и третирати као општа добра, ипак је, процен[1]туално исказано, већи удео књижевних дела, чија је уметничка и по[1]етичка вредност неоспорна, али недовољно у складу са основном на[1]меном у оквиру тематске целине Ја и моје друштво. Нарочито, ако
се имају у виду уводне напомене у којима се указује на повезаност
анализиране Читанке са циљевима у основама програма и приручни[1]цима Корак по Корак 1. и 2.
У тематској целини Лепо понашање структура књижевних
дела указује на њихову примереност датој теми. Као на пример: Ле[1]по понашање, Чекај само, Неуредна девојчица, Инат, Зашто деца
чачкају нос.
У оквиру целине Шта ћу бити кад порастем, углавном су
песме са насловима који именују конкретна занимања, као на при[1]мер: Дечја песма, Нове игле, Весели Свирачи, Шта све деца знају,
Столар, Рудар, Берберин, Пекар, Цвећар, Шумар.
Последњи горе наведени песнички наслов примерен је садр[1]жајима и активностима васпитно-образовне целине Упознавање при[1]родне и друштвене средине.
У овим делима, у складу са основним теоријским полазишти[1]ма, теме су делатности људи, предмети и њихова употреба у оквиру
ових делатности, као и односи који се успостављају меёу људима
преко радњи са тим предметима. Дакле, ови текстови испуњавају
основне критеријуме игре која покреће на активност у складу са по[1]лазиштем овог рада.
Поред тога, у игри улога код деце старијег предшколског уз[1]раста значајно место заузима и тема рада, у складу са Основама про[1]грама. Отуд деца играју улоге разних професија: морнара, кувара,
шофера, космонаута, пилота и др. Игре постају сложеније и дуже у
погледу временског трајања. На тај начин игра улога добија карак[1]тер представе. Захваљујући искуству, богатијем фонду речи, деца
показују извесне улоге врло живо и повезано, па се у тим играма
запажају и зачеци драмске игре. Деца су способна да учествују у
сложеније извоёење драматизованог текста неке бајке, приче или
позоришног комада, што укључује поделу улога, употребу елемена[1]та декора и реквизита.
С тим у вези, у раду се афирмишу поједини комади, Такси
позоришта Драгана Лукића. Лица: таксиста, бака, саобраћајац, уну[1]ка, пас, мачка, људи и деца. У овој представи бака тражи места за
своје сапутнике, пса и мачку, које је као поклон наменила унуцима.
Чекајући баку испред зграде таксиста ствара саобраћајну гужву па
саобраћајац ступа у акцију и разрешава настали проблем. На крају
такси радосно путује градом (свира) и сви путници, на опште задо[1]вољство унука, стижу до одредишта. Ту је још и Девојчица са кор[1]пом у којој су лица: дечаци и девојчице, продавци воћа и поврћа,
купци. У овој представи доминирају односи из света одраслих и сво[1]јим примером пружају огромне могућности методичке примене у
свим васпитно-образовним областима. Једна од представа која је ве[1]ома слична са експериментима које наводи Ељкоњин је и Воз. У њој
су лица: Сима и Станко (шефови станица), Велика столица и чесма,
Ива и Пера, Јелена и Вера (вагони различитих класа), Мира и Јоца
(машиновоёа и скретничар) и дизач рампе. Овај драмски текст пру[1]жа неизмерне могућности методичке примене као покретачи актив[1]ности у свим васпитно-образовним областима у предшколском вас[1]питању.
Закључна разматрања
Наведени текстови се могу ефикасно методички искористити
као покретачи игре и усмерених игровних активности у свим вас[1]питно-образовним областима. Уместо да деца седе у круг по налогу
васпитачице која предлаже игру, деца могу слушати наведене књи[1]жевне текстове који би се касније искористили у реализацији поста[1]вљених циљева у оквиру планираних активности.
Ако се избор текстова у предшколском васпитању врши на
основу наведених критеријума, када с ради о моралном развоју, ови
текстови могу бити погодни за расправе о добру и злу, за просуёива[1]ње о сопственом и понашању других. Супротно томе, расправа о
текстовима издвојеним ван животног контекста, у којима се не пред[1]стављају улоге и односи меёу људима, могу се претворити у празно
моралисање. Такво моралисање изван контекста живота људи нема
никакво дејство на морални развој предшколске деце.
Сем тога, причање доживљаја о наведеним текстовима и њи[1]хова драматизација утиче на изграёивање богатог симболичког ре[1]пертоара у функцији развоја комуникацијских способности пред[1]школске деце, које представљају једно од најзначајнијих одлика
друштвености. Ту пре свега спадају различити облици вербалне и
невербалне комуникације. Меёу разним облицима комуникације
најзначајније место припада говору. Овакве ситуације, измеёу оста[1]лог, утичу и на богаћење дечјег пасивног и активног речника као и
на дубље и потпуније схватање значења речи. На основу тога, разви[1]ја се и способност прецизнијег поимања и изражавања сопствених и
туёих мисли и осећања. Сви наведени аспекти утичу на укупан раз[1]вој предшколског детета, а у склопу тога и на развој његове дру[1]штвености.
Мотивациони значај и улогу текстова који су у складу са
схватањем игре које афирмише овај рад (делатности људи и односи
меёу њима) може бити и предмет даљег проучавања са емпиријског
становишта.
Литература
- Опште основе предшколског програма. (2007). Београд: Министарство
просвете и науке.
- Ељкоњин, Д. Б. (1990). Психологија дечје игре. Београд: Завод за уџбе[1]нике и наставна средства.
- Каменов, Е. (2006). Васпитање предшколске деце. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
- Каменов, Е. (2006). Образовање предшколске деце. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
- Каменов, Е. (1985). Методика васпитно-образовног рада са предшкол[1]ском децом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Матић, Р. (1980). Рад на развоју говора. Београд: ПФВ.
- Маринковић, С. (2004). Деца могу да полете – Читанка за предшколце
и млаёе основце. Београд: Креативни центар.
- Марковић, М. et al. (2006). Корак по корак 2 (Васпитање деце од три
до седам година). Београд: Креативни центар.
- Митровић, Д. (1986). Предшколска педагогија. Сарајево: Завод за уџбе[1]нике и наставна средства.
- Смиљковић, С. и Стојановић, С. (2007). Предшколска и школска лек[1]тира. Врање: Учитељски факултет у Врању.
- Смиљковић, С. (1999). Ауторска бајка. Врање: Учитељски факултет у
Врању.
проф. др Синиша Стојановић
Учитељски факултет у Врању