НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ И НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
МЕСТО НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ У НАСТАВНОМ
ПРОГРАМУ И ЧИТАНКАМА ЗА МЛАЂЕ РАЗРЕДЕ
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ*
У читанкама треба да су побољи и разумљивији
угледи из народне књижевности како би се тиме
деца упутила да доцније сама могу књижевност
свога народа разумети и уживати.
Фридрих Дитес
Резиме: Народна књижевност и народне умотворине одувек су
имале значајну улогу у васпитању младих, зависно од своје поетске снаге и
распрострањености, од утицаја других васпитних фактора, од става во[1]дећег друштвеног слоја према њима. У прошлости су народне умотворине
коришћене у народу ради забаве, поуке и развоја деце. Од почетка 70-их
година XIX века оне постају обавезан садржај наставе, средство органи[1]зованог васпитног утицаја на младе нараштаје, зато их срећемо у читан[1]кама и другим уџбеницима из језика и књижевности.
У раду ће бити речи о месту и избору дела народне књижевности
у Наставном програму и читанкама најприсутнијих издавачких кућа у на[1]шим школама: Завода за издавање уџбеника, издавачке куће Klettа, Креа[1]тивног центра и Нове школе.
Кључне речи: народна књижевност, наставни програм, читанка,
ученик, наставник.
Увод
Дела народне књижевности у прошлости више су коришћена
као средства за ближе разумевање историјских садржаја, или садр[1]жаја наставе природе и друштва, а реёе су тумачена као вредна књи[1]жевна остварења, настала вишевековним животним искуством и ве[1]штим уметничким обликовањем даровитог појединца у народу. Чи-
* Проблематика је елаборирана у оквиру докторске тезе Савремени приступ дели[1]ма народне књижевности у млаёим разредима основне школе, одбрањене на Учи[1]тељском факултету у Врању 2010. године.
танке су, измеёу осталог, садржале и дела народне књижевности ко[1]ја су програмом прописана, али и многа дела ван тог програма. Гу[1]бљење монопола у издавачкој делатности уноси мноштво новина у
креирање и концепцију уџбеника, па самим тим и читанки као ма[1]лих литерарних антологија. Актуелни издавачи уџбеника за основну
школу настоје да иновирају структуру читанке. Тако рецимо, уносе
мноштво нових текстова савремених аутора, како домаћих тако и
страних, док избор дела народне књижевности остаје углавном исти.
Стиче се утисак да дела народне књижевности, прошлошћу о којој
говоре, нису привлачна данас. Сви углавном остају равнодушни
према овом делу књижевности, као да је њено време прошло. Изда[1]вачке куће Klett, Креативни центар и Нова школа у својим читанка[1]ма значајну пажњу посвећују народном стваралаштву и настоје да
проширеним избором дела (мимо оних која су предвиёена Програ[1]мом) задовоље интересовања деце, али и потребе учитеља. Остали
издавачи мало воде рачуна о томе, углавном је избор дела, како у
Програму, тако и у читанкама, исти уназад читав низ деценија.
- Значај народне књижевности у васпитању и образовању
Проучавање народне књижевности у настави може много по[1]моћи у стицању одреёених знања, развијању ученикових способно[1]сти, умења, радних навика и богаћењу искуства. Приликом интер[1]претације ових дела треба прво поћи од естетског критеријума који
треба да је у основи сваке интерпретације, а онда испоштовати и
остале постављене захтеве успешне интерпретације. Чињеница је да
све врсте народне књижевности подстичу и развијају репродуктивну
и стваралачку машту ученика, односно способност представљања
(замишљања). Рецимо, ниједна друга врста књижевности уопште, па
самим тим и народне, не захтева толику маштовитост и инвентив[1]ност као народна лирска поезија. Анализом ове књижевне врсте уче[1]нику је стално упућен позив да при рецепцији буде оригиналан ства[1]ралац који самостално замишља, домишља и тиме ствара свој лични
доживљај времена у коме је песма настала и о коме пева. У народној
књижевности, посебно народној лирици, све је често у наговештаји[1]ма и наслућивању дато, а читалац-реципијент треба, у складу са сво[1]јим хоризонтом очекивања, да себи оживи и представи тај уметнич[1]ки свет. Рецепција епске поезије захтева замишљање, оживљавање и
актуализовање великих епских јунака, мегданџија, витезова који су
неустрашиви и надалеко познати по своме јунаштву. У свим тим
околностима посебно су ангажоване репродуктивна, а нарочито
стваралачка машта ученика. Ведро расположење, духовитост, шала,
оштроумност и довитљивост у основи су поетике народне књижев[1]ности за децу. Приликом сазнавања и рецепције народне књижевно[1]сти код ученика бивају укључене мисаоне операције попут запажа[1]ња, упореёивања, закључивања, доказивања, апстракције, анализе,
синтезе и др. Велики значај народне књижевности у настави је и у
томе што она у знатној мери подстиче радозналост, истраживачки
дух, критичност, оригиналност, интересовање за прошлост, вољну
активност да се дубље упозна историја краја, развију стваралачке
способности. Посебно ови задаци долазе до изражаја када се учени[1]цима дају да их, уз одговарајуће подстицаје и помоћ наставника, са[1]мостално реализују.
Уметничким вредностима и лепотом поетског језика проуча[1]вање народне књижевности значајно утиче на богаћење речника, а
веома је погодно и у оспособљавању ученика за увежбавање разних
врста читања: доживљајног, истраживачког, интерпретативног, ло[1]гичког, уметничког и сл. Учење напамет лирских песама доприноси
развијању меморије, изражајном казивању, рецитовању. Својом спе[1]цифичношћу, којом се издваја, народна књижевност захтева ориги[1]налан приступ и креативног наставника који ће ваљаним подстица[1]јима оспособљавати ученике и придобијати их да запажају битне
стваралачке поступке и значајне појединости у делу, да маштом
пробају да актуелизују догаёаје и сцене, схватају и тумаче значење
уметничких слика и описа, истражују стваралачке поступке, износе
своје утиске и доживљаје. Велике васпитне и образовне вредности
народне књижевности потврёују њихов значај и оправдавају наше
залагање да се посебна пажња поклони избору и месту које треба да
имају у програму и читанкама.
- Наставни програм и читанке из угла народне књижевности
Полазећи од свега напред наведеног, анализирали смо важе[1]ћи Наставни програм са посебним освртом на народну књижевност.
Следеће табеле прегледно дају наслове дела по разредима, као и за[1]датке преузете из програма које треба реализовати и књижевне пој[1]мове које треба усвојити.
Табела 1. Преглед дела народне књижевности у Програму за I разред
(Просветни гласник, 2004: 4)
Књижевни
род
Назив књижевног дела
Књижевни
појмови које
треба усвојити
Л
И
Р
И
К
А
- Славујак – народна песма
- Божић штапом Бата -народна песма
- Избор из народне лирике (успаван[1]ке и шаљиве песме)
/
Е
П
И
К
А
- Свети Сава и ёаци
- Голуб и пчела – народна прича
- Избор из народне епике (шаљиве
приче, пословице, загонетке, брза[1]лице)
Пословица, за[1]гонетка-препо[1]знавање
У првом разреду народна књижевност је заступљена само са
шест часова, што је у укупном фонду часова (180) мало. Треба иста[1]ћи да су у програму прво наведена дела народне књижевности, што
је и природно, јер се сматра да су она деци најближа, позната из по[1]родичног окружења. Меёутим, не наводе се конкретно циљеви и за[1]даци које треба реализовати обрадом, а што се тиче појмова, очекује
се да препознају пословицу и загонетку. На самом почетку програма
дати су задаци у којима се, измеёу осталог, наводи:
(…) – развијање свести о државној и националној припадно[1]сти, неговање српске традиције и културе,
– развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање
вредности заједничког живота и подстицање индивидуалне одго[1]ворности… (Просветни гласник, 2004: 4).
Наслови дела наговештавају да се њиховом интерпретацијом
у значајној мери могу реализовати постављени циљеви и задаци, ко[1]лико успешно зависи од самог наставника и његовог става према на[1]родној књижевности. С обзиром на то да су наставници практичари,
они очекују конкретнија упутства, посебно када је овај део књижев[1]не уметности у питању. То је и реално очекивати када су у питању
млаёе генерације васпитача-учитеља које су одгајане у другачијем
духу, расле у другом времену када се мало пажње посвећивало про[1]шлости, традицији, вери, култури. Многи меёу њима нису на прави
начин упућени у специфичности народне књижевности, које треба
испоштовати при интерпретацији како би рецепција била потпуна.
Занимљиво је направити паралелу измеёу Наставног програ[1]ма и избора дела која нуде актуелни издавачи уџбеника. Меёу изда[1]вачима је приметна разноликост у погледу квантитета, калитета и
усаглашености са Наставним програмом. У Буквару, аутора Вука
Милатовића и Анастасије Ивковић, у издању Завода за уџбенике и
наставна средства (2003) у последњем поглављу пристуна су три
текста из народне књижевности, и то:
- Народне умотворине
- Рёава шала – народна прича
- Свети Сава и ёаци – народна прича
Дружење са народном књижевношћу наставља се и касније,
при раду са читанком. Тако рецимо, читанка Игра речи, у издању из[1]давачке куће Klett, не пружа довољан избор из народне лирике и
епике како учитељу, тако и ученицима, јер осим народних песама
Божић штапом Бата и Славујак и народне приче Голуб и пчела, ну[1]ди само Народне умотворине (пословице, загонетке, брзалице) и
шаљиве народне приче Радознали сусед и Три ловца.
Нешто је боља ситуација у Читанци у издању Креативног
центра, која осим обавезних песама и прича нуди још и:
- Ја сам чудо видео – шаљива народна песма
- Пас и кућа – народна прича
- Петао и боје – народна прича
- Радознали сусед – народна прича
- Лисица и миш – народна прича
Слична ситуација је и у читанци Добро јутро, у издању Нове
школе (2006), која у оквиру поглавља Народно приповедање нуди
следеће наслове:
- Иш кокоте шарено ти перо
- Нинај, нанај Симана
- Данас јесте субота – шаљива народна песма
- Зец на спавању – народна прича
- Радознали сусед – народна прича.
Табела која следи (табела 2) даје преглед дела народне књи[1]жевности датих у Наставном програму за други разред (Просветни
гласник, 2004: 5).
Табела 2.
Књижевни
род
Назив књижевног дела
Књижевни
појмови које
треба усвојити
Л
И
Р
И
К
А
1.Мајка Јову у ружи родила-народна пе[1]сма, успаванка,
2.Смешно чудо-народна песма,
3.Породичне и шаљиве народне лирске
песме – избор,
/
Е
П
И
К
А
4.Марко Краљевић и орао-народна епска
песма,
5.Старо лијино лукавство –
народна приповетка,
6.Седам прутова – народна приповетка,
7.Свети Сава, отац и син-народна прича,
8.Српске народне бајке- избор
9.Коњ и магарац- народна басна
10.Лисица и гавран- народна басна
11.Избор из усменог стваралаштва
(шаљиве приче, пословице)
Епска песма,
бајка, басна[1]препознавање
Из ове табеле јасно се види да је у II разреду број часова пла[1]ниран за обраду дела народне књижевности већи (11 часова). Осим
побројаних наслова учитељ је обавезан на слободан избор из наше
народне усмене књижевности и тзв. некњижевних текстова – пре[1]ма програмским захтевима (Просветни гласник, 2004: 8), што пру[1]жа могућност за детаљнији рад и потпуније упознавање ученика са
поетским лепотама и уметничким вредностима књижевног блага
нашег народа. Меёутим, и овде се конретно не наводе задаци које
треба реализовати обрадом. Анализом Наставног програма и упо[1]знавањем са осталим наведеним задацима стиче се утисак да дела
народне књижевности више треба користити као средство за оства[1]ривање задатака неких других подручја, као што су усмена и писме[1]на вежбања из језичке културе. Предлаже се загонетање и одгонета[1]ње, решавање ребуса и укрштених речи, упознавање некњижевних
речи и њихова замена језичким стандардом без инсистирања на упо[1]знавању и доживљавању уметничке вредности краћих народних
умотворина. Тиме се понавља грешка из прошлости, када се народна
књижевност тумачила са другим циљем, да се боље и потпуније раз[1]умеју историјски садржаји.
Даље се наводи да се у хору могу читати …изреке, загонет[1]ке, понеки стих, питалице, бројалице и слично у интересу подстица[1]ња и охрабривања оних ученика који заостају у савладавању чита-
ња (Просветни гласник, 2004: 8). Слажемо се с тим, али је неопход[1]но да се претходно упознају и уоче вредности народне мудрости,
као и згуснутост поетског језика, богатство казивања, па тек онда,
када их деца заволе и почну да уживају у њиховом изговарању и по[1]нављању, треба прећи на хорско читање у циљу увежбавања или
ослобаёања ученика и стицања самопоуздања. Оне могу много више
утицати на стицање самопоуздања ученика ако науче изражајно да их
читају, казују или да се надмудрују са друговима у њиховом открива[1]њу (загонетке), изговарању (брзалице), разбрајању (бројалице). Слич[1]на ситуација је и у Наставном програму за IV разред.
У читанкама је присутна разноликост, почев од оних које не
садрже ни сва дела предвиёена Програмом, као што је Читанка у
издању Завода за уџбенике, аутора Славице Јовановић, у којој се не
налази ниједна српска народна бајка, а предвиёене су програмом.
Нема ни басне Коњ и магаре, песме Марко Краљевић и орао и при[1]поветке Свети Сава, отац и син. Уместо ових наслова, налази се ба[1]сна Бик и зец и народна прича Светлост у кући. Читанка у издању
Креативног центра (издање 2007) садржи, поред наслова који су у
Програму, и народне приче Лажа и паралажа, Звали магарца на
свадбу, шаљиву народну причу Зец на спавању, басну Бик и зец, по
једну страну посвећену загонеткама и народним пословицама о при[1]јатељству. Срећни дани, читанка за II разред у издању Нове школе
(2007), најбогатија је делима народне књижевности, јер мимо оних
предвиёених нуди још:
1.Тамни вилајет – српска народна бајка
2.Сељачки син и отац му – шаљива народна прича
3.Петао и боје – шаљива народна прича и
4.Пас и кућа – народна прича.
Меёутим, не садржи народну басну Лисица и гавран.
У Програму за III разред ситуација је следећа:
Табела 3. Преглед дела народне књижевности у Програму за III разред
(Правилник о наставном плану, 2005: 6)
Књижевни
род
Назив књижевног дела
Књижевни појмо[1]ви које треба
усвојити
Л
И
Р
И
К
А
1.Женидба Врапца Подунавца – на[1]родна песма,
2.Двије сеје брата не имале -на[1]родна песма,
3.Обичајне народне лирске песме –
избор
Породичне народне
лирске песме, ша[1]љива песма, родо[1]љубива песма[1]основна обележја
Е
П
И
К
А
4.Марко Краљевић и бег Костадин
– народна песма,
5.Вук и јагње – народна басна
6.Свети Сава и сељак без среће[1]народна приповетка,
7.Ветар и сунце – нар. приповетка,
8.Свијету се не може угодити –
нар. приповетка,
9.Чардак ни на небу ни на земљи –
народна бајка.
Народна и ауторска
бајка-препознавање
Напомена: Поред наведених дела, наставник и ученици слободно
бирају најмање два, а највише четири дела за обраду (Просветни гла[1]сник, 2005: 3).
У трећем разреду заступљен је мањи број дела народне књи[1]жевности (девет), него у другом разреду, али је фонд часова отпри[1]лике исти, с обзиром на то да се епска песма Марко Краљевић и бег
Костадин и бајка Чардак ни на небу ни на земљи обраёују са по два
часа. Овде је већа пажња посвећена усвајању књижевних појмова
који се тичу народне књижевности. Ученици треба да упознају
основна обележја породичних народних песама, као и шаљивих и
родољубивих (мада ниједна од понуёених није прикладна за изгра[1]ёивање појма родољубиве песме). Када је у питању проза, треба да
препознају народну од ауторске бајке.
Анализом читанки добија се не баш охрабрујућа слика. Са[1]стављачи строго прате избор који је дат у Програму, без додатног
обогаћивања неким новим насловима, чиме би пружили могућност
ученицима да упознају и друга вредна дела, осим обавезних. Такве
су биле читанке четрдесетих година прошлог века које садрже, по
двадесетак и више наслова из народне књижевности. Рецимо, Чи[1]танка у издању Завода за издавање уџбеника, поред дела која су
предвиёена Програмом, садржи следеће наслове:
1.Кад би било-народна приповетка
2.Еро и кадија-народна приповетка и
3.Лав и лисица-народна басна (Милатовић 2004).
Читанка Радост дружења, у издању Нове школе, садржи по[1]главље Народне песме и приче у оквиру кога су, поред обавезних
текстова, дате и:
1.Обичајне лирске народне песме
2.Пси, мачке и мишеви – народна прича (Ћук 2007).
Издавачка кућа Едука у читанци Водено огледало наводи са[1]мо песму:
- Трепетала трепетљика – народна песма (Цветковић и сар.
2007), мимо оних које су у Програму.
Има и таквих читанки које не садрже ни сва дела предвиёена
програмом (читанке за II и IV разред у издању Завода за издавање
уџбеника).
Издавачка кућа Креативни центар у Читанци за трећи раз[1]ред, поред оних дела која су предвиёена Програмом, нуди само још
један наслов:
1.Клин чорба – народна прича.
Поред ње, ова читанка садржи сакупљене, на по једној стра[1]ни, Загонетке и Народне умотворине. Све то потврёује да је у ве[1]ћини случајева сиромашан избор дела. Читанка нема адекватну
концепцију и не испуњава своју функцију. Губи епитет литерарне
антологије примерене одреёеном узрасту. То се не може односити
на читанку Издавачке куће Klett, Река речи, која, за разлику од
претходних, нуди највећи избор дела народне књижевности мимо
оних која су у Програму:
1.Иде санак низ улицу – успаванке
2.Шаш деветорошаш – брзалице
3.Охолица – народна прича
4.Кад сам био стар човек – народна прича
5.Ој, Бадњаче, Бадњаче – народна песма
6.Питали ёаци учитеља – питалице
7.Иза облака сунце сине – пословице
8.Паде бисер у село, село бисер покупи – загонетке
9.Еци, пеци, пец – бројалице
- Било, па га није било – реёалице (Жежељ-Ралић 2006).
У четвртом разреду ситуација је следећа:
Табела 4. Преглед дела народне књижевности у Програму за IV разред
Књижевни
род
Назив књижевног дела
Књижевни појмо[1]ви које треба
усвојити
Л
И
Р
И
К
А
1.Наджњева се момак и девојка –
народна песма,
- Јеленче – народна песма,
Обичајне народне
лирске песме –
основна обележја
Лирска песма –
основна обележја
Е
П
И
К
А
- Јетрвица адамско колено -народ[1]на песма,
4.Стари Вујадин – народна песма,
- Меёед, свиња и лисица – нар. при[1]поветка,
6.Пепељуга – народна бајка,
7.Најбоље задужбине – народна
прича.
/
Читанка за четврти разред у издању Креативног центра
нуди само дела која су прописана Програмом. Садржајима народне
књижевности богатија је читанка Свет маште и знања у издању
Нове школе (2006), чији су аутори у оквиру поглавља Наше народно
благо, осим наслова прописаних програмом, дали ученицима могућ[1]ност да се упознају и уживају у краћим народним умотворинама.
Читаве странице посветили су: народним умотворинама, загонетка[1]ма, пореёењима, супротним пореёењима, пословицама и брзалицама.
Тиме су их приближили деци и учинили их саставним делом њиховог
дружења са читанком као најбољим другом. Читанка Речи чаробнице
Издавачке куће Klett, садржи поглавље под називом Из српске стари[1]не, где се налази, осим програмом предвиёених дела, још народна
прича Шљиве за ёубре. Читанка аутора Миленка Ратковића, у изда[1]њу Завода за уџбенике и наставна средства (2004), уопште не прати
Наставни програм, јер многа дела која садржи више се не обраёују у
овом разреду. То сведочи о непрофесионалном односу према овако
важном уџбенику какав је читанка. Уместо дела која су прописана
она садржи следеће наслове:
1.Кујунџија и хитропреља – народна песма
2.Свијету се не може угодити – народна прича (која се по
плану обраёује у трећем разреду)
3.Орање Марка Краљевића – народна песма
4.Крепао котао – народна приповетка
5.Домишљато чобанче – народна приповетка
6.Биберче – народна бајка
Из овог прегледа се види да су многа дела планирана за обра[1]ду у претходним разредима, а нека више нису у Програму. Дела су
често непримерена и тешко разумљива деци овог узраста, јер народ[1]на књижевност захтева да свет доживе целовито, уз повезаност и
условљеност са другим предметима.
Литература
- Ђорёевић-Милошевић, Н. (1991). Народна књижевност у савременој
настави – увод у истраживање поетике народне књижевности. Школ[1]ски час, Горњи Милановац, бр.1. стр. 20-25.
- Клеут, М. (2003). Српска народна књижевност. Београд.
- Недић, В. (1972). Народна књижевност. Српска књижевност у књи[1]жевној критици, књ. 2. Београд: Нолит.
- Правилник о наставном плану за први и други разред основног образо[1]вања и васпитања (2004). Београд: Службени гласник ПС – Просветни
гласник бр.10.
- Правилник о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред
основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред
основног васпитања и образовања (б. г.). Београд: Просветни преглед.
- Правилник о наставном програму за четврти разред основног образо[1]вања и васпитања (2006). Београд: Просветни преглед.
- Просветни гласник. Београд: 18. фебруар, 2005. године LIV, број 1.
- Петровић, Т. (1996). Народна књижевност код Срба. Врање: Учитељ[1]ски факултет.
- Симић, Р. (2008). Вукове пјесме које се пјевају дјеци, кад се успавјљују,
у Књижевност за децу у науци и настави, Јагодина: Педагошки факул[1]тет, стр. 40-57.
Извори
- Жежељ-Ралић, Р. (2006). Река речи, читанка за трећи разред основне
школе, Klett.
- Жежељ-Ралић, Р. (2006). Речи чаробнице, читанка за четврти разред
основне школе, Klett.
- Милатовић, В. (2004). Читанка са основним појмовима о језику за
трећи разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд.
- Маринковић, С. и сар. (2007). Читанка за други разред основне школе,
Београд: Креативни центар.
- Цветковић и сар. (2007). Водено огледало, читанка за трећи разред
основне школе, Едука, Београд.
- Ћук, М., Петровић-Периц, В. (2007). Радости дружења, Нова школа,
Београд.
проф. др Буба Стојановић
Учитељски факултет у Врању