Skip to main content

Дигитализација образовања, могућности и изазови е-учења у високом образовању у Србији

 

  1. Увод

Пандемија Корона вируса (SARS-CoV-2), означена шифрованим именом КОВИД-19 (у оригиналу: COVID-19), званично проглашена од стране СЗО 11. марта 2020 [1], радикално је утицала на све сфере и области економије и друштва, захвативши читаву планету. Међу погођеним земљама нашла се и Србија. Разоран талас растуће пандемије нове болести принудила је владе земаља да примене ригорозне мере и акције, које су се кретале у распону од привременог ограничења рада приватних организација и јавних установа, те кретања људи, па све до потпуног затварања односно „закључавања“ на нивоу градова или на целокупној државној територији. Наступила је нова глобална економска криза („корона криза“) која је уједно представљала и здравствену, политичку, правну кризу, захватајући дубоко и домен културе, уметности, науке и друштвених односа у целини.

Утицај ове нове глобалне пандемијске кризе оштро је погодио и област образовања у целини, од основног до високог образовног нивоа. У овом раду ћу се укратко осврнути на промене које су задесиле високо образовање у Србији, и објаснићу изазове са којима се суочавају високошколске установе (ВШУ) у Србији (универзитети и факултети) приликом преласка на нови вид наставе, са позиције универзитетског професора.

 

  1. Захтеви и изазови дигитализације високог образовања у Србији

У епохи Четврте индустријске револуције (4ИР) [19], дигитализација представља приоритет и неопходну технолошку инфраструктуру на којој почива развој нових технологија – вештачке интелигенције, нанотехнологије, биотехнологије, неуронауке и неуротехнологије, интернета ствари и 5Г/6Г мреже, роботике, блокчејн технологије, виртуелне стварности, проширене стварности и других технолошких грана и достигнућа. [Види: 13]

Дигитализација, кроз процес дигиталне трансформације, утиче свеобухватно, радикално и далекосежно на читаву економију и све области и аспекте друштвеног живота. Утицај дигитализације погађа и све нивое образовања, посебно високо образовање.

Високо образовање у Србији је после октобарских политичких промена, 2000. године, ушло у процес транзиције, што је обухватило процес реструктурисања и преобликовања организационе културе основних јединица високог образовања у складу са Болоњским процесом. Србија je 2003. године  потписала Болоњску декларацију и званично прихватила Болоњски процес. Две године касније донет је нови Закон о образовању и тако је створен правно-политички оквир за прелазак на нови систем високог образовања, усаглашен са Болоњским процесом. Тиме је високо образовање у Србији формално правно укључено у европски образовни простор.

Високо образовање у Србији је уласком у Болоњски процес прихватило нови систем студирања чије су карактеристике следеће: а) троциклични систем студирања (основне академске студије, мастер академске студије и докторске академске студије); б) нови начин вредновања залагања и успеха студената, заснован на европском начину бодовања (ЕСПБ – Европски систем преноса бодова) и в) подела укупних студентских обавеза на предиспитне и испитне обавезе.

Циљеви Болоњског процеса су: а) остваривање веће мобилности студената и наставника; б) ефикасније студирање током године, кроз семестре; в) боља координација између образовног и научно-истраживачког рада и г) већи општи квалитет образовања.

У Закону о високом образовању [21] истакнуто је 14 основних принципа високог образовања, међу којима се неколико њих односи на квалитет и ефикасност наставе. Два од поменутих принципа, једанаести и дванаести, директно упућују на важност квалитета и ефикасности система високог образовања. Тако, једанаести принцип гласи: „афирмација конкуренције образовних и истраживачких услуга ради повећања квалитета и ефикасности високошколског система“, а дванаести: „обезбеђивање квалитета и ефикасности студирања“.

Дигитализација je у Србији постављена као национални приоритет. Сходно европскoj оријентацији Србије, у контексту прикључивања ЕУ, процес дигитализације у Србији се одвија у сагласности са стратешким опредељењем за дигитализацију ЕУ.

ЕУ је 2010. године донела Дигиталну агенду чији је „циљ појачање европске економије кроз давање одрживих економских и социјалних бенефита које има дигитално јединствено тржиште.“ [2] Концепт дигиталног јединственог тржишта (Digital Single Market – DSM) дефинише се као тржиште „у којем се обезбеђује слободно кретање људи, услуга и капитала и где појединци и бизниси могу несметано да приступају и учествују у онлајн активностима под условима поштене конкуренције и високог степена заштите података потрошача и личних података, без обзира на њихову националност или место живљења.“ [5].

Нова дигитална стратегија ЕУ под насловом „Обликовање дигиталне будућности Европе“ (Shaping Europe’s Digital Future), донета у фебруару 2020, ослања се такође на три главна стуба: а) технологија која ради за људе; б) фер и конкурентна економија и в) отворено, демократско и одрживо друштво. [4]

Дигитализација радикално утиче на домен образовања и трансформише сврху, обухватност, циљеве, задатке и активности основних субјеката у образовању, укључујући високо образовање. Дигитализација ствара услове за реализацију целоживотног учења, које значи да учење сада превазилази границе формалног образовања (основно, средње, високо образовање) већ се наставља и кроз неформалне видове и начине пружања образовања, укључујући семинаре, обуке, коришћење разних ресурса на интернету, и постаје континуирано и непрекидно, током читавог живота. Стратешки оквир за европску сарадњу у учењу и обучавању ЕТ2020 заснован је на приступу целоживотног учења. У овом стратешком оквиру ЕУ конципирна су 4 главна циља ЕУ у области образовања [3]:

  • учинити целоживотно учење и мобилност реалношћу;
  • унапредити квалитет и ефикасност образовања и обучавања;
  • промовисати равноправност, друштвену кохезију и активно грађанство;
  • проширити креативност и иновације, укључујући предузетништво, на свим нивоима образовања и обучавања.

Концепт целоживотног учења постављен је као један од два кључна концепта високог образовања у Стратегији о високом образовању до 2020. године [16], који треба да буду циљ и фокус високог образовања у доба дигиталне трансформације у Србији. У погледу примене ИКТ (информационих и телекомуникационих технологија) у образовању, у Стратегији је истакнуто: „7) у реализацију постојећих и развој нових студијских програма уводити нове методе и информационе технологије, а ВШУ подржати у модернизацији, набавци и имплементацији најсавременијег софтвера и хардвера; 8) подржати веће коришћење методологије и технологија е-учења као допуну традиционалном учењу, кроз развој студијских програма који се изводе паралелно (у класичном облику и као студије на даљину) и студијских програма који се реализују само као студије на даљину и стандарде квалитета за студије на даљину ускладити с праксом у свету и ЕУ, посебно водећи рачуна о стандарду којим се дефинише оптерећење наставника“ [16].

Дигитализација образовања доводи до неопходности усвајања низа нових, специфичних компетенција и знања, потребних за ефикасно коришћење дигиталних технологија и успешну имплементацију електронског или е-образовања. То је захтев за дигиталном писменошћу и дигиталном компетентношћу (односно компетенцијама). Дигитална писменост је у основи дигиталне стратегије ЕУ. У документу „Препорука Европског парламента и савета о кључним компетенцијама за целоживотно учење“ из 2006. године,  дигитална компетентност је идентификована као једна од осам кључних компетенција којом треба да овлада сваки грађанин ЕУ [6]. Дигитална компетентност, према овој Препоруци, „укључује поверљиву и критичку употребу информационе технологије за рад, слободно време и комуникацију. Она је подржана базичним вештинама у ИКТ: коришћење рачунара за могућност проналажења, процене, складиштења, произвођења, представљања и размене информација, као и за комуницирање и учествовање у колаборативним мрежама преко интернета“ [6].

  1. Карактеристике, развој, могућности и изазови е-учења

Дигитална трансформација у образовању преобликује процес учења и наставе и тако настаје електронско или е-учење. Уопштено, Електрoнско или е-учење може да се дефинише као систем учења који је независан од места, коришћењем интернета и ИКТ технологија. Услед свог рапидног раста и турбулентне еволуције, е-учење се данас користи у различитим формама и моделима, у оквиру чистог онлајн или хибридног (комбинација традиционалног и онлајн) модела наставе. Према Market Business News „Е-учење се односи на систем учења које можемо добити преко интернета, коришћењем електронског уређаја. Јавља се још и под именом онлајн учење или онлајн образовање. Слово ‘Е‘ у е-учењу означава ‘електронско‘. Отуда је оригинални појам ‘електронско учење‘.“ [10]

Е-учење је облик технолошки унапређеног учења (енгл: Technology Enhanced Learning – TEL) који, као општији израз, означава процес образовања или учења који је подржан, потпомогнут и унапређен технологијама. У е-учењу се користе и технологије индустрије 4.0, међу којима се истичу вештачка интелигенција (ВИ), машинско учење, виртуелна реалност, проширена реалност, блокчејн, интернет ствари и друге, које имају огромну трансформациону моћ и снажан утицај на многе аспекте и нивое наставног процеса.

Од кључне је важности подршка државе развоју ВИ. Влада Србије је 26. децембра 2019. године донела Стратегију развоја вештачке интелигенције у Републици Србији за период 2020–2025. годину [17]. У Стратегији су проглашени следећи кључни приоритети: економски раст, дигитализација и образовање. Као први циљ, међу пет прокламованих циљева, Стратегија је истакла „развој образовања усмерен ка потребама савременог друштва и привреде условљеним напретком вештачке интелигенције“ [17]

Упечатљив је рапидан раст и експанзија е-учења у правцу преузимања све сложенијих задатака и захтева које налаже савремени наставни процес. Целокупан развој е-учења је до данас прошао следеће фазе:

  • E-learning: е-учење (електронско учење)
  • M-learning: м-учење (мобилно учење)
  • U-learning: у-учење (свеобухватно учење)
  • S-learning: с-учење (паметно учење)

Иако се овде само прва фаза назива е-учење, све наведене фазе чине само поједине нивое или кораке у развоју интегралног система е-учења. У последњој фази – с-учење, систем е-учења постаје интегралан, високо развијен модел учења, који је у стању да потпуно замени, па и да у многим аспектима и надмаши традиционални модел учења, заснован на предавању знања и вештина непосредним контактом наставника (професора) са студентима или полазницима, уживо.

М-учење (мобилно учење) је надоградња или проширење прве фазе е-учења, које је сада омогућено и преко мобилних уређаја (смарт мобилни телефони, лаптоп рачунари, таблети и други уређаји).

Свеобухватно учење или у-учење (енглески: ubiquitous learning) дефинише се као „амалгам е-леарнинга и м-леарнинга, које омогућава да се учење одвија независно од времена и простора“ [9]

Паметно учење или с-учење (енглески: smart learning) је нови модел учења, који унапређује и проширује могућности претходних фаза е-учења, остварујући визију е-учења као интегралног учења које може да инкорпорира све функције традиционалног учења, тако да се сада учење може обављати било када, било где и било којом динамиком, без икаквих ограничења. Паметно учење у својој најразвијеној фази успоставља се као паметно учеће окружење (ПУО), које представља континуирано учење у разним облицима и педагошким приступима, аутоматизовано, флексибилно, интерактивно, прилагодљиво потребама, условима и статусу студента, једнако ефикасно за појединачно учење, у мањим групама и масовно.

Према А. Д. Сингу и М. Хасану ПУО се дефинише као „адаптивни систем који ставља ученика у први план; побољшава искуства учења за ученика, заснована на карактеристикама, переференцијама и напредовању у учењу; истиче повећан степен ангажовања, приступ знању, фидбек и вођење; и користи обиље медија који имају непрекинут приступ релевантним информацијама, реални и увек активни менторинг, који укључује висок ниво примене ВИ, неуралних мрежа и паметних технологија у циљу континуираног проширења учећег окружења“ [15].

Паметно учење се заснива на примени два различита типа технологије: а) паметни уређаји и б) интелигентне технологије [8]. Под паметним уређајима се подразумевају „артефакти који показују неке карактеристике свеобухватног рачунарства, укључујући (иако не обавезно) вештачку интелигенцију; на пример, Интернет ствари, преносиву технологију у форми додатне опреме, као што су наочаре, руксак или чак делови одеће“ [8]. С друге стране, интелигентне технологије обухватају клауд рачунарство, аналитику учења, масовне податке (Биг дата) и „фокусирају се на то како подаци у вези са учењем могу бити прикупљени, анализирани и усмерени према побољшању учења и наставе, и подржавању развоја персонализованог и адаптивног учења“ [8].

Можемо рећи да ПУО користи мноштво паметних уређаја и интелигентних технологија, које чине јединствен систем учења. Ове технологије чине технолошки портфолио ПУО. Већина тих технологија је још увек у развоју и њихов потенцијал још увек није остварен у целости. Технологије као што су интернет ствари (ИС), вештачка интелигенција (ВИ), виртуелна реалност (ВР), проширена стварност (АР), мождано-рачунарски интерфејс (МРИ), егзоскелетон, холографска технологија и друге, још увек су младе и развијају се.

ПУО представља паметно, самоучеће дигитално окружење, способно да самостално одлучује и предузима иницијативу и акцију. Модел ПУО, као високо развијена форма с-учења, представља радикалан скок у развоју електронског учења и означава нову парадигму образовања, која доноси радикалне промене у свим кључним елементима процеса учења, а то су: наставници, студенти и технологија.

Улога технологије у моделу ПУО је потпуно другачија у односу на улогу технологије у нижим фазама е-учења. Овде технологија тежи да постане аутономна, тако да се у блиској будућности на њу неће више гледати као на помоћни елемент процеса учења, већ као интелигентан, адаптибилан, персонализован, аутономан систем, способан да преузме централно место унутар система е-учења и наставног процеса у високом образовању. Технологија сада преузима аутономну, проактивну улогу у процесу учења, која се огледа у низу нових или реформисаних функција, међу којима су: везивна, интегративна, координативна, контролна, антиципативна и др.

Мењају се улоге и наставника (професора) и студента. То не значи да улоге наставника и студента постају споредне, већ се оне модификују у складу са захтевима и потребама система учења у целини, где је целоживотно образовање установљено као нова парадигма учења и образовања.

Овај модел учења поставља студента у фокусу процеса учења, омогућавајући му да бира начин, темпо и агенду учења, да врши самооцењивање, прати, снима, мери и анализира своје напредовање и успешност у учењу, обезбеђује коришћење савремених мултимедијалних, видео и аудио наставних средстава, омогућава му да врши самотестирање, истраживање, колаборацију са другим студентима и наставником. Студент у оквиру ПУО постаје ко-креатор знања, вештина и компетенција које одговарају његовим потребама, циљевима и интересовањима.

Наставници су кључни носиоци процеса учења у систему високог образовања. Без обзира на трансформацију технологије у моделу ПУО, улога наставника не сме бити укинута у корист аутономног и адаптибилног система ПУО. На наставницима је огромна одговорност за доследно, етички исправно и хумано вођење и контролу процеса учења и наставе. Образовање не сме бити препуштено технологији јер би то значило да се ВШУ трансформишу од образовних, научних и организација знања у технолошке организације. Наставници не смеју да буду истиснути из процеса учења и просто замењени технологијом, колико год та технологија била паметна и аутономна. Отуда је неопходно редефинисати улогу и значај наставника и пронаћи његову нову улогу.

Наставник сада треба да буде у већој мери неко ко подстиче на рад и ангажовање, ко инспирише и мотивише студента. Он треба да има улогу ментора, мотиватора, тутора, сарадника, па и контролора, надзорника, фасилитатора, инструктора и менаџера. Паралелно са овим важним задацима, наставник треба да буде и аналитичар, истраживач и стваралац, неко ко је иновативан, ко истражује и критички промишља научено, ко тестира знање и заједно са студентом проналази и открива ново знање. Од кључног значаја је и педагогија, тј. одговоран и посвећен однос наставника према студенту према свим правилима педагогије и методике рада.

  1. Дигитална транзиција високог образовања и прелазак ВШУ у Србији на онлајн наставу у доба COVID-19 пандемије

У условима владајуће пандемије, која је захватила највећи део 2020. године, ВШУ у Србији су биле принуђене да се окрену алтернативном начину наставе и образовања, тј. онлајн настави. На основу процене стања и околности рада и реализације наставе на ВШУ у условима пандемије, као и на основу консултације са члановима Кризног штаба и представницима ВШУ, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је 24. септембра 2020. донело „Препоруке за превенцију Корона вируса на високошколским установама“ [12].

Транзиција са традиционалног облика наставе на онлајн или хибридни начин наставе углавном је извршена успешно на ВШУ у Србији. У току овог процеса универзитети и факултети су се суочили са досад невиђеним и неслућеним проблемима и тешкоћама, али већина је успела да се реорганизује и оспособи, у кадровском и техничко-технолошком смислу, за успешно увођење и овладавање ресурсима, наставним средствима и училима који омогућују прелазак на онлајн наставу.

На факултету на којем предајем – Факултету за примењену екологију „Футура“ [7], у склопу универзитета Метрополитан, у Београду, није било посебних тешкоћа и ова транзиција на онлајн наставу је протекла прилично ефикасно и брзо. Универзитет Метрополитан, Београд,  први у Србији прешао је на е-учење (e-learning) и пионир je у примени е-учења у Србији. Факултет информационих технологија, у саставу Метрополитан универзитета, још 2005. године добио је дозволу за извођење наставе на даљину (преко интернета, односно онлајн) од стране Министарства просвете.

Имајући у виду ова искуства у раду са онлајн студентима, прелазак у целости на онлајн наставу остварен је још у марту 2020. и до краја летњег семестра и читавог зимског семестра те године држана је онлајн настава. Осим испита и одбрана дипломских, мастер и докторских радова, као и неких специфичних вежби који морају да буду организовани у просторијама ВШУ, целокупна настава, предавања и већи део вежби, одржана је онлајн.

Председник Универзитета Метрополитан, професор др Драган Домазет, о онлајн настави на универзитету истакао је:

„Ми смо с применом е-учења почели још од оснивања, пре 15 година (2005.). Први смо кренули организовано да га примењујемо на свим предметима и студијским програмима, и за то добили акредитацију и дозволу Министарства просвете. Желели смо првенствено да омогућимо студије и диплому онима који су запослени, а немају завршене студије или који су и завршили студије, али желе да промене професију, или желе да преко онлине студија стекну нова знања која им недостају на послу. Другу групу онлине студената чине они који нису из Београда и не могу да дођу у Београд на студије.

Онлине студирање омогућава студенту да бира време и место када ће да учи (и уз рад, из свог града), а у време пандемије вируса COVID-19 и да безбедно студира без икаквих губитака у настави. Користимо ЛАМС платформу, јер омогућава да онлине лекцију организујемо као процес активности учења којим може да се управља, а то значи и да се прилагођава специфичним потребама сваког студента. Већ осам година вршимо истраживања у области персонализације е-учења, уз помоћ пројекта који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Сада припремамо нови предлог пројекта, који ће омогућити да, применом вештачке интелигенције, сваком студенту нудимо онлине лекцију која по садржају и форми више одговара његовим потребама, могућностима и стилу учења. На тај начин желимо студенту да повећамо ефикасност и квалитет студирања и да оптимално користимо његове могућности.“ [18]

Систем учења на даљину, односно е-учења, који је развио тим стручњака са Факултета информационих технологија, у оквиру универзитета, добио је специјалну награду – „Discobolos” 2006. На основу својих искустава у раду на унапређењу и развоју система е-учења, универзитет је покренуо међународну конференцију о е-учењу под називом „eLearning“ [1], која се одржава у континуитету од 2010. године.

Као што је наведено, систем е-учења Метрополитан универзитета се константно унапређује, побољшава и проширује примену. Континуирано унапређење и иновирање е-учења је постављено као стратешки циљ и приоритет универзитета. Од 2014/15. године развијена је и уведена нова платформа за е-учење – ЛАМС (енглески: Learning Activity Management System), која се до данас стално усавршава. ЛАМС је портал на којем су постављени наставни материјали и којем се приступа логовањем на интернет адресу. Сваки студент добија своју лозинку и објашњење како да се правилно улогује у систем. ЛАМС платформа је „намењена за дизајнирање, управљање и нуђење колаборативних активности и коментара у склопу е-учења. Овај систем наставном особљу нуди интуитивно и отворено окружење, погодно за креирање наставних активности како за мале тако и за велике групе полазника, зависно од потреба садржаја, интерактивности и колаборације.“ [14]

Онлајн студирање на Метрополитан универзитету има бројне и значајне предности у односу на традиционални облик студирања. Универзитет посвећује посебну пажњу онлајн студентима, управо због тога што смо свесни да су то људи који су запослени и немају времена да прате предавања и вежбе уживо па зато бирају онлајн начин наставе. Овде ћемо навести неке од важнијих могућности које онлајн студирање на Метрополитан универзитету пружа студенту:

  • Могућност приступања наставном материјалу (предавањима и вежбама), постављеном на систему или платформи за е-учење, 24 сата, 7 дана у недељи, у сваком тренутку и из било ког места. Поред тога, ту је и могућност прегледања било које лекције и сегмента или дела лекције у било ком тренутку неограничен број пута.
  • Могућност самооцењивања и провере знања кроз решавање тестова, задатака за самостални рад, домаћих задатака, колоквијума и др.
  • Могућност проширења наученог градива кроз коришћење проширене и додатне литературе преко интернета: коришћење часописа, приручника, уџбеника, књига, текстова, есеја са разних сајтова, портала или разних интернет архива.
  • Могућност коришћења мултимедијалних садржаја, ресурса и апликација постављених на платформи система за управљање учењем.
  • Могућност комуникације са наставницима (консултације, припреме за испит или тест, колоквијум и сл.) мимо коришћења наставног материјала (предавања и вежбе) постављеног на платформи за е-учење. Ово се одвија углавном преко е-маила или маилинг листе, форума и слично, уграђеног на постојећем систему е-учења.
  • Могућност интерактивног рада и комуникације са наставним особљем кроз разне онлајн платформе које нуде видео и аудио повезивање или видео конференцију – Zoom, Skype, Google Meet и др.
  • Додељивање неког од наставника за ментора, који прати рад и напредовање студента и помаже му да савлада евентуалне тешкоће и проблеме током студирања.
  • Могућност копирања или скраћивања, исецања и прилагођавања студијског материјала и приказивања у некој форми која је за студента прикладна.

 

  1. Закључак

Стварање паметног учећег окружења (ПУО) доноси револуцију у онлајн наставу и е-учење. Револуционарност ПУО пред универзитете и факултете, као и носиоце образовне политике на нивоу земље, поставља нове могућности и изазове. У условима пандемијске тензије дигитализација је убрзано освојила високо образовање, принудивши ВШУ да пређу на онлајн начин извођења наставе.

Неопходност преласка на онлајн наставу налаже улагање у е-учење, иновације и унапређивање система за управљање учењем и проналажење нових решења у развоју е-учења које би у блиској будућности могло да се трансформише у аутономни, паметни, самоучећи, потпуно интерактивни систем учења и усавршавања, који би захтевао другачије улоге и међусобне односе наставника, студента и технологије. ПУО, као форма паметног учења, најављује нову парадигму у области образовања. Како ће се одвијати даљи развој е-учења и какве ће бити последице по онлајн наставу и односе на релацији наставник-студент, каква ће бити улога технологије у овој новој револуцији образовања и учења, још је тешко предвидети. Извесно је да се образовање, као и друге области и аспекти друштва, налази у процесу рапидне и радикалне дигиталне трансформације и у налету примене нових технологија у оквиру Четврте индустријске револуције, људско друштво и сви носиоци и субјекти моћи суочиће се са новим питањима и изазовима. У суочењу са изазовима радиклане технолошке трансформације образовања, питање свесности и одговорности, као и посебно питање етичког и хуманистичког приступа настави, учењу и образовном процесу у целини, постаје витално важно за све нас.

Литература:

[1] eLearning 2020, https://econference.metropolitan.ac.rs/, приступљено: 05.01.2021.

[2] European Commission. (2010). Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, A Digital Agenda for Europe, Brussels, 19.5.2010 COM(2010)245 final, https://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2010:0245:FIN:EN:PDF, приступљено: 05.01.2021.

[3] European Commission, ET2020, Framework,

https://ec.europa.eu/education/policies/european-policy-cooperation/et2020-framework_en,  приступљено: 05.01.2021.

[4] European Commission. (2020). Shaping Europe’s Digital Future, https://ec.europa.eu/info/sites/info/files/communication-shaping-europes-digital-future-feb2020_en_4.pdf, приступљено: 05.01.2021.

[5] European Commission. (2020). Shaping Europe’s digital future, Policy, Shaping the Digital Single Market, https://ec.europa.eu/digital-single-market/en/shaping-digital-single-market, приступљено: 18.01.2021.

[6] European Parliament. 2006. RECOMMENDATION OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 18 December 2006 on key competences for lifelong learning

(2006/962/EC), https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex%3A32006H0962, pristupljeno: 15.10.2020.

 

[7] Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“, https://futura.edu.rs/, приступљено: 22.01.2021.

[8] Gros, B. (2016). “The design of smart educational environments”, Smart Learning Environments 3:15, DOI 10.1186/s40561-016-0039-x,

https://slejournal.springeropen.com/articles/10.1186/s40561-016-0039-x, приступљено: 06.01.2021.

[9] IGI Global. (2020). Dictionary. U-learning. https://www.igi-global.com/dictionary/u-learning/30799, приступљено: 12.01.2021.

[10] Market Business News. 2020. What is E-learning?,

https://marketbusinessnews.com/financial-glossary/e-learning/, приступљено: 20.01.2021.

[11] Mesquita, A.; Moreira, F. and Peres, P. (2016). “Customized xLearning Environment”. Proceedings of the ICERI 2016 – Transforming Education, Transforming Lives. 14 – 16 November, Seville, Spain. DOI: 10.21125/iceri.2016.1191, https://www.researchgate.net/publication/310300500_CUSTOMIZED_x-LEARNING_ENVIRONMENT, приступљено: 05.01.2021.

[12] Propisi.Net. (2020). Ministarstvo prosvete donelo Preporuke za prevenciju korona virusa na visokoškolskim ustanovama, 24. septembra 2020, https://www.propisi.net/ministarstvo-prosvete-donelo-preporuke-za-prevenciju-korona-virusa-na-visokoskolskim-ustanovama/ , приступљено: 08.01.2021.

[13] Radun, V. (2018). Transhumanizam: Budućnost bez ljudi, Pešić i sinovi, Beograd.

[14] Radun, V. (2015). E-learning and Competitiveness in Higher Education Industry: Future Trends and Directions, in: Proceedings, The Sixth International Conference on e-Learning (eLearning-2015), 24-25 September 2015, Belgrade Metropolitan University, Belgrade, Serbia

[15] Singh, A. D., Hassan,  M., In Pursuit of Smart Learning Environments for the 21stCentury, In-Progress Reflections on Current and Critical Issues in Curriculum No 12, Learning and Assessment, UNESCO, Internatiomal Bureau of Education, July, 2017, No.12IBE/2017/WP/CD/12.

[16] Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године, http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/STRATEGIJA-OBRAZOVANJA.pdf

[17] Стратегија развоја вештачке интелигенције у Републици Србији за период 2020–2025. године. (2019). „Службени гласник РС“, бр. 96/2019, https://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/437304/strategija_razvoja_vestacke_inteligencije261219_2_cyr.pdf, приступљено: 03.01.2021.

[18] Univerzitet Metropolitan, Internet studije univerziteta Metropolitan, https://www.metropolitan.ac.rs/internet-studije-univerziteta-metropolitan/ [4] [19] World Economic Forum, Shchwab, K. (2016). The Fourth Industrial Revolution: what it means, how to respond, 14 January 2016, https://www.weforum.org/agenda/2016/01/the-fourth-industrial-revolution-what-it-means-and-how-to-respond/, приступљено: 04.01.2021.

[20] WHO. 2020. WHO Director-General’s opening remarks at the media briefing on COVID-19 – 11 March 2020, https://www.who.int/director-general/speeches/detail/who-director-general-s-opening-remarks-at-the-media-briefing-on-covid-19—11-march-2020, приступљено: 10.12.2020.

[21] Закон о високом образовању, Национални савет за високо образовање, http://nsvo.gov.rs/wp-content/uploads/2020/02/Zakon-o-visokom-obrazovanju_-88_2017-41-27_2018-3-dr.-zakon-73_2018-7-67_2019-3-6_2020-3-dr.-zakon-6_2020-20-dr.-zakon.pdf?script=lat, приступљено: 04.01.2021.

 

доц. др Виктор Радун
Факултет за примњену екологију “Футура” Београд