Улога друштвених мрежа у промоцији дефектологије
Савремено доба донело је многе промене када говоримо о начинима промоције научних дела, различних иницијатива, литературе и слично. У ери када је све доступно битно је да наука, као што је дефектологија, односно специјална едукација и рехабилитација промени правац свог деловања и да буде отворенија ка дељењу својих вредности. Ово је можда право време да се наша наука као таква помери са маргина и да понуди своју вредност, савете, знање.
Оно што доказује ту потребу јесте све већи број деце која имају кашњена или тешкоће у развоју, сведоци смо да развојне мапе које смо пратили постају практично неупотребљиве, из разлога што све већи број деце одређене вештине усвајају касније него што су њихови вршњаци пре 20 година.
Улога друштвених мрежа у промоцији струке се у пракси показује као јако корисна и мотивишућа како за колеге, тако и за родитеље да постављају питања о развоју деце. Блог “Питајте дефектолога“ постоји од јула 2017. године и циљ покретања је био подизање свести о дефектологији (специјалној едукацији и рехабилитацији) као науци, али подршка родитељима који нису у могуности да дођу до стручних савета.
За скромне 3 године године постојања објављено је преко 300 текстова и оставарена је сарадња са многим порталима како у Србији, тако и у региону, што само говори колико је потребно да особе које су стручне у свом подручју рада деле своја искуства и практичне, једноставне савете који се могу применити у свакодневним рутинама породице. Када говоримо о структури пратилаца на друштвеним мрежама, она се може поделити у две групе:
- Прву групу чине родитељи деце са тешкоћама у развоју, али и родитељи деце типиччног развоја.
- Другу групу чине колеге и колегнице најчешће друштвено-хуманистичких наука – дефектолози, логопеди, педагози, психолози, васпитачи, учитељи и социјални радници.
Полна структура говори да је око 95% особа које прате, читају и коментаришу текстове женског пола.
Оваква полна структура није изненађујућа, јер на нашим просторима су и даље мајке те које су више укључене у васпитање и образовање деце, посебно раног узраста. Те је важно и нагласити да „у изразито патријархалним срединама може доћи до потпуног одбацивања детета чак и од уже породице, најчешће оца и његових родитеља, при чему се сва кривица пребацује на мајку“ ( Вујачић, М., 2006). Оваква полна структура се потрдила и у пракси када говоримо о дикректним питањима о развоју детета, најчешће се обраћају мајке (у преко 80% случајева).
Узрасна структура показује да је 41% пратилаца старости од 25 до 34 године, нешто мање око 38% старости од 34 до 44 године, око 10% старости од 44 до 54 година.
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Узрасна структура
18 – 23 година 24 – 34 година 35 – 44 година 45 – 54 година преко 55 година
Структура по полу нам говори да је велики број млађих родитеља, али и колега заинтересовано да сазна више о раном развоју и стимулацији развоја деце.
На примеру структуре блога и профила “Питајте дефектолога“ можемо закључити:
- да су мајке те које се више интересују за теме које се тичу раног развоја деце и да се чешће обраћају са питањима,
- да већина особа које интресује тема, посматрајући у односу на старост пратилаца, припада групи родитеља деце млађег узраста или групи колега и колега сродних наука,
- да је потребно више стручних текстова, портала и профила који ће се бавити специфичним темама или узрастом у пољу васпитања и образовања,
- да се на овај онлајн начин може подизати свест о дефектологији као науци и мењати парадигма да је дефектологија наука која је усмерена искључиво ка деци и особама са инвалидитетом или тешкоћама у развоју, али и да се покаже значај и улога дефектолога и логопеда и васпитно-образовном процесу.
MSc Марија Ршумовић
Инклузивни развојни круг за децу и младе „Мој начин“, Београд www.pitajtedefektologa.com